Ревалоризација емоција као саставног дела људског бића је дала повода за препознавање другог типа интелигенције – емоционалне интелигенције. Представљамо вам пет знакова који ће вам указати на то да неко поседује завидан ниво емоционалне интелигенције.
ФОТО: Pixabay
Превела: Александра Милосављевић
Последњих година концепт „емоционална интелигенција“ је постао популаран назив за тај други тип интелигенције која се односи на емоције. Као што већ знамо, кроз историју, идеја интелигенције је била повезана са рационалношћу и њеним резултатима – логичким размишљањем, способношћу анализирања и другим посебним вештинама. Насупрот томе, емоције су се дуго сматрале за другу компоненту бића која је, наизглед, у конфликту са разумом, као да се његов исправан ток зарази инвазијом љубави, мржње, гнева, среће, бриге и других емоција.
Међутим, ово је контрадикторно самој природи људског бића и елементима који нас чине особама. Када бисмо хтели да одстранимо наше емоције, било би као да желимо да живимо без плућа или без руке, без једног јако битног дела нашег тела чији значај за нашу егзистенцију не можемо подценити (као што не омаловажавамо функцију наше јетре, на пример).
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/егфxх6т7н/браин-2146167_960_720.јпг" />
ФОТО: Pixabay
У наставку, делимо са вама пет карактеристика особа са развијеном емоционалном интелигенцијом, које представљамо на тај начин да, такође, износимо и могуће позитивне ефекте сваке од њих.
1. Причање и слушање
Можемо рећи да је начин на који причамо и слушамо једна од најважнијих особина емоционалне интелигенције. Слушање је нешто што мало особа зна да ради, зато што оно подразумева да ценимо саговорника, да га уважавамо, да га сматрамо за особу са сопственим особинама и погледом на свет другачијим од нашег, а ипак блиску. Са друге стране, за причање је непоходно да имамо јасну представу о нашем унутрашњем свету, о ономе што јесмо, што желимо, што нам се не допада, о ономе у чему можемо да попустимо или ономе чега не можемо да се одрекнемо. Такође, треба да узмемо у обзир и саговорника, да наслутимо шта може да саслуша, а шта не, да обратимо пажњу на регистар и контекст разговора и слично. Слушање и причање су, у том смислу, дијалектички покрети саговорникове и наше субјективности који играју своју улогу на пољу језика.
2. Препознавање тренутака када је време за повлачење
У складу са психологијом, друга значајна карактеристика емоционалне интелигенције јесте схватање тренутка или околнолности када је најбоље одступити, признати да нисмо у праву, да нас одређени поступак неће одвести до жељеног резултата, да неко не може да нам да оно што желимо и тако даље. Али, не ради се о повлачењу због пораза, већ о стратешком повлачењу, да тако кажемо, повлачењу које нам упоредо служи да направимо паузу и осмотримо, чујемо и размотримо ситуацију и положај у коме се налазимо.
3. Управљање емоцијама
На Западу постоји врло стара традиција самоконтроле и владања собом. Платонова филозофија, на пример, говори о концепту сопхросyне (термин који означава разборитост и разумност), који се, за разлику од концепта хyбрис (термин који се односи на охолост, надменост и самољубље), односи на способност да се изгради умерен и благ карактер.
Међутим, ово је такође дисциплински блиско и аутоцензури, негацији склоности и ограничавању нагона, што може довести до нежељених последица за ту особу. Било би боље да наше схватање емоција не буде оријентисано ка њиховој контроли, већ ка проналажењу правог места за сваку емоцију – да не поричемо да смо љути, већ насупрот, да увидимо да је бес овладао нама, да постанемо тога свесни и да од тог тренутка деконструишемо ту емоцију како нас не би довела у позицију у којој не желимо да се нађемо.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/9пвxqнмаз/ангрyпеопле.јпг" />
ФОТО: PEXELS
4. Смисао за хумор
Скоро као пословицу изговарамо да је смисао за хумор знак интелигенције, што је једна тврдња која можда не може да се генерализује, али, исто тако, можемо са лакоћом да је поткрепимо реалним примерима. Рецимо, када све схватамо озбиљно и буквално значи да нисмо способни да разумемо да нешто може бити метафора и да је свет отворено поље са необухватном разноврсношћу смисла. Хумор увесељава, отвара, ослобађа, он је као наше друго лице које може да буде аутентичније од оног које показујемо свакодневно.
5. Прихватање критике
Као и у случају вештине слушања, отвореност за критику означава, да тако кажемо, да смо отворени према саговорнику, да му дајемо место у нашем животу и нашим поступцима, не у виду моћи да може да да своје мишљење и да критикује, већ више са дистанце која је нераздвојиво спојена са њим, јер саговорник је још неко ко схвата свет на другачији начин.
ИЗВОР: Cultura Inquieta
Александра је креативац и заљубљеник у игру речима, јер сви смо ми људи, само је Ј.Ј. Змај.
***
Прочитајте и:
Ustanimo protiv online seksizma!
Ovo ne smete reći depresivnoj osobi!
Sedam tipova toksičnih osoba
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади, који желе да се опробају у превођењу текстова са шпанског, то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму, ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected], са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
