Лукатоyбоy ставио ме је на списак. Американци су нас унели у систем.
Autor: Петар Цветковић Крстев
ФОТО: Pitchfork
Меган нам је писала недељу дана пре почетка фестивала да потврди наше VIP пропуснице, које омогућавају и присуство журкама дан пре отварања (30. 10) и дан по затварању феста (3. 11), као и афтер партијању током три дана његовог трајања. Улазница је стигла за викенд, те сам је у понедељак одштампао код фото Милана. Ништа лакше, а удаљеније.
Сместио сам се у станчић подно Монмартра, такође бесплатно. Бус сам платио, додуше јефтино, али такав да пропуштам трећи дан фестивала јер у суботње јутро креће назад у Врњачку Бању, самим тим и Јагодину.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/8в18схyвл/ДСЦН0892.јпг" />
У авенију Република бр. 17 стижем у четвртак око пола четири, после пута дугог 28 сати. Упућујем се на оближњу и истоимену станицу градског аутобуса, где ме једна Францускиња одмах пита за информацију. То ме уверава да изгледам париски и такав улазим у бус 56, да ме одвезе у жељеном смеру. Успут осећам да сам се вратио још једној својој кући, што је Урош Đурић рекао кад је први пут дошао у Њујорк. Осећају умногоме доприноси и једанаест милиона цветова који цветају у превозу и изван њега. Ноћ вештица је те вечери, па на улицама могу да се виде и вешци и вештице, које, наравно, не чува полиција. Та нису геј зомбији.
Станица је на раскрсници тражене улице, што је сече она којом иде бус. Крећем у краћи одсечак, али видим да бројеви опадају, а треба да нарасту до 175, а и с десне стране су ми, а као непарни би требало да буду с леве. Окрећем се, прелазим улицу и исправним смером, подужим ходом, стижем до одговарајуће адресе.
Ето ме у дневној соби драгих домаћина, који су ми на две вечери уступили свој стан у броју 118. Предивно.
Набрзака истуширан одлазим на станицу четврте линије метроа, која је одмах поред оне аутобуске станице. Колико лако може бити. Из четворке преседам у петицу на чворишту Gare du Nord, за истих 1,70 евра (бус је 2 евра, с тим што јефтинија карта метроа важи извесно време и за бус, а обрнуто не, хе-хе). Одатле стижем на коначни Porte de Pantin. У метроу се четворо Британаца и ја препознајемо као посетиоци фестивала Пичфорк, да би изласком из воза пало обраћање и заједнички одлазак пред недалеку Grande Halle de la Villette. Још нисмо били ни изашли степеницама на површину а сложили смо се да је шведска аудио-визуелна атракција The Knife она због које смо на првом месту тамо. Стокхолмски брат и сестра и пратећа трупа требало је да наступе у Манчестеру (Енглези су из оближњег Њукасла), али, како је наступ отказан, дошли су у Париз на последњи концерт „Најфа“ на овој, тек другој турнеји за дванаест година колико бенд постоји. И ја то тако.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4о6гјqxг1/ДСЦН0905.јпг" />
Фоткамо се код фонтане испред хале, одбијам вино из угледне пластичне флаше и настављамо да чаврљамо. Они мени препоручују Savages, сјајан бенд који је један од њих недавно гледао уживо, и Darkside, који једва чекају да виде, а ја њима The Haxan Cloak, ту такође дивљу и мрачну страну, и, погледом у програм, Mount Kimbie, да буде два-два. Кажем још и да сам хтео да видим No Age и Iceage, који су наступили тог поподнева, а мислим се нисам вас гледао ни у Београду. Трајање мог пута их фасцинира...
Раздваја нас улаз, њихов обичан и мој <�а>ВИП</а>. Мада, с обзиром на Мака Демарка, ког праћеног затичем на бини по уласку, помишљам да сам ушао најобичнијим улазом, и у погрешну халу. Убрзо сам демантован. С бине прекопута (да, биле су две бине, на оба краја хале, како би извођачи могли да наступају без паузе) а пошто сам први пут обишао штанд издавачке куће Rough Trade на спрату, оглашава се препоручени бенд <�а>Савагес</а>. Свеженска(?) „Мултиетничка атракција“ „Минијатурних грађевинарки“ „Баухауса“, да се послужим бендовима и између песмом прве групе, како бих описао сву затамњену енергичност њиховог звука.
У поређењу с њима, <�а>Моунт Кимбие</а>, који следи прекопута, звучи ко Банко де Гаја на Егзиту 2001.
