Autor: Марија Димић
Muzika je vrsta nedosezivog govora koji nas vodi na rub beskraja i dopušta nam da se za tren u njega zagledamo.
Kako bi iznova oduševili slušaoce muzičari moraju da svakodnevno ulažu maksimume kako bi prevazilazili pređašnje rezultate. Članovi niškog benda Plastic Sunday, ističu da je, pored neizostavnog talenta potreban i kontinuirani rad. Upravo to im je obezbedilo pobedu na festivalu Vračar rocks, koji je 18.aprila održan u beogradskom Božidarcu. Bili su najbolji među 5 finalnih bendova, što im je donelo nagradu u vrednosti od 1000 evra, ali i nastup 19.maja ispred Ušća gde će imati čast da zagreju publiku pred koncert benda Depeche Mode.
Plastic Sunday je bend iz Niša čiji je muzički izraz pod uticajem garažnog i alternativnog roka. Članovi benda su: Milan Mitrović (vokal i bubnjevi), Aleksandra Mitrović (bas gitara i prateći vokal) i Bratislav Mitrović (gitara). Razgovarali smo sa Milanom, koji nam je rekao nešto više o samom bendu, ali i planovima za budućnost.
Kada je i kako bend “Plastic Sunday” oformljen i odakle ideja baš za takav naziv?
Plastic Sunday oformljen je 2008. godine kao one-man band, sa dosta drugačijom vizijom muzike u odnosu na ono čemu bend danas teži. Ideja benda u početku je bila okrenuta ka instrumentalno-eksperimentalnim istraživanjima u muzici, a rezultat svega toga je debi DIY ostvarenje Human. S obzirom da je bilo jako teško naći istomišljenike za saradnju, ovu ideju zamenile su stilski totalno drugačije numere koje su uključivale vokale kao i totalno drugačiji pogled na muziku u odnosu na dotadašnji period.
Inače ideja za naziv benda je proistekla iz Pop-Art revolucije koja se dogodila 60-ih godina prošlog veka kao kombinacija reči pojedinih događaja, numera, umetničkih dela i filmova iz tog perioda.
Kako ste odlučili da krenete da se ozbiljnije bavite muzikom?
Nakon stilskog zaokreta Plastic Sunday više nije bio one-man band, već su se u celu priču, pored mene, uključili i drugi ljudi. Na početku smo uglavnom sami snimali svoje pesme i nismo bili toliko zainteresovani za nastupe uživo. Krajem 2009. godine naša pesma Radostan dan ulazi u finale konkursa “Hello Dobre Vibracije” gde osvaja drugo mesto, a mi kao finalisti, dobijamo, pored medijske pažnje radia B92 koji je pratio konkurs i nagradu koja se sastojala u snimanju jedne pesme u profesionalnom studiju. Kako smo sa ostalim finalistima morali da se pojavimo uživo, ubrzo smo našli i bas gitaristkinju. U studiu STRIP tada snimamo ponovo pesmu Radostan dan, koja u tom periodu osvaja skoro sve relevantne domaće top liste. Nakon toga dolazi i do uspeha na 44.Gitarijadi u Zaječaru gde osvajamo drugo mesto, dolazi do sve većeg interesovanja ljudi da bend čuju uživo, da bi nas početkom 2011.godine kritičari proglasili najboljim novim bendom u Srbiji za 2010-u godinu, tako da su stvari od samog pojavljivanja benda krenule ozbiljnijim tokom.
Kažu da je muzika beg od stvarnosti, kako biste okarakterisali muziku koju vi stvarate?
Ukratko rečeno, kad nas neko pita šta mi to stvaramo i kad objašnjavamo muzički pravac kojim se bavimo, naš odgovor je garažni rokenrol sa uticajem noise i psyhodelic zvuka. Za nas stvaranje muzike ne predstavlja beg od stvarnosti, mi tu stvarnost itekako koristimo kao glavnu inspiraciju, što se i može čuti u našim pesmama. Na taj način obeležavamo vreme u kojem živimo i stvaramo na potpuno isti način kao i mnoge rokenrol generacije pre nas. Rokenrol mora biti iskren i neiskrivljena slika stvarnosti, u protivnom svaka neistinita priča postaje laž.
