Победи или умри

Autor: Ivan Lalić

Да Винчијев код.
Хари Потер.
Игра престола.

Биле су то књиге које су похарале светске топ-листе бестселера фантастике у претходних деценију и по. Ден Браунова потрага за мистеријама ренесансног уметника нас је усисала у свет катедрала, скривених знамења, црквених секти и моћника из сенке. Джоана Роулинг је своје читаоце вратила назад у детињство, бајковите представе о добру и злу, чаробне штапиће и митска бића. Њени ликови одрастали су пред нашим очима и скоро по правилу, правда је тријумфовала. А онда је на светску сцену писаца научне и епске фантастике по други пут ступио Джорџ Р. Р. Мартин и све изокренуо наглавачке.

Први пут је то учинио са својим књигама Песма леда и ватре, што их је написао средином деведесетих, када је на пречац освојио љубитеље епске фантастике. Други пут је то учинила ТВ серија рађена по поменутим новелама у продукцији америчке куће HBO 2010. године, када је освојио цео свет. А мало је недостајало да се ништа од тога уопште ни не догоди.

Мартин је по завршеним студијама журналистике скренуо пажњу на себе одбијањем да извештава о рату у Вијетнаму. Врло брзо је са новинарства прешао на писање кратких новела фантастике. Крах његове четврте књиге га је 1982. године покренуо ка Холивуду. Тамо се скоро читаву деценију са промењивим успехом бавио писањем за телевизију и адаптацијом сценарија. 1991. је била кључна година и за Мартина, а и за посрнули жанр епске фантастике. Ефекти гиганата послератне генерације су већ избледели (Господар прстенова), а млађа генерација писаца једноставно није била довољно квалитетна да погура жанр у фокус читалачке јавности. Вративши се по други пут писању, Мартин започиње епопеју незапамћених размера у свету књижевности. Увелико загазивши у другу половину креативног века, овај пропали новинар и ТВ сценариста и посрнули писац, одлучује да баци све своје карте на једно једино дело.

Песма леда и ватре заједнички је назив за седмоделну причу о Вестеросу, фиктивном континенту географски веома налик на британска острва, на којем се води борба око превласти између неколико племићких породица. Иако је за своју основу имао Енглеску из доба Рата ружа, као и мотиве из Ајванхоа, Мартин иде и неколико корака даље. Гради један потпуно нови и комплексни свет испреплетаних људских судбина, паралелно водећи радњу кроз садашњицу и бурну прошлост краљевства. Број ликова је просто невероватан, а чињеница да чак и просечна и исподпросечна публика успева да повеже релације међу њима је још невероватнија. Нешто што за већину људи у некој другој интерпретацији представља напор, овде представља изазов. Једини начин на који је то писцу могло да пође за руком јесте перфектна карактеризација сваког од ликова. Не памти се у новијој књижевности случај толиког саживљавања читалаца са ликовима. Једноставно, уколико прегурате спорији увод и похватате ко је ко, нећете моћи а да не мрзите Ланистере и Грејџоје. Баш као што нећете скривати симпатије према Старковима, Тириону и Денерис. Санса ће вас иритирати, а о моћи змајева и „ноћних шетача” моћи ћете само да шпекулишете.

Управо ту се крије и други кључ успеха ове мамутске саге, а то је минимум фантастике. Лично нисам љубитељ епске фантастике и не привлаче ме Средњи век, змајеви, чаробњаци, патуљци, вилењаци и сл. Мартин све њих дозира, додајући тиме уверљивост својој причи, док све време неиздрживо провоцира читаоца мрвицама показатеља моћи натприродних и митских бића. По правилу, она ће се појављивати тек када се неки од ликова нађу у безизлазној ситуацији или када прича треба да доживи још један од својих вратоломних заокрета. Ту долазимо и до најмоћнијег оружја Джорџ Р. Р. Мартина и нечега по чему ће, без обзира на крај ове саге, он засигурно обележити не само жанр, него и модерну књижевност уопште.

Песма леда и ватре је, у најкраћој могућој дефиницији, збир невероватних и неочекиваних прекорета, промена и развоја ликова и радње. Свака од досад пет написаних књига ће у својој последњој четвртини доносити и шокантне расплете, породичне и људске драме, поразе и победе оних који су већ требали да победе или били увелико поражени. Ликови ће се показати као дволични, чак и тролични, а скоро сви ће се по правилу мењати, одрастати, сазревати и еволуирати. Они који су били на страни добра, прећи ће на мрачну страну. Они које нисте могли да поднесете ће се испоставити као притајени позитивци. Све те константне измене и заокрети ће вас довести и до последњег, и најуверљивијег аргумента зашто би овој необичној епопеји требало да пружите шансу и посветите део свог слободног времена, чак иако вас овакве књиге не занимају или ако чак уопште и немате навику да читате.

За разлику од Господара прстенова и осталих ремек-дела епске фантастике, Мартинове књиге су сурово реалне, животне и не увек праведне. Бајковитог хепиенда нема, а доброта и поштење неретко бивају сурово кажњени. Аутор се не либи да поједине ликове које сматрате главнима брутално елиминише. Не гнуша се ни сцена експлицитног насиља, секса и мучења. Укратко, приказује свет о којем пише без имало улепшавања. Због тога се неретко налази на мети претњи фанова, који једноставно нису могли да се помире са смрћу или судбинама неких од протагониста његове књиге. Још један плус на тему уверљивости дела које је писао и пише га у овом тренутку.

Пет књига је за нама, као и три сезоне хит ТВ серије. Игра престола и Судар краљева су нас увели у причу и показали принцип по којем ће се даља радња одвијати. Олуја мачева нас је одувала својом суровошћу и кажњавањем одређених ликова. Гозба за вране донела је кратак губитак инспирације и необичну одлуку фокусирања на поједине ликове, али је зато Плес са змајевима опет ухватио замајац са почетка серијала. Пред нама су још најмање две књиге. Ветрови зиме и Сан о пролећу су вероватно најишчекиваније књиге у последњих неколико деценија. Већину занима судбина ликова и да ли ће фамозног срећног краја уопште бити. Струку и колеге занима да ли се Мартин може испетљати на ефектан начин из ових пар хиљада страна којим је залудео цео свет. Јавност ће о свему томе сурово судити. Баш као у лајтмотиву прве књиге:

„У игри престола, или побеђујеш, или умиреш”.

***
Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti