Autor: Марија Димић
Музика је врста недосезивог говора који нас води на руб бескраја и допушта нам да се за трен у њега загледамо.
Како би изнова одушевили слушаоце музичари морају да свакодневно улажу максимуме како би превазилазили пређашње резултате. Чланови нишког бенда Пластиц Сундаy, истичу да је, поред неизоставног талента потребан и континуирани рад. Управо то им је обезбедило победу на фестивалу Врачар роцкс, који је 18.априла одржан у београдском Божидарцу. Били су најбољи међу 5 финалних бендова, што им је донело награду у вредности од 1000 евра, али и наступ 19.маја испред Ушћа где ће имати част да загреју публику пред концерт бенда Депецхе Моде.
Пластиц Сундаy је бенд из Ниша чији је музички израз под утицајем гаражног и алтернативног рока. Чланови бенда су: Милан Митровић (вокал и бубњеви), Александра Митровић (бас гитара и пратећи вокал) и Братислав Митровић (гитара). Разговарали смо са Миланом, који нам је рекао нешто више о самом бенду, али и плановима за будућност.
Када је и како бенд “Пластиц Сундаy” оформљен и одакле идеја баш за такав назив?
Пластиц Сундаy оформљен је 2008. године као оне-ман банд, са доста другачијом визијом музике у односу на оно чему бенд данас тежи. Идеја бенда у почетку је била окренута ка инструментално-експерименталним истраживањима у музици, а резултат свега тога је деби ДИY остварење Хуман. С обзиром да је било јако тешко наћи истомишљенике за сарадњу, ову идеју замениле су стилски тотално другачије нумере које су укључивале вокале као и тотално другачији поглед на музику у односу на дотадашњи период.
Иначе идеја за назив бенда је проистекла из Поп-Арт револуције која се догодила 60-их година прошлог века као комбинација речи појединих догађаја, нумера, уметничких дела и филмова из тог периода.
Како сте одлучили да кренете да се озбиљније бавите музиком?
Након стилског заокрета Пластиц Сундаy више није био оне-ман банд, већ су се у целу причу, поред мене, укључили и други људи. На почетку смо углавном сами снимали своје песме и нисмо били толико заинтересовани за наступе уживо. Крајем 2009. године наша песма Радостан дан улази у финале конкурса “Хелло Добре Вибрације” где осваја друго место, а ми као финалисти, добијамо, поред медијске пажње радиа Б92 који је пратио конкурс и награду која се састојала у снимању једне песме у професионалном студију. Како смо са осталим финалистима морали да се појавимо уживо, убрзо смо нашли и бас гитаристкињу. У студиу СТРИП тада снимамо поново песму Радостан дан, која у том периоду осваја скоро све релевантне домаће топ листе. Након тога долази и до успеха на 44.Гитаријади у Зајечару где освајамо друго место, долази до све већег интересовања људи да бенд чују уживо, да би нас почетком 2011.године критичари прогласили најбољим новим бендом у Србији за 2010-у годину, тако да су ствари од самог појављивања бенда кренуле озбиљнијим током.
Кажу да је музика бег од стварности, како бисте окарактерисали музику коју ви стварате?
Укратко речено, кад нас неко пита шта ми то стварамо и кад објашњавамо музички правац којим се бавимо, наш одговор је гаражни рокенрол са утицајем ноисе и псyходелиц звука. За нас стварање музике не представља бег од стварности, ми ту стварност итекако користимо као главну инспирацију, што се и може чути у нашим песмама. На тај начин обележавамо време у којем живимо и стварамо на потпуно исти начин као и многе рокенрол генерације пре нас. Рокенрол мора бити искрен и неискривљена слика стварности, у противном свака неистинита прича постаје лаж.
Недавно сте остварили велики успех на фестивалу “Врачар роцкс”, можете ли ми нешто више рећи о том такмичењу?
За конкурс “Бе А Депецхе Моде” смо сазнали путем интернета. Поред нас пријавило се још око 20 бендова од којих 5 гласовима публике улазе у финале. Услов за пријаву била је нека од песама Депецхе Моде. Ми смо обрадили песму Персонал Јесус. Очигледно се наш наступ највише допао жирију, иако је заиста било јако добрих бендова у финалу. Освојили смо награду од стране Туборга који је и спонзор овог такимичења, која се састојала у виду ваучера за куповину инструмената, а коју ми у договору са спонзором желимо да претворимо у снимање новог материјала.
”Депецхе Моде” је један од најпознатијих британских бендова, какав је осећај постати њихова предгрупа?
Многи кажу да је то привилегја, а какав је осећај, то ћу сазнати у недељу на Ушћу. У сваком случају, важно је да у бенду нема треме и да нисмо претерано оптерећени том чињеницом. Свираћемо као и увек до сада, енегрично. Иначе предгрупа на целој турнеји је бенд Диамонд Версион, ми се на бини која ће се налазити испред капија појављујемо пар сати пре почетка концерта, где ћемо пре свега надам се мало већем броју људи представити себе.
Да ли је ово први фестивал на ком сте се појавили или сте и пре тога имали неке овако запажене успехе?
Наш најзначајнији успех је титула за најбољи нови бенд. Велики број синглова се такође нашао у врху домаће топ листе Попбокса. Први спот за песму Негде је освојио и Јелен Топ 10 листу, први сингл Радостан дан номинован је за један од највећих хитова радиа Б92. Били смо финалисти Јелен Демо Феста у Бањалуци 2011-е и ето сада ово у Божидарцу. Ипак по мени највећи је успех у задимљеним ундергроунд подрумима када добијеш похвалу и речи подршке које заиста много значе.
Колико је труда, времена, па чак и новчаних улагања потребно бендовима данас како би приказали све своје квалитете?
Потребно је пре свега много слушања музике, доста стрпљења и веровања у своје ствари, да су оне део нас самих, пуно проба и пре свега много наступа уживо, зато су наступи бит постојања бенда. Наравно битна је и продукција у студију, зато што сам сигуран да бенд који изађе из доброг студија 30% је снажнији и увежбанији но раније. За добар студио је потребно издвојити, али у сваком случају што је прича озбиљнија потребно је више улагања и залагања. Иначе данас је и као главно средство маркетинга свима доступан интернет, тако да можеш да заинтересујеш и људе који нису имали прилике да те до сад чују.
Може ли се од музике живети код нас?
Наравно, ако се случајно поред свирања бавиш и продукцијом, снимањем, можда менаџментом, трговином инструмената, пуштањем музике итд. У противном, ако као ми само свираш, правиш музику и пишеш своју поезију, наравно не.
Где вас публика може слушати у наредном периоду?
За сада видимо се на Ушћу 19.маја. Има још неких планова, али највероватније ћемо се касније повући мало више у наш подрум где ћемо радити на новом материјалу мало озбиљније пре уласка у студио. У међувремену, тешко ћемо одбити било који позив било где.
Који су ваши планови за будућност?
Снимити нови материјал, издати све то на винилу и свирати што више како овде, тако и у региону. То су планови, али једино је неизвесност извесна.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности
