Ovo je važna godina za našu planetu!

FOTO: Kvalitet

Prevela: Lorea Ajanić

Nedavno je globalna zajednica svedočila predstavljanju UN-ovih novih i ambicioznih „Ciljeva održivog razvoja“, a u decembru će se lideri sastati na UN-ovoj Konferenciji stranaka u Parizu s nadom pronalaska zajedničkog dogovora – nakon više od 20 godina dogovaranja – za smanjivanje emisija izduvnih ugljenika i minimalizovanje klimatskih promena.

U susret Konferenciji stranaka, više razgovora se preusmerilo na teme povezanosti hrane, vode i energije, te siromaštva, klimatskih promena i rizika. Ovo je postala poznata priča, a projekcije s polovine stoleća su dobro dokumentovane. Do 2050. naša planeta će se suočavati s izazovima osiguravanja uslova za više od 9 milijardi ljudi, uključujući:

• Zalihe hrane koje će trebati da se udvostruče.
• Kao i 40% deficita u čistoj vodi u poređenju s predviđenim potrebama.
• Povećanje urbane infrastrukture za potrebe troje od četvoro ljudi koji žive u gradovima.
• Približno dve milijarde ljudi više s električnom energijom.
• Potreba da se održi ekonomski rast uz smanjivanje zagađenja ugljenom.

Cela ova diskusija svodi se na jednu reč: razvoj.

Održivi razvoj treba održivo očuvanje

Kad različita zanimanja, vlade i stručnjaci govore o razvijanju na „održiv način“, mi nastojimo adekvatno i jasno osigurati detalje vezane za materijale koji su nam potrebni, a onda uskladiti te potrebe s nejasnim shvatanjem da sve to moramo napraviti „unutar granica onoga što priroda može osigurati.“ Gotovo da je „održivost“ u održivom razvoju tek naknadna misao.

Međutim, novi UN-ovi „Ciljevi održivog razvoja“ predstavljaju napredak u prepoznavanju činjenice da uspeh priče o razvoju 21. veka – povećanje ekonomskog rasta i prosperiteta uz rešavanje problema siromaštva, bolesti, gladi, klimatskih promena i nejednakosti – zavisi u nemaloj meri od toga šta ljudi rade s prirodom.

Uprkos zlokobnim činjenicama i brojevima, ovo je priča o prilici – da budemo pametniji u obrađivanju zemlje i rančeva; gde i kako se baviti rudarstvom, naftom, plinom i obnovljivom energijom; i očuvanjem ključne prirodne infrastrukture kao centralnog dela proširivanja urbanih područja.

Kako bismo shvatili priliku, moramo shvatiti rizike. Dosad nije bilo šire slike o tome kako će očekivani budući razvoj delovati na budućnost prirode.

Drugačiji krajolik u ogromnoj meri

Nova studija „Očuvanja prirode“ – naša globalna procena rizika razvoja – nudi sad taj pogled. Ovo je dosad najkompletniji pogled na potencijalni uticaj kojeg će globalni rast imati na šume, pašnjake i ostale ekosisteme o kojima zavise ljudi širom sveta.

U suštini: punih 20% ili približno dve milijarde hektara preostale svetske prirodne zemlje mogli bi se razviti već sredinom ovog veka. To je područje dvaput veće od Sjedinjenih Američkih Država.

Ako narodi ovo ne izvedu dobro, ovaj bi razvoj mogao drastično promeniti živote dugogodišnjih ljudskih zajednica koje žive u skladu sa svojom zemljom hiljadama godina. Planeta će izgubiti čistu vodu i kritičnu klimatsku regulaciju, a izgubićemo i autohtone biljke, životinje, savane i šume. Sve neprocenjive sastojke za održivu budućnost, i gotovo nepovratne, kad se jednom izgube.

Južna Amerika i Afrika će biti nulte tačke. Prema ovoj studiji, broj prirodnog zemljišta pretvorenog u obradivo u Južnoj Americi moglo bi se udvostručiti, dok u Africi utrostručiti. Ova dva kontinenta na putu su da izgledaju potpuno drugačije nego danas.

FOTO: Urbancult

Još više zapanjujuće: samo 5% prirodnog zemljišta za koje se smatra da su u najvećem riziku od razvoja, danas su pod zaštitom.

Ovo ključno otkriće govori nam dve važne stvari:

1. Ova kritična mesta potpuno su ranjiva, i
2. Konzervatori moraju razmišljati mimo tradicionalne zaštite zemljišta, kako bi pronašli rešenja koja funkcionišu s razvojem – moramo učiniti više.

Pristup široj slici

Narodi i ostali učesnici imaju sad priliku da se nađu ispred krivulje rasta, da daju prednost nauci svetske klase u odlučivanju o razvoju, te učine očuvanje centralnim delom pametnih strategija razvoja.

Ovo počinje jednostavnim razmatranjem šire slike u odabirima za razvoj. Vlade, kompanije i društva moraju da daju uski način odlučivanja sa samo jednim rezultatom iz prošlosti u zamenu za više informisano planiranje koje uključuje cele krajolike.

Kad vrednujemo resurs, očuvanje i potrebe zajednice uzimajući u obzir cele krajolike, u stanju smo napraviti bolji izbor o tome gde i kako da zadovoljimo te potrebe u miru, a ne konfliktu.

Ovaj pristup uključivanja celog krajolika ima svoju primenu isto tako i u olakšavanju klimatskih promena, kroz kombinaciju zaštite zemljišta, oporavka i održivim praksama koje povećavaju očuvanje šuma i ostalih ključnih prirodnih zaliha ugljena. Nauka i alati odlučivanja postoje da bi ovo omogućili, a napredak je već postignut u brzo rastućim mestima poput Brazila i Indonezije.

Osnovno je da se u osiguravanju održivog razvoja i usporavanju klimatskih promena radi zapravo o transformisanju našeg odnosa prema prirodi – kako mi razmišljamo o njoj, cenimo je i koristimo.

Upravo sad imamo istorijsku priliku da pokažemo svetu kako će izgledati ta transformacija.

IZVOR: Live Science

Lorea vidi prevođenje kao upoznavanje nepoznatog, prihvatanje drugačijeg i kao otvaranje komunikacije s ljudima, što nas uvek vodi u samo jednom pravcu - napred.

***

Pročitajte i:

Zašto se ljudi smeju?
Sedam zastrašujućih istorijskih ličnosti
Kako odrediti cenu honorarnog rada?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti