Autor: Марко Мирковић
Pesak je Mariji samo hobi, dok se ova mlada dvanaestogodišnjakinja najviše istakla učešćem na raznim likovnim konkursima sa svojim radiovima tehnikom pastelne krede. Marija i u budućnosti ne želi da se udalji od svoje glavne zanimacije, peska, a planira da tu tehniku i usavrši. Ovde ću zastati da bi ostalo nešto što će Marija sama otkriti o sebi, a što ja nisam pomenuo.
Reci nam, kako su izgledali tvoji likovni počeci?
Moji likovni počeci potiču još od malih nogu, od kad znam za sebe, znam i da volim da crtam. Čuvam skoro sve radove, a tu su i oni koje sam uradila sa dve i po godine. Aktivnije i ozbiljnije počinjem da crtam sa sedam i po godina, kada počinju da nastaju moje prve slike tehnikom pastelnih kreda koje više nisu samo crteži, već prave slike. Zatim sve više radim i kruna svega toga je i moja prva samostalna izložba u Kulturnom centru u Jagodini oktobra 2010.
Kako si odlučila da slikaš peskom. Šta to za tebe predstavlja?
Uvek sam želela da se na neki način razlikujem od drugih i da radim nešto što retko ko radi. Tako sam i otkrila da postoji ta tehnika crtanja peskom. Na internetu sam pronašla neke Ukrajinke koje su radile tom tehnikom. To je bilo pre oko dve godine. Slikanje u pesku za mene predstavlja razvoj kreativnosti na neki način, kada slikam, ja se oslobađam od negativne energije. Najčešće slikam pejzaže, životinje i portrete, a dogodi se i da zamislim neki ženski lik, ali u toku rada shvalim da bi to mogao biti muški lik i naslikam muški lik.
Odakle crpiš inspiraciju za slikanje? Postoji li neko posebno mesto?
Nemam omiljeno mesto za slikanje, bitna mi je samo inspiracija, a to može biti bilo gde. Inspiracije dolaze same po sebi, često su to stihovi iz neke pesme ili poruke iz pročitane knjige. Što se slikanja peskom tiče najčešće slikam u hodniku svoga stana zato što mi tu niko ne smeta, a ni ja ne smetam svojim ukućanima i taj pesak koji prilikom crtanja pada mogu da počistim da se ne rasipa po celom stanu.
Možeš li nam otkriti šta je sve potrebno da bi se slikalo peskom?
Da bi se slikalo peskom prvo su potrebni volja i ljubav prema kreativnom radu. Zatim je potreban jedan stočić na kome se nalazi staklo i ispod je sijalica. To je neka posebna vrsta stakla, ne znam tačno kako se zove, moj tata je bio zadužen da napravi stočić za mene. Potreban je i što sitniji pesak ja koristim „dunavac“.
Da li si možda uzor svojih radova pronašla u nekim slikarima ranijih epoha?
Uzor su mi skoro svi renesansni umetnici i impresionisti. Izdvojila bih Edgara Degu, koji je pre svega bio francuski impresionista, a najviše je radio tehnikom pastelnih kreda. Može se reći da sam talenat nasledila od svog ujaka, koji je završio i bavi se grafičkim i industrijskim dizanom.
Pomenula si da si osvajala nagrade i izlagala. Možeš li sa nama podeliti koje su to nagrade i izložbe ?
Prvo mesto sam osvojila na Međunarodnom takmičenju za najbolji strip u Kragujevcu, treće mesto za plakat na Festivalu „Humor za decu“ u Lazarevcu, specijalnu nagradu na konkursu „Energiju štedim, ja više vredim“ elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Jagodine, kao i nagrade poput „Vitezovo proleće“ i „Maštarije“. Što se izložbi tiče, učestvovala sam na izložbi u Francuskom kulturnom centru u Kosovskoj Mitrovici i priredila sam dve značajne izložbe u Jagodini. Jednu u jagodinskom kulturnom centru, a drugu u Elektrotehničkoj školi „ Nikola Tesla“.
Ko ti pruža najveću podršku da istraješ na putu do kompletiranja svoje umetničke ličnosti?
Najveću podršku imam od svoje porodice koja me u potpunosti podržava u svemu što radim i uvek mi izlaze u susret. Tako su me podržali i u tehnici crtanja peskom. Kada sam bila mala, mama je moje radove slala na razne konkurse. To su bili likovni i literarni radovi, jer sam ranije pisala pesme i kratke priče, a sada te konkurse sama pratim.
Član si i škole animiranog filma u Jagodini. Kakve su tvoje aktivnosti u vezi sa animacijom?
Animacija je takođe jedna vrsta umetnosti, posebno kratak film ima veliki umetnički značaj. Mi u školi za animaciju radimo filmove raznim sredstvima, kao što su, na primer, kolaž i plastelin, a od skoro i pesak. Trenutno radim jedan film u pesku, ali tematika bi za sada ostala tajna. Kada ga završim, slaćemo ga na razne festivale animiranog filma i iz tog razloga ne bih ništa otkrivala, ali obećavam da ću vam, kada film bude završen, otkriti sve o tome.
Kako ispunjavaš slobodno vreme kada nemaš kreativnih inspiracija?
Jedno vreme sam trenirala odbojku. U slobodno vreme, osim što posećujem radionice koje pohadam, najčešće volim da se družim sa svojim drugarima.
I za kraj te moram pitati, kako ocenjuješ današnju kulturu iz svog ugla - đaka osnovne škole i mlade umetnice?
Što se tiče kulture i umetnosti, mislim da nije na nekom zavidnom nivou. Imamo mi dosta talentovanih ljudi, ali sa druge strane je više onih koji po mom mišljenju ne cene taj rad. Mislim da se u našoj zemlji ne može živeti od umetničkog rada i zato i ja razmišljam o školovanju u inostranstvu.
Završili smo i zahvalili se Mariji na razgovoru, a možemo joj poželeti još mnogo nagrada, izložbi i kreativnih radova, kao i još boljih i zrelijih, kada će se ovih sećati samo po tragovima koje su ostavili u pesku koje zapljuskuju talasi umetničkog života.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
