Autor: Dragana Milovanović
Ваннаставне активности радозналих и вредних студената Београдског универзитета почеће више да се цене – за праксе, волонтирање, рад у студентским организацијама и слично добијаће се бодови које ће потенцијални послодавци узимати у обзир при запошљавању. Један од начина стицања тих поена је и неформално образовање које је први пут дефинисано у Закону о младима. Са аутором законске дефиниције и једним од оснивача организације „Хајде да...“, психологом Дарком Марковићем, разговарали смо о појму неформалног образовања и његовом значају за младе људе.
Које су кључне одреднице неформалног образовања у Закону о младима?
За мене су кључне одреднице активно учешће у процесу учења и активна партиципација. Можда је кључна разлика између нашег формалног и неформалног образовања то да је у формалном образовању централна фигура у процесу учења је особа која предаје, а оно што ми промовишемо је усмереност на особу која учи. То подразумева да едукатор има могућност да кроји образовни програм флексибилно у односу на потребе и интересовања својих учесника и полазника.
Које вештине и знања се стичу у неформалном образовању?
Ако се прича о учењу у цивилном, омладинском сектору који је усмерен ка социјалним темама по дефиницији, знања могу да буду врло шарена и широка, у зависности од тога чиме се саме организације баве, који је њихов фокус. Што се тиче вештина учи се способност рада у тиму, лидерске способности, пројектно размишљање, стратешко размишљање, презентацијске вештине, интеркултурална компетентност – људи имају прилику да се кроз међународне пројекте суоче са својим предрасудама, да развију флексибилнији однос према другима, другачијима, што је за међународне компаније сигурно врло значајна ствар. Учи се оно што се тиче односа према себи, односа према другима и истовремено активан однос према решавању одређених проблема и хватање у коштац са животним темама, чак и нека врста уверења да је могуће утицати позитивно на промене.
Како се уче те вештине?
Неформалне образовне активности су у великој мери повезане са праксом у оквиру пројеката у организацијама, тако да оно што људи науче врло лако касније примене и тестирају у пракси. Зато је важно да људи буду активни у процесу учења да би могли касније да буду активни у друштву. Кључна ствар је учење кроз искуство и кроз размишљање о томе шта се кроз то искуство десило. Тај циклус може да почне или од искуства или од едукације, али у сваком случају, пролази се кроз циклус искуственог учења и то мислим да је главна ствар.
Зашто је битно друштвено препознавање неформалног образовања?
За мене је једна од мисија неформалног образовања да подстакне људе на учење, да им пробуди поново ту жељу за учењем, развојем, да учење гледају са једне позитивне стране као нешто што је изазовно, за њих значајно, занимљиво, не нешто што је мукотрпно, тешко. Мислим да је врло важно да се прави већа видљивост тих активности, да људи разумеју, да родитељи разумеју зашто је то корисно за њихову децу, да други сектори разумеју зашто је то корисно нпр. компаније. Моја теза је да људи кроз омладински рад и друштевни активизам генерално стичу врло важне вештине које се у садашњим модерним корпорацијама врло вреднују, нпр. самоиницијативност, пројектно размишљање, стратешко размишљање, комуникативност, презентацијске вештине. То су неке ствари које и компаније имају на својим листама компетенција. Зато мислим да је та самопроцена сопственог учења доста важна, да људи који пролазе кроз те процесе буду способни да препознају које су то способности које имају и такође области за сопствени развој.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
