Autor: Denis Ranđelović
Nikola danas živi u Bernu, usavršava se na tamošnjem Fakultetu umetnosti i nastupa širom Evrope. O životu u prestonici Švajcarske, obrazovnom sistemu ove države, govori za portal iSerbia .
Nikola, već godinu dana si na master studijama klavira u Bernu. Kako si se odlučio da školovanje nastaviš u Švajcarskoj?
Bern nije bio u prva tri grada u kojima sam planirao dalje usavršavanje, ali sudbinski je došlo do toga da budem pozvan od strane prof. Pagny i sviram na prijemnom ispitu. Bio sam rasterećen pritiska. Sve sam sebi predstavio kao probu i procenu trenutnog stanja iako sam bio apsolutno pripremljen. Nakon položenog prijemnog ispita, razgledanja Berna, upoznavanja sa uslovima na fakultetu umetnosti u Bernu kao i sa profesorkom Patricijom Pagny, koja je gotovo godinu dana unapred imala osmišljene projekte i datume koncerata, nije bilo dileme da li biram Bern.
Koliko ti je bilo teško da se prilagodiš životu u Švajcarskoj?
Bilo je teže nego što sam očekivao, s obzirom na to da sam tip koji voli uređen sistem, stroga i jasna pravila. Proces integracije je trajao oko šest meseci. Pomoć nekih naših bitnih ljudi u Švajcarskoj mi je bila od velikog značaja. Velika je to promena i prinuđeni ste da pored upoznavanja okruženja, na neki način upoznajete sebe i prilagođavate se u trenutku. Ranije gotovo nikad nisam koristio planer ili kalendar na telefonu, a sada odjednom svakodnevno imam neka, i po nekoliko nedelja unapred isplanirana, dešavanja, razgovore, obaveze, probe.
Takođe, odjednom ste u obavezi da komunicirate na više jezika i paralelno pišete i odgovarate na desetine mejlova. Nakon savladavanja organizacionih veština i poštovanja tuđeg i sopstvenog vremena, počeo sam da uživam.
Studije klavira svakako zahtevaju mnogo odricanja i vremena za vežbanje. Kako izgleda jedan tvoj uobičajen dan na fakultetu?
Tako je. Zaista je veoma naporno. Svakodnevno sam na fakultetu. Svi studenti koriste odlične uslove i vežbaju na sjajnim klavirima. Moj dan počinje tipičnim švajcarskim muslijem, zatim autobusom u 7:49 odlazim na fakultet gde vežbam prvi blok od četiri sata i imam instrumentalnu nastavu, zatim pravim pauzu za ručak. Popodne imam uglavnom probe sa kamernim sastavom, pevačima ili vežbam jos jedan blok od dva do tri sata. Tokom prošle godine sam posećivao i intenzivni kurs nemačkog jezika. Sada bih to vreme koristio za neke slobodnije aktivnosti kao npr. kuvanje.
FOTO: Nikola za klavirom
Pre Švajcarske si se školovao u Srbiji, a i sam si nekoliko godina radio u Muzičkoj školi. Kakva je razlika u obrazovnim sistemima Srbije i Švajcarske?
Velika je razlika u obrazovnom sistemu. Muzičko obrazovanje se delimično finansira iz sredstava učenika. Veliki broj dece i ljudi se bavi muzikom i zainteresovani su da nauče osnove sviranja na instrumentu. Što se tiče nastave na tom osnovnom nivou, mislim da je ona dosta kvalitetnija u Srbiji, ali istovremeno vidite mnogo dece koja nerado idu u Muzičku školu i ne uspevaju da savladaju ni minimum predviđenog gradiva.
Ovde se deca na kreativniji način bave muzikom, a profesori su u potpunosti rasterećeni papirologije. Oni talentovaniji i ambiciozniji lako dobijaju stipendije i usmeravaju se prema specijalizovanim Konzervatorijumima, a kasnije odatle na Fakultetie umetnosti.
Ono što je najsvežije kada govorimo o tvojoj karijeri je izlazak jednog humanitarnog CD-a. O čemu se radi?
Cd „Opus 1" koji je već u prodaji, osmislio je prof. Pagny, a realizovan u saradnji sa Tasi'Era Projects iz Francuske i uz podršku Yamaha Europe. Na CD-u se nalaze dela iz Opusa 1 različitih velikih kompozotora poput Šopena, Čajkovskog, Prokofjeva, Lista, Šimanovskog. Neverovatno je koliko genijalnosti je evidentno još u prvim, najranijim delima tih kompozitora. Sav prihod od prodaje CD-a namenjen je deci u Africi kojoj su neophodni osnovni životni uslovi. To bi bio naš mali doprinos, ali zaista odsviran od srca.
