Priredila: Kristina Agić
FOTO: CBC
Prema rečima B92 portala Dejli Telegraf je na svom na sajtu objavio listu “petnaest najboljih evropskih i ruskih romana”. Lista nije rangirajućeg karaktera, što znači da su sva dela od istog značaja be obzir na poziciju.
Književni kritičari Dejli Telegrafa su odlučili da listu otvori čuveno delo Franca Kafke "Proces" (1925). Delo u kojem od samog početka i hapšenja bez objašnjenja Jozefa K, čitalac biva uvučen u jedinstvenu priču XX veka, koja dočarava suludost sveta u kojem živimo.
Nakon Kafke na listi se našao roman “Zar je to čovek” (1947) koji je objavljen u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata koji nam donosi potresno svedočanstvo o Aušvicu. Ovo remek-delo napisao bivši zarobljenik Aušvica, italijanski pisac i naučnik Primo Levi.
Otac svih savremenih romana,“Don Kihot” (1605, 1615) Migela de Servantesa takođe zauzima mesto među najboljim Evropskim romanima. Don Kihota je teško ne voleti, mnogo je lakše prepustiti se njegovim snovima o nekom lepšem svetu.
“Život: Uputstvo za upotrebu” (1978) Francuza Žorža Pereka, predstavlja jedan od najuspešnijih književnih eskperimenata XX veka. Okvir ovog dela predstavlja jedna kuća u Parizu i događaji koji se u njoj odvijaju u roku od osam sati jedne noći, 23. juna 1975. godine.
Sledeća na listi je zbirka eseja “Ispovesti” (1782) Žan Žaka Rusoa. Piščeva prvobitna ideja da analizira sebe sa svim manama i vrlinama, prerasla je u niz eseja koji su na jedinstven način izmenili razmišljanje tadašnje Evrope.
Za svoje mesto “izborio” se i roman “U potrazi za izgubljenim vremenom” (1913 - 1927) Marsela Prusta. Ovaj roman predstavlja "Transformaciju introvertnog deteta u umetnika", uz brojna sećanja, priča je uobličena u jedan od najboljih, ali i najdužih romana.
“Nepodnošljiva lakoća postojanja” (1984) Milana Kundere takođe se našla na listi. Delo liči na povezane eseje, predstavlja savršen otpor totalitarizmu u svim oblicima, sa nizom zanimljivih junaka koji se teško zaboravljaju.
Među ruskim piscima izdvaja se Lav Nikolajevič Tolstoj i njegovo delo “Ana Karenjina” (1877), remek-delo koje i decenijama nakon objavljivanja realistično predstavlja sliku ne samo ruskog društva, već svih ljudskih duša koje se suočavaju sa promenljivim vremenima koja nam se iznova vraćaju.
Na listi se našao i jedan grčki predstavnik, Nikos Kazancakis i roman “Grk Zorba” (1946). Nikosovo delo predstavlja grčku svakodnevicu, dočaranu kroz lik jednog Grka, čoveka od gume, uz detaljan i živopisan opis grčkog gostoprimstva, pobožnosti i nasilja.
Najstariji predstavnik evropske književnosti na listi je “Dekameron” (1351 - 1353) Đovanija Bokača. Klasik sačinjen od sto isprepletanih priča, koje su međusobno pripovedali stanovnici Firence krijući se od kuge, pretvorio se u jedan od najboljih prikaza ljudske duše i prirode, ali i ljudskog društva u celini.
Sledeće delo “Ako jedne zimske noći neki putnik” (1979) Itala Kalvina je takođe iz pera italijanske književnosti, ali pripada književnosti xx veka. Polazna nit romana jeste nedostatak dela priče jedne knjige glavnog junaka koja vas vodi na putovanje kroz parodije svih evropskih književnih trikova.
Pored Tolsojeve Ane, na listi se našao još jedan Ruski roman “Zločin i kazna” (1866) Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Ovaj roman možete čitati kao krimi priču, kao uzbudljiv psihološki roman, kao rat sa razjarenim idealima i protiv nji. Bilo koju opciju da odaberete uživaćete u ovom slojevitom slikanju ruske duše.
“Princeza de Klev” (1678) predstavlja priču je o ženi koja živi za svoju ljubav i spremna je da se bori za nju bez obzira na cenu. Veruje se da je roman napisala gospođa La Fajet, on važi za prvi psihološki roman. Kasniji pisci su u ovom delu ponalazili dovoljno materijala za svoja kasnija dela.
Roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova “Junak našeg doba” (1839) nije samo junak našeg, već i svakog doba. Delo prikazuje zatvoren krug pripadnika plemićke klase čiji je “portret sastavljen od poroka sveg našeg pokoljenja”.
Poslednji roman koji su uvrstili u svoju listu je roman Tomasa Mana “Ispovesti varalice Feliksa Krula” (1954). Ovaj roman predstavlja piščevo poslednje delo, za koje se smatra da je ujedno i najzanimljivije. Možda upravo zbog toga što delo traži odgovor na jedno od najvećih pitanja koje muči pisca - da li su umetnici lažovi? Put do odgovora na ovo pitanje je u obličen u jednu od najboljih književnih avantura.
Kristina ne može bez kafe, filmova i knjiga. Zašto se zadovoljiti samo jednim svetom, kad čitanjem i gledanjem možemo živeti u kojem god poželimo.
IZVOR: B92