Nedavno ste ostvarili veliki uspeh na festivalu “Vračar rocks”, možete li mi nešto više reći o tom takmičenju?
Za konkurs “Be A Depeche Mode” smo saznali putem interneta. Pored nas prijavilo se još oko 20 bendova od kojih 5 glasovima publike ulaze u finale. Uslov za prijavu bila je neka od pesama Depeche Mode. Mi smo obradili pesmu Personal Jesus. Očigledno se naš nastup najviše dopao žiriju, iako je zaista bilo jako dobrih bendova u finalu. Osvojili smo nagradu od strane Tuborga koji je i sponzor ovog takimičenja, koja se sastojala u vidu vaučera za kupovinu instrumenata, a koju mi u dogovoru sa sponzorom želimo da pretvorimo u snimanje novog materijala.
”Depeche Mode” je jedan od najpoznatijih britanskih bendova, kakav je osećaj postati njihova predgrupa?
Mnogi kažu da je to privilegja, a kakav je osećaj, to ću saznati u nedelju na Ušću. U svakom slučaju, važno je da u bendu nema treme i da nismo preterano opterećeni tom činjenicom. Sviraćemo kao i uvek do sada, enegrično. Inače predgrupa na celoj turneji je bend Diamond Version, mi se na bini koja će se nalaziti ispred kapija pojavljujemo par sati pre početka koncerta, gde ćemo pre svega nadam se malo većem broju ljudi predstaviti sebe.
Da li je ovo prvi festival na kom ste se pojavili ili ste i pre toga imali neke ovako zapažene uspehe?
Naš najznačajniji uspeh je titula za najbolji novi bend. Veliki broj singlova se takođe našao u vrhu domaće top liste Popboksa. Prvi spot za pesmu Negde je osvojio i Jelen Top 10 listu, prvi singl Radostan dan nominovan je za jedan od najvećih hitova radia B92. Bili smo finalisti Jelen Demo Festa u Banjaluci 2011-e i eto sada ovo u Božidarcu. Ipak po meni najveći je uspeh u zadimljenim underground podrumima kada dobiješ pohvalu i reči podrške koje zaista mnogo znače.
Koliko je truda, vremena, pa čak i novčanih ulaganja potrebno bendovima danas kako bi prikazali sve svoje kvalitete?
Potrebno je pre svega mnogo slušanja muzike, dosta strpljenja i verovanja u svoje stvari, da su one deo nas samih, puno proba i pre svega mnogo nastupa uživo, zato su nastupi bit postojanja benda. Naravno bitna je i produkcija u studiju, zato što sam siguran da bend koji izađe iz dobrog studija 30% je snažniji i uvežbaniji no ranije. Za dobar studio je potrebno izdvojiti, ali u svakom slučaju što je priča ozbiljnija potrebno je više ulaganja i zalaganja. Inače danas je i kao glavno sredstvo marketinga svima dostupan internet, tako da možeš da zainteresuješ i ljude koji nisu imali prilike da te do sad čuju.
Može li se od muzike živeti kod nas?
Naravno, ako se slučajno pored sviranja baviš i produkcijom, snimanjem, možda menadžmentom, trgovinom instrumenata, puštanjem muzike itd. U protivnom, ako kao mi samo sviraš, praviš muziku i pišeš svoju poeziju, naravno ne.
Gde vas publika može slušati u narednom periodu?
Za sada vidimo se na Ušću 19.maja. Ima još nekih planova, ali najverovatnije ćemo se kasnije povući malo više u naš podrum gde ćemo raditi na novom materijalu malo ozbiljnije pre ulaska u studio. U međuvremenu, teško ćemo odbiti bilo koji poziv bilo gde.
Koji su vaši planovi za budućnost?
Snimiti novi materijal, izdati sve to na vinilu i svirati što više kako ovde, tako i u regionu. To su planovi, ali jedino je neizvesnost izvesna.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