Pre nekoliko meseci imao si zapažen koncert u Parizu. Kako je došlo do toga da sviraš pred publikom u glavnom gradu Francuske? Kakve su bile reakcije Parižana?
Koncert je organizovan u saradnji sa Kulturnim Centrom Srbije u Parizu. Bilo je jako prijatno veče. Nekako sam bio posebno inspirisan da nastupim u galeriji u samom centru grada svetlosti i ljubavi. Publika u Parizu ume da ostvari kontakt sa umetnikom, da ga nagradi i rado pozove na bis. Dugo sam nakon nastupa ostao u razgovoru sa publikom, sa ljudima koji su imali da ponude nove koncertne prilike. Tako je, uopstalom, bilo i nedavno u Beču gde sam nastupio u sali jedne poznate tamošnje galerije.
Dobio sam jako lepe poklone od nekoliko bečkih umetnika. Nekoliko dama je čak i zaplakalo nakon izvođenja jednog od preludijuma Karola Šimanovskog. Stvarno je uživanje nastupati u metropolama koje su već vekovima centri kulture i umetnosti.
U Srbiji stalno čujemo priče da države poput Švajcarske, Švedske nude mnogo više mogućnosti. Kakva su tvoja iskustva kao pijaniste i kao studenta?
Istina je da umetnici imaju više mogućnosti. Švajcarska konktretno odvaja ogromna novčana sredstva za kulturne i umentičke projekte. Tako da sve što temeljno osmislite, imate šansu i da ostvarite. Ovde, takođe, morate gotovo dve godine unapred da ugovarate nastupe. Bern kao prilično mali glavni grad ima neverovatnu bogatu kulturnu ponudu. Što se tiče studentskog života, može se reći da Bern i nije naročito zanimljiv. Verovatno jedan od glavnih razloga je to što spada u najskuplje gradove na svetu. U svakom slučaju, studenti imaju veliku podršku ljudi sa fakuteta po bilo kom pitanju.
FOTO: Sa jednog od koncerata
Kakva je saradnja tvog fakulteta sa fakultetima iz drugih gradova?
Fakultet Umetnosti u Bernu ima saradnju sa gotovo svim većim Univerzitetima umetnosti. Otuda i veliki broj razmene studenata iz čitavog sveta, kao i saradnje u vidu zajedničkih projekata, koncerata i gostovanja profesora. Činjenica je da švajcarski univerziteti otvaraju mnoga vrata, a i veoma su bogati.
Sudeći po tvojim angažmanima, prošao si nekoliko audicija. Je l taj vid konkursa za posao dostupniji u Švajcarskoj nego u Srbiji?
U Švajcarskoj važi jednostavno pravilo da posao, angažmane, projekte i ostalo dobijaju najbolji, odnosno oni čiji profil najbolje odgovara onome šta se traži. Iz tog razloga su audicije uobičajeni način izbora. Uspešno sam prošao nekoliko i jako sam ponosan. U Srbiji su često mesta već unapred rezervisana.
Postoje li indicije da uskoro sviraš u Srbiji? Šta bi poručio mladim ljudima koji počinju da grade svoju karijeru?
Za sad me očekuje nastup u galeriji Artget u Beogradu, početkom februara 2016. godine. Nadam se da ću uskladiti termine i nastupiti u Nišu, Novom Sadu i rodnom gradu Pirotu. Poručio bih mladim umetnicima da se bore za svoj put, da oblikuju svoju individualnost i da uživaju dok se bave umetnošću i interpretacijom.
Denis Ranđelović
Pročitajte i:
Nemanja Stanković: Direktno s lica fejsa!
Aleksandra J: Grafički dizajn mog života
Pobedila je Bajka Jovane Milutinović
***
Ovaj tekst je nastao našom akcijom da mladi postanu dopisnici iz svog kraja. Ukoliko želiš da i ti budeš deo našeg mladog tima i pišeš o događajima i uspesima svojih mladih sugrađana, prijavi se popunjavanjem ovog kratkog formulara. Važni su nam isključivo tvoj entuzijazam i želja da se proširi glas omladine iz svih krajeva! Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih dopisnika vrši se do svakog prvog dana u mesecu
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE