Ovo su jedinstvena svojstva ljudske pažnje

FOTO: Wikipedia

Prevela: Marija Jovanović

Ljudski mozak je veoma izbirljiv kada je reč o stvarima na koje obraća pažnju. Naša čula su neprestano bombardovana različitim mirisima, bojama, ukusima i zvucima, što znači da većina takvih informacija mora biti izbačena, kako bismo se usredsredili na stvari koje imaju značaj po nas, kao što su naš opstanak i život. Međutim, ljudi nisu jedini kojima je potrebno da se fokusiraju na određene signale kako bi preživeli, pa se postavlja pitanje postoji li onda nešto što nas ipak izdvaja od ostalih?

Naime, kada se makakiji i ljudi usredsrede na isti zadatak, u čovekovom mozgu se aktivira više regija, kako se ispostavlja u jednoj manjoj studiji objavljenoj nedavno u Zborniku Nacionalne Akademija Nauka SAD-a (PNAS). Na osnovu otkrića, došlo se do zaključka da se tokom vremena moć ljudske pažnje povećala. Ovo je jedan važan delić naše evolutivne slagalice – posebno zato što je mozak makaki majmuna često korišćen kao predstavnik ljudskog u naučnim istraživanjima.

„Bili smo iznenađeni time kako je sistem pažnje kod makakija na kraju bio toliko različit od ljudskog u nekim osnovnim ispitivanjima“, kaže Garov Patel, neuronaučnik sa Kolumbijskog univerziteta i ko-autor ove studije. „Ovo zaista pokazuje kako je ljudski mozak jedinstven“!

Naučnici su u istraživanju koristili funkcionalnu magnetnu rezonancu, odnosno fMRI, kako bi posmatrali moždanu aktivnost osmoro ljudi i dva makakija tokom vizuelnog testa pažnje. Test se sastojao iz toga da su, prvo, ljudi i majmuni morali da zapamte neku kompjutersku sličicu (klip art), kao zeleni automobil, na primer. Potom bi im bilo rečeno da fiksiraju jednu tačku u centru ekrana (makakiju je bila potrebna dodatna obuka za ovaj deo). Polazeći od date tačke, serija različitih sličica je počela da iskače u svim delovima ekrana, brzinom od deset sličica u sekundi. Cilj je bio da pritisnu dugme svaki put kada bi se pojavila sličica zelenog automobila.

Podaci dobijeni fMRI snimanjem pokazuju da temporoparijetalni čvor – regija čovekovog mozga koja igra ključnu ulogu u preusmeravanju pažnje – nije isti kao u makakijevom mozgu. „Nismo uočili nikakvu aktivnost ove regije kod makakija“, kaže Patel. Naučnici su, takođe, otkrili da su neke oblasti mozga bile mnogo aktivnije u ljudskom, nego u majmunovom mozgu tokom ovog testa pažnje. Na kraju, uočena je i veća komunikacija između dve hemisfere kod ljudskog mozga u odnosu na makakijev – zaključak koji je izneo Patel je veoma iznenađujuć.

Povećana komunikacija ne znači nužno da je način na koji ljudski mozak radi bolji, naprotiv. „Deljenje informacija sa ostalim regijama mozga, može usporiti određene procese u čoveku“, kaže Patel. U tom slučaju, veoma je verovatno da će za makikija biti važnije da brže odreaguje u situaciji približavanja predatora. Sa druge strane, ljudi su ipak „trampili brzinu za neku vrstu kognitivnog prilagođavanja“, zaključuje Patel.

Međutim, ove razlike upućuju na veću poruku: ljudi su, kako izgleda, razvili jednu dodatnu mrežu kontrole pažnje tokom evolutivnog perioda, što i nije u potpunosti iznenađujuće. Poslednji zajednički predak ljudi i makakija živeo je pre oko 25 miliona godina, stoga bi se moglo očekivati da postoje vidne razlike nakon njihovog razdvajanja u razvoju. Upoređivanje oba mozga tokom obavljanja istih zadataka dobar je način sagledavanja evolutivnih pritisaka, koji su doveli do ovih razlika.

FOTO: Pinterest
Ova slika prikazuje pola cerebralne hemisfere makaki majmuna

„Ljudi su mnogo složenija bića u pogledu društvene intrakcije u poređenju s makakijem, stoga im je potrebna veća sposobnost – ili bolja sposobnost, kako bi pokupili one suptilne signale i iskoristili dobijene informacije u budućem odlučivanju“, kaže Patel. Stoga je moguće da je ova dodatna mreža korišćena da otkrije bihejvioralne informacije, koje makakijima nisu potrebne. Međutim, istraživanje nije posmatralo društveno ponašanje, stoga je ova ideja samo pretpostavka za sada.

„Najuzbudljivije otkriće je, po meni, činjenica da postoji jasan znak da ljudski mozak poseduje jedinstvene sposobnosti, koje ga izdvajaju od ostalih majmuna i primata“, govori Patel, iako priznaje i da razlike između ljudi i određenih drugih vrsta nisu tako velike.

Studija je „vrlo elegantna“, kaže Sabin Kastner, istraživač u oblasti pažnje na Prinston univerzitetu, koja nije radila na ovoj studiji. „Ipak ova otkrića ne mogu stvarno biti iskorišćena da umanje značaj makakijvog modela mozga“, govori ona. „Postoji mnoštvo dokaza da je makaki uglavnom odličan model u istraživanju pažnje“. Robert Desimon, neuronaučnik sa MIT-a, takođe je saglasan sa ovom tvrdnjom. „Mnoge studije pokazuju da ima brojnih sličnosti između ove dve vrste“, kaže on.

Desimon, takođe, ističe da su fMRI podaci ograničeni, zbog toga što se dobijaju na osnovu nivoa kiseonika u krvi, a ne na osnovu stvarnih nervnih aktivnosti. „To znači da podaci nisu dovoljno detaljni. Ovo je posredna mera aktivnosti velikog broja neurona“, kaže Detlef Vegener, neuronaučnik sa Univerziteta u Bremenu u Nemačkoj, koji takođe nije radio na ovoj studiji.
Ipak, sve ovo nam daje nagoveštaj da je sistem ljudske pažnje definisan specifičnostima koje se „ne mogu potpuno izvesti iz podataka majmuna“, kaže Vegener.

Po Patelu, ova studija pokazuje da postoje delovi u ljudskom opažanju „koji se prosto moraju proučavati na ljudima“, a ne na majmunima. On se takođe nada da bi ovaj posao mogao da podstakne naučnike da pokušaju da razumeju više makakijev mozak i to kako se prilagodio u svom okruženju. Oslanjajući se na makakijev mozak, moglo bi biti mnogo otkriveno na polju toga „šta je čovekov mozak uradio da se prilagodi svom okruženju“ u proteklih 25 miliona godina, zaključuje Patel.

IZVOR: BBC

Marija je zaljubljenik u brojeve, umetnost, putovanja i kulturu, a plesom obnavlja svoju energiju.

***

Pročitajte i:

Sarkazam vas čini pametnijim i kreativnijim
Ovo je vodič za putnike kroz snove
Anksioznost je ipak nasledna

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti