Autor: Marina Puzić
FOTO: filozofskimagazin
Nekada su ljubav, poštenje i dobrota bile na ceni, a danas se zarad sticanja novca i moći gazi preko drugih. Prava je sreća biti uspešan i bogat, sreća je imati novčanik pun novca, a nije važno to što imamo prazno srce. Nije važno ni kojim putem se dolazi do moći i uspeha. Cilj opravdava sredstva. Nije bitno preko čijih smo sve osećanja prešli da bismo dobili to što želimo.
Negde usput smo zaboravili šta znači biti čovek. Koliko nam je uopšte danas i važno položiti ispit iz predmeta čovek? Svi se trudimo da položimo neke druge, manje važne ispite i u tome je smisao našeg života. Roditelji nas uče da je najbitnije završiti školu i fakultet, a koliko njih se potrudilo da od nas napravi bolje ljude?
Iako živimo u vremenu neljudi, ipak postoje i oni koji nisu zaboravili šta znači biti human, odan, pošten, šta znači davati, praštati, savetovati, tešiti i pomagati. Ako budemo te sreće da sretnemo takvu osobu, čuvajmo je. Bogatstvo duše vredi million puta više od materijalnog bogatstva.
Poznati filozof Šopenhauer, rekao je: „Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo“.
Učinimo već danas neko dobro delo. Pomozimo i onima koji nam ne mogu uzvratiti. Oprostimo svima koji su nas povredili. Samo veliki ljudi praštaju i idu napred bez gorčine u srcima. Naučimo da kažemo hvala i izvini. To uglavnom nije tako teško. Naše dobro se možda neće uvek dobrim vratiti, ali ćemo bar moći mirno da spavati, jer ćemo imati čistu savest. Ne gubimo veru u to da će se kad-tad pojaviti neko ko će umeti da ceni našu ljudskost i tada ćemo shvatiti da nismo uzalud bili dobri.
Poznata pripovetka „Sve će to narod pozlatiti”, Laze Lazarevića govori o tome da sve bledi, sve se zaboravlja, pa tako i zahvalnost. Neće svaki čovek naše dobro pozlatiti, ali nadajmo se da postoje i oni koji hoće. Čak i da ne postoje, zar nije lep osećaj učiniti neko dobro delo?
FOTO: Wannabe
Mi ne možemo da menjamo ovaj svet – svet zlobe, bezosećajnosti i materijalizma, ali možemo da menjamo sebe. Možda se i drugi ugledaju na nas i krenu putem čovečnosti. Možda naša dobrota počne da topi bezosećajnost drugog bića. Nećemo saznati ako ne pokušamo.
Nahranimo psa lutalicu na ulici. Zalijmo biljku koja vene. Dajmo prosjaku novac. Ukažimo poštovanje i onom ko ga ne zaslužuje, onom ko nas ne ceni. Osmehnimo se namrgođenom, ogorčenom čoveku. Zagrlimo prijatelje koji nas nikad nisu ili one na koje smo zbog nečega ljuti. Oprostimo. Zavolimo. Postanimo ljudi.
U školi i na fakultetu dobijamo ocene za svoje znanje i dobro je težiti što boljem proseku. Ne treba zanemariti važnost obrazovanja, ali ne zaboravimo da je isto tako važno i da radimo na sebi i da sutra budemo bolji ljudi nego što smo to danas. Pružimo dobar primer onima koji su zaboravili šta znači biti čovek.
Marina je zaljubljenik u psihologiju.
Pročitajte i:
Odraz u ogledalu i ja: Od mržnje do ljubavi
Da li možete da budete uspešni?
Upoznajte dijete rokenrola
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / Tematski kolumnista". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