Изгледа да је Pink стејџ, на који се враћам с Green бине, задужен за то да ме задовољи. На вољену тамну, а розе, страну води нас <�а>Дарксиде</а>, „масним“, игривим ритмовима, који звуче као да се Depeche Mode, од почетног синтпопа, окренуо electronic body музици а не Ушћу као коти која треба да се посети. Гитариста чак и изгледом подсећа на Мартина Гора, а то што неће постати нови ДМ, осим херметичнијем звуку и остајању у полумраку који онемогућава фоткање без блица, могу да захвале факту да други члан не личи на Дејвида Гана, али и другом, дисперзираном времену у које су послати да делују. Узбуђујуће, да.
Част „зелене“ бине чува <�а>Тхе Хаxан Цлоак</а>, кога и сада слушам, тако што је самостално боји у тегет.
Поноћ је куцнула, <�а>Тхе Книфе</а> почиње да „дубоко реже“. Недовољно приближен бини, снимам већ другу песму, своју омиљену Raging Lung, и накратко себе у њој, да бих се уверио да сам стварно тамо. Тамо сам. Гледам после фотке, мало их је с обзиром на то ко и шта је све како звуча(л)о, што је за фотке посебно важно, и изгледа(л)о на сцени. Играо сам колико је могуће, највише уз спојене Full of Fire и Silent Shout.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/3зxм0сyq9/ДСЦН0927.јпг" />
Ноктилен бус ненаплаћено ме вози до Gare de l'Est, одакле пешачим пола сата. Похваљују ми сналажљивост.
Будим се срећан што сам ту где сам, искусио оно што јесам. Одлазим дијагонално 57 кућних бројева домаћину, да ме води на Монмартр како је предложио...
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/гслq0qац1/ДСЦН0941.јпг" />
... а претходно у арапски кафе и исти такав ресторан по повратку, те опет у кафе, где нам се осмехне девојка с ђаволским роговима, с којом се требало фоткати.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/х6н20буфл/ДСЦН0948.јпг"/>
Док измењам метрое и коначно ми ставе <�а>ВИП</а>-наруквицу, касним на Deafheaven (али ме обрадује Grimes с разгласа код улаза), стижем пред крај претпоследње песме, инстант најежен чувши га како вришти. Шугејз с блекметалом никад није звучао боље. Ето песме Vertigo за крај, бар траје као две-три просечне.
Нови обилазак штанда „Раф трејда“ скраћује електроблузни, пост-психоделични бенд Wall of Death, који на „грин“ бини достојно представља домаћине. „Корг“ синт и све оно што чини ретро свежим Air у „Арени“. Иначе, ваздух у хали увек је био свеж, ретки пушачи били су одмах опомињани, а још ређи су некако успели.
Четири мачке спретно се пењу на „пинк“ бину и Warpaint, разлог другог дана, може да почне. Истопио сам се од милине. Отказале су потписивање, па сам се успело трудио да упијем сваку оплемењујућу боју. Упили смо неколико нових песама, укључујући и сада слушану Love is to die, снимио сам свој стари фаворит Undertow, а пред полазак и купио албум на ком се налази, The Fool, њихов једини до пролећа, весник.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/92еxвл80х/ДСЦН1000.јпг" />
Позу у којој се само клати, на „зеленом“ стејџу заузима Колин Стетсон, „ивер“ који је пао далеко од „Бон Ивера“, бенда с којим је претходно обишао Париз. Драго ми је да тада нисам био тамо. Драго ми је да сада јесам. Човек са саксофона два (једним великим), верујте, то је он, и процесором којим им модификује звук.
Коначно се пењем у <�а>ВИП</а> бар, одакле се пружа несметан поглед на „Јунип“, и чује глас Хозеа Гонзалеса. Силазим да се изиграм уз аустралијски трио Jagwar Ma, чије дискове пазаре париски хипстери. Има разлога и не.
Пењем се да одслушам Конана Мокасина, тог Ентонија Хегартија у његовом неоправданом одсуству. Силазим на sick-хоп Денија Брауна, привукао ми је пажњу интервјуом датом Луки на Роскилдеу. Добре матре. Пењем се да за само 23 евра купим троструку плочу с два цедеа и стрипом „Најфа“. Непроцењиво. Одлазим последњи пут у <�а>ВИП</а> бар, да 40 минута слушам брит. Disclosure пре повратка метроом кући. Стану.
Galerija fotografija
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb1.jpg)
