Autor: Marija Mitrovanov
Stojite pred njim, situacija je sad ili nikad, od velike je važnosti da to izustite. Srce ubrzano lupa, u stomaku vam kuva, knedla stoji u grlu, on je već na korak da ode, pokušavate to da izustite, ali glas ne izlazi i... kraj! Otišao je, laknulo vam je što ste odložili neprijatnost tog razgovora za neku drugu priliku, ali... Šta ćete sa unutrašnjim izjedanjem što ste propustili šansu da kažete ono što vam je bitno?
Zbog čega se u nama javlja strah od autoriteta? Kako hladne glave reći šta vam je na umu, radi sopstvenog interesa?
Ovakvi strahovi, premda su iracionalni, ako dublje zađemo u njihovu analizu, veoma su opravdani. Počnimo od početka tog opravdanja. Na primer, jedne fine, subotnje večeri, rešim ja da spremim palačinke. Međutim, malo su jače ispečene, nisu dovoljno slatke, predebele su – jednom rečju, nisu ispale onakve kako sam ja zamislila da će ispasti. Raspoloženje tu već opada, poješću ih zato što sam već prilično ogladnela, ali to nije to. Zašto nam smetaju stvari koje ispadaju iz okvira naših zamisli? Kada nam je do ostvarenja nečega stalo, mi formiramo u glavi sliku toga kao uspešno ostvarene stvari. Za takvu sliku se lako vezujemo i njenu suprotnost doživljavamo emotivno.
Kada smo svesni koliko nam je stalo do ostvarenja naše zamisli, a pritom, s druge strane postoji mogućnost da se stvari ne odviju onako kako smo mi zamislili, u nama se javlja strah. To je strah od ostvarenja nekog drugog scenarija koji je za nas nepoželjan. Ovakav strah može da ide u dva smera: Ili nismo razvili strategiju za drugačiji scenario, ili jednostavno, ne želimo, ne možemo da prihvatimo/priuštimo tako nešto. Svoje najšire razmere on dostiže kada konačno ostvarenje nije na nama, već na nekom drugom.
Kada osobi u kojoj vidimo autoritet saopštavamo nešto do čega nam je stalo, a što on treba da nam omogući, time mi postajemo nemoćni za ono što nam je važno, pošto odluka više nije na nama. Takođe, bojimo se ishoda koji ne bi išao nama u korist. Kada dođe do trenutka konačnog saopštenja, u nama počinje da raste nervoza i događa se sve ono što fizički prati taj osećaj. Zanimljivo, ispada paradoksalno – kada se ovako izlože, prilično racionalno zvuče razlozi za strah, a opet, kada do njega dođe, ispada da je strah iracionalan (jer je uvek moguće da se stvari odviju u našu korist, a i ako ne, ni tada nije sve izgubljeno).
Najpre je važno omogućiti sebi prihvatanje drugačijeg scenarija, koji je raealno moguć. Tada bismo eliminisali scenario u kom smo mi razočarani, jer se događa nešto što je, iako nepoželjno, ipak skoro pa podjednako očekivano. Takođe, iako je odluka na autoritetu, nije loše primetiti da je i on podjednako čovek koliko i vi. Dakle, služi se komunikacijom i dogovaranjem, što vama ide u korist. Stoga, možda nemate direktnu moć nad onim što ste naumili, ali imate indirektnu – rečenica ispred za podsetnik. I posle svega ovoga, prilično sam se zamislila da li je to zaista strah od samog autoriteta ili od nečega sa čime je on samo u dodiru, a što nas plaši?
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
