Autor: Marija Mitrovanov
Стојите пред њим, ситуација је сад или никад, од велике је важности да то изустите. Срце убрзано лупа, у стомаку вам кува, кнедла стоји у грлу, он је већ на корак да оде, покушавате то да изустите, али глас не излази и... крај! Отишао је, лакнуло вам је што сте одложили непријатност тог разговора за неку другу прилику, али... Шта ћете са унутрашњим изједањем што сте пропустили шансу да кажете оно што вам је битно?
Због чега се у нама јавља страх од ауторитета? Како хладне главе рећи шта вам је на уму, ради сопственог интереса?
Овакви страхови, премда су ирационални, ако дубље зађемо у њихову анализу, веома су оправдани. Почнимо од почетка тог оправдања. На пример, једне фине, суботње вечери, решим ја да спремим палачинке. Међутим, мало су јаче испечене, нису довољно слатке, предебеле су – једном речју, нису испале онакве како сам ја замислила да ће испасти. Расположење ту већ опада, појешћу их зато што сам већ прилично огладнела, али то није то. Зашто нам сметају ствари које испадају из оквира наших замисли? Када нам је до остварења нечега стало, ми формирамо у глави слику тога као успешно остварене ствари. За такву слику се лако везујемо и њену супротност доживљавамо емотивно.
Када смо свесни колико нам је стало до остварења наше замисли, а притом, с друге стране постоји могућност да се ствари не одвију онако како смо ми замислили, у нама се јавља страх. То је страх од остварења неког другог сценарија који је за нас непожељан. Овакав страх може да иде у два смера: Или нисмо развили стратегију за другачији сценарио, или једноставно, не желимо, не можемо да прихватимо/приуштимо тако нешто. Своје најшире размере он достиже када коначно остварење није на нама, већ на неком другом.
Када особи у којој видимо ауторитет саопштавамо нешто до чега нам је стало, а што он треба да нам омогући, тиме ми постајемо немоћни за оно што нам је важно, пошто одлука више није на нама. Такође, бојимо се исхода који не би ишао нама у корист. Када дође до тренутка коначног саопштења, у нама почиње да расте нервоза и догађа се све оно што физички прати тај осећај. Занимљиво, испада парадоксално – када се овако изложе, прилично рационално звуче разлози за страх, а опет, када до њега дође, испада да је страх ирационалан (јер је увек могуће да се ствари одвију у нашу корист, а и ако не, ни тада није све изгубљено).
Најпре је важно омогућити себи прихватање другачијег сценарија, који је раеално могућ. Тада бисмо елиминисали сценарио у ком смо ми разочарани, јер се догађа нешто што је, иако непожељно, ипак скоро па подједнако очекивано. Такође, иако је одлука на ауторитету, није лоше приметити да је и он подједнако човек колико и ви. Дакле, служи се комуникацијом и договарањем, што вама иде у корист. Стога, можда немате директну моћ над оним што сте наумили, али имате индиректну – реченица испред за подсетник. И после свега овога, прилично сам се замислила да ли је то заиста страх од самог ауторитета или од нечега са чиме је он само у додиру, а што нас плаши?
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
