Помоћ на вршњачки начин

Канцеларија за младе града Београда расписала је конкурс за све расположене и одговорне људе узраста од 15. до 30. година који желе да постану вршњачки едукатори. Шта заправо раде вршњачки едукатори и од коликог је значаја њихова улога у данашњем друштву?

Кроз низ радионица млади едукатори стичу знања и вештине о темама као што су наркоманија, насиље, сексуалност и одговорност. Радионице су осмишљене тако да нема класичног односа предавач - ученик, веч двосмерне комуникације помоћу које се едукатори припремају да даље пренесу стечено знање. Осим разговора, на крају сваке теме едукатори се деле у групе и добијају креативне задатке, а неке од њих представљају и глумачким сценама како би осмислили сами реакције на неке непријатне ситуације попут дискриминације у школама. Едукација омогућава младима да избегну страх и напетост приликом обраћања старијима за помоћ. Међусобним разговором са генерацијски сличним особама могу сазнати све што их занима о ,,шкакљивим” темама, али на квалитетан, едукаторски начин од младих људи који су за то посебно обучени.

Уницеф је у оквиру пројекта Школа без насиља формирао вршњачке тимове широм Србије. Пријављене школе на почетку нове школске године бирају своје представнике према критеријумима комуникативности и толерантности, затим они уче како се тимски ради, шта је сарадња, које вредности треба да цене и како да акцијама утичу на стварање ненасилног окружења. Задатак ових тимова усмерен је на конкретан проблем који радионицама, представама и директним саветима покушавају да спрече и укажу школским другарима да не подржавају такав начин понашања. Вршњачки тим школе ,,Први српски устанак” из Орашца осмислио је акцију Недеља лепих речи са слоганом Буди фаца, буди љубазан који је показао таленат, али и такмичарски дух школараца.

Улога вршњачког едукатора је захтевна, али исто тако и захвална. Крајњи циљ је промена понашања и допринос стварању активне омладине. Пубертетски период арогантно одбацује савете родитеља и професора, те су вршњачки едукатори особе у које млади имају више поверења и жеље да прихвате понуђене информације.