Барбара Дж. Кинг је професорка антропологије и често пише о људској еволуцији, понашању примата и опажању и емоцијама код животиња. Прочитајте њен интервју са Ашолпан Нургаив, главном јунакињом документарног филма о првој жени у традиционално мушкој улози соколара.
Фото: NPR
Превела: Драгана Đилас
Соколарка (Тхе Еагле Хунтресс) је документарни филм режисера Отоа Бела, и премијерно је приказан на Санденс филмском фестивалу Санденс (Сунданце Филм Фестивал) у Парк Ситију, у држави Јута. Радња филма се одвија у Монголији и приказује харизматичну девојчицу која је успела да постигне нешто што ниједна жена за две хиљаде година није успела. Наиме, она иде у лов, и то уз помоћ златног орла. Филм је након приказивања испраћен овацијама.
Чланови Ашолпанине породице су номадски Казаси, народ који живи у подручју Алтаја. Баве се претежно пољопривредом, гаје стоку и козе, но велику корист им доноси и обучавање младих златних орлова као будућих партнера за лов лисица и осталих мањих сисара које користе за храну и одећу.
Ова специјална ловачка вештина, која је уткана у свакодневницу и која се слави на регионалним такмичењима, позната је кроз историју пре свега као мушки подухват, и преноси се породично са колена на колено.
Поред климатских промена које прете да угрозе овакав начин живота и само 250 преосталих соколара у Монголији, светску пажњу привлачи и млада Ашолпан, као прва жена која се обучава да буде ловац са орловима.
<�имг срц="хттп://лонелyпланетвп.имгиx.нет/2014/09/еагле-хунтерс-003.јпг?фит=мин&q=40&схарп=10&виб=20&в=1470" />
Фото: Lonelyplanet
„На Санденс фестивалу сам имала прилику да поразговарам са Ашолпан и њеним родитељима, као и са Отом Белом, режисером филма. Ашолпанина рођака је преводила разговор".
„Ашолпанин отац, Нургаив, ми је рекао да му је још као мало дете Ашолпан помагала да се брине о свом орлу. Већ тада се видело да је овом послу приступала врло детаљно и са великим интересовањем. Соколар седме генерације, Нургаив је ускоро охрабрио своју ћерку да буде његов шегрт, што је значајна ствар за културу у којој тако нешто никада није постојало".
Уводна сцена филма почиње управо са Нургаивом који у том тренутку пушта свог орла у дивљину након седмогодишњег партнерства. Ослобађање орлова је такође део соколарске традиције. Младунци се узимају из гнезда док су мали, али се зна да птицу нико не поседује. Традиција налаже да се орао пусти на слободу кад достигне зрелост (између четврте и седме године). Ловац онда наставља да обучава новог младунца орла.
Сцена пуштања орла на слободу је заиста дирљива. Прво Нургаив мази птицу са нарочитом пажњом, а затим јој нуди жртвено јагње за оброк. Овај чин има дубоко значење у овој култури. Овакав гест се указује само члановима породице при одласку (на пример ако се неко сели, али и у случају смрти).
Кроз причу са Ашолпан ми је јасно да она сматра да је њен орао, ког је назвала Бела крила, нови члан породице. У филму је приказано како Ашолпан сама налази и узима птицу из гнезда на врло несигурној литици, уз помоћ свог оца. Ашолпан ми се поверила да јој је омиљени део кад се птица смири уз њу, што често и бива тако, само понекад је њена птица узнемирена или несрећна.
Ово двоје ловаца су врло повезани емотивно – ко год да је упозна, или погледа филм, може да препозна радост и срећу на њеном лицу кад је са Белим крилима, или када прича о њој.
Режисер Ото Бел и Ашолпанин отац су ближе објаснили ситуацију са соколарима и климатским променама, са којом се ова породица, и многе друге у западној Монголији суочавају. Зиме постају све јаче, толико да је у казашком језику измишљена нова реч да се опишу. Понекад зима буде толико оштра да читава стада угину. Ситуација ње боља ни лети услед смањених падавина. То значи да нема довољно траве да се животиње нагоје како би преживели тешку зиму.
Понекад се задеси и добра година, тако да породица може да се опорави и настави да живи на традиционални начин. Али дешава се и да је миграција у главни град Монголије, Улан Батор једино решење. Како Бел каже: „Не постоји никаква одштета за ове породице“. Бивши пастири понекад морају да се запосле као такси возачи или на сличним пословима како би преживели.
„Питала сам Бела зашто филм има тако снажан одзив. Рекао је да филм отеловљује универзалне теме – девојку која не жели да је спутава традиција базирана на мушком роду и однос оца и ћерке који цвета, с тим да се у филму не ради о жртви. То не значи да он не признаје такве филмове, већ сматра да на свету постоји место и за славље. Једно такво путовање се одвило управо пред његовим очима".
„Не мислим да сам ја режирао овај филм. Овај врло сликовит начин живота се одвија сам пред мојим очима“, наводи Бел.
Извор: <�а хреф="хттп://ввв.нпр.орг/сецтионс/13.7/2016/01/28/464675186/теенаге-еагле-хунтресс-овертурнс-2-000-yеарс-оф-мале-традитион">НПР</а>
Драгана воли стране језике, далеке земље и путовања.
***
Прочитајте и:
Spasimo ugrožene vrste!
Cvetanje smrdljivog džina...
Zbog klimatskih promena kalendar podivlja!
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE