Користећи инфрацрвену слику научници су открили тајанственог човека са лептир машном и лицем ослоњеним на руци

Превела: Тања Ђетојевић
ФОТО: Facebook
Научници и стручњаци за уметност открили су скривену слику испод једног од првих ремек дела Пабла Пикаса, Плава Соба. Користећи напредак у инфрацрвеној слици, открили су човека са лептир машном и лицем ослоњеним на руци. Сада се конзерватори у Филипс колекцији у Вашингтону надају да ће одговорити на једноставно питање: ко је он?
То је загонетка која подстиче нова истраживања о слици из 1901. године, створеној рано у Пикасовој каријери - током његовог рада у Паризу, на почетку периода особено плавог субјеката меланхолије.
Кустоси и конзерватори обелоданили су њихово откриће прошле недеље. Током последњих пет година стручњаци из Филипс колекције, Националне галерије уметности, Корнел универзитета и Винтертур музеја у Делаверу развили су један јаснији лик на тајанственој слици испод површине. То је портрет неког непознатог човека у вертикалној композицији насликан од стране једног од највећих уметника 20. века.
„То је заиста један од оних момената који чини оно што радите стварно посебним,“ рекла је Патриција Фаверо, конзерватор у Филипс колекцији која је саставила најбољу инфрацрвену слику човековог лица до сада. „Друга реакција је била, па, ко је то? И даље радимо на откривању одговора на то питање.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/qq3y533сх/Тхе_Блуе_Роом_011.јпг" />
ФОТО: The Guardian
Године 2008. унапређена инфрацрвена слика открила је по први пут човеково брадато лице ослоњено на руци, са три прстена на прстима. Он носи сако и лептир машну. Техничка анализа потврдила је да је скривени портрет био Пикасов рад који је вероватно насликао непосредно пре Плаве собе, рекли су кустоси. Након што је портрет откривен, конзерватори су за даље увиде користили другу технологију за скенирање слике.
Конзерватори су дуго сумњали да је можда нешто испод површине Плаве Собе која је део Филипс колекције од 1927. године. Потези четкице на делу очигледно се не подударају са композицијом која приказује жену која се купа у Пикасовом студију. Један конзерватор је изнео запажање у писму из 1954. године о чудним потезима четкице, али тек 1990-их је рендгеном откривен нејасан лик нечега испод слике. Ипак, није било јасно да је то портрет.
„Када је он имао идеју, знате, морао је да прионе и реализује је,“ рекла је кустос Сузан Берендс Френк откривајући да је Пикасо ужурбано преко ње насликао другу целовиту слику. Није могао да приушти да набави нова платна сваки пут када је имао идеју коју је желео да следи. Понекад је радио на картону, јер је платно било много скупље.“
Стручњаци истражују ко овај човек може бити и зашто га је Пикасо насликао. Они су искључили могућност да је то био аутопортрет. Једна могућа личност је париски трговац уметнинама, Амброз Волард, који је 1901. године био домаћин прве Пикасове изложбе. Али, нема документације нити индиција остављених на платну, па се истраживање наставља.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/yгксгxтеф/Инфраред_имаге_схов_тхе_м_001.јпг" />
ФОТО: The Guardian
Фаверо сарађује са другим стручњацима у скенирању слике мултиспектралним снимком и мапирањем таласима ренгенске флуоресценције да би открили и мапирали боје скривене слике. Волели би да поново направе дигиталну слику приближних боја које је Пикасо користио.
За 2017. годину кустоси планирају прву изложбу усредсређену на Плаву собу као утицајно дело у Пикасовој каријери. То ће испитати откривање портрета човека испод слике као и друга Пикасова дела и његово ангажовање са другим уметницима.
За сада, Плава соба је на путу за Северну Кореју до почетка 2015. године док се истраживање наставља.
Скривене слике су пронађене и испод других Пикасових важних слика. Техничка анализа Живота у Клевеленд музеју уметности открила је да је Пикасо значајно преправио композицију слике. А конзерватори су пронашли портрет човека са брковима испод Пикасове слике Жена која пегла у Гугенхајм музеју на Менхетну.
Дороти Косинки, директор Филипс колекције, рекла је да ново сазнање о Пикасу и његовој преради могу бити откривени кроз „хај-тек“ сарадњу међу музејима.
„Наша публика је гладна овога. То је врста детективског рада. То им даје прилаз који сматрам да обогаћује, можда додаје тајанствености, док им дозвољава да буду део састављања слагалице,“ рекла је. „Што више смо у стању да разумемо, већа је наша захвалност на њеном значају у Пикасовом животу.“
Извор: The Guardian