Pirot: Dugovečni lepotan ćilimarski san

Udruženje za negovanje i očuvanje umetničkih zanata „Grlica“ u saradnji sa SO Pirot i galerijom Čedomir Krstić je organizovao tradiconalnu izložbu povodom 8. marta pod nazivom „Dugovečni lepotan ćilimarski san“.

Pirotske ćilimarke tvrde da ćilim može da traje 200 godina, jer nema lice i naličje, a tkanje je kvalitetno i jedinstveno. Da je životni vek ćilima zaista dug potvrđuje kolekcija pirotskih ćilima starijih od 100 godina koje je izložio Vladimir Stanimirović iz Niša.

Njihova umetnička vrednost oduvek je bila daleko veća od materijalne."To je nešto što je duboko magijski, što dodiruje genetski kod, duhovni genetski kod svakog Srbina", kaže Stanimirović. A da bi nastao pirotski ćilim potrebni su sati, dani i meseci mukotrpnog rada iskusne ćilimarke.

Kako je Stanimirović izjavio, njegova privatna kolekcija ima stotinak ćilima, među kojima ima i onih koji su stari 150 godina.“U Pirotu, postojbini ćilimarstva, prezentovao sam mali, ali probrani deo svoje kolekcije. Ima tu ćilima koji su stari 100, a jedan primerak je star čak 150 godina i to mi je jedan od najdražih. Reč je o ćilimu ‘Devojka sa krunom’. On je već na jednoj drugoj izložbi u Pirotu, pre desetak godina, proglašen najstarijim ćilimom”, rekao je Stanimirović.

“Intresantno je da me, iako sa Pirotom nemam ništa, jednostavno vezuje za ovaj kraj ogromna ljubav prema pirotskom ćilimu. A, pored ćilima, igrom slučaja i omiljeni mi pesnici, slikari, vajari, svi su poreklom iz Pirota”,kazao je Stanimirović.

Deo atmosfere možete videti ovde.

"To je težak zanat, zbog načina sedenja strada kičma, ali ko počne da izrađuje ćilime teško može da prestane da radi", kaže ćilimarka Maja Džunić.

Nažalost, ćilimarki je sve manje, a minimalnu cenu ćilima od 200 evra po metru kvadratnom retko ko može da plati. Zbog toga, u udruženju za očuvanje starih zanata "Grlica" smatraju da je država dužna da pomogne razvoj ovog svetski poznatog brenda.
"Da se što veći broj mladih žena uposle, da vide ekonomsku računicu, da mogu posle mesec dana da kući ponesu jednu solidnu zaradu, da to nije minimalac", kaže predsednica udruženja "Grlica" Slavica Ćirić.

Jedinstvenost i lepotu pirotskog ćilima prepoznali su u Turističkoj organizaciji Srbije. Ćilim je često zaštitni znak naše države i ekskluzivni poklon za strane delegacije.

Ljiljana Čerović iz TO Srbije kaže da oni pokušavaju da nametnu, kroz poklon i kroz priču koja ide uz pirotski ćilim, i da pokažu da i oni imaju nešto autentično.

Opština Pirot je 2002. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila geografsko poreklo ćilima. To je samo prvi korak u očuvanju tradicije ovog umetničkog zanata.

IZVOR: RTS

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti