Ситуација није нова али се њена очиглдност у последње време све јасније кристалише – у модерном друштву реална моћ више је у рукама великих компанија него политичких структура а самим тим се и поље њихове активности преусмерава са изолованог принципа стицања капитала ка стању свести о својој улози у друштву као целини и о сопственој великој друштвеној одговорности. Велике компаније морају се данас осећати одговорним не само према својим запосленима већ према целини друштва у коме послују. Више од изградње имиџа фирме или личности овде је императив осмишљавање пословања на једном вишем нивоу од оног који представља обично згртање профита – позиционирање као кључног и одговорног фактора – јер моћ се више огледа у добру које можемо учинити за друге него за себе. Наравно, ви нисте плаћени да будете морални. Али можда је баш то разлог више да будете.
Тешко је док говоримо о овој теми не кренути од донедавно најбогатијег човека на планети, човека чије је свргавање са врха те листе дошло као победа а не као пораз. Наравно, реч је о Бил Гејтсу, власнику Мицрософта, који је у једном тренутку решио да трећину свог немалог богатства донира хуманитарној организацији коју је основао са својом супругом и пружи величанствен пример о хуманости и свести да ниједан човек није острво, да свако удаљено звоно звони управо за нама.
Иако ће увек бити скептика и критичара оваквих гестова, ми ипак верујемо да је Гејтсов потез један од бољих доказа да паре људе не кваре, бар не све. Пре би се могло рећи да богатство показује право лице човека и да је оно својеврсни тест његове хуманости. Говорећи о будућности Гејтс се позива на идеју „креативног капитализма“ и поставља изазов испред светских финансијских гиганата.
А како ствари стоје код нас?
У Србији постоји дуга традиција задужбинарства, речи непреводиве на остале светске језике у потпуности. Зачетак те традиције налазимо у лози Немањића где готово не можемо наћи ниједног владара који за собом није оставио неку цркву, болницу или школу у наслеђе народу. Чак ни пад Србије под Отоманску империју није ову традицију успео да заустави у потпуности иако се она манифестовала у знатно скромнијим облицима. Заједно са ослобођењем поново се буди задужбинарство на овим просторима а његове резултате најлакше ћемо сагледати простом шетњом кроз главне улице већих градова у Србији. Сава Поповић Текелија, Никола Спасић, Đорђе Вајферт, Илија Милосављевић Коларац, капетан Миша Атанасијевић и научник Михајло Пупин само су нека од имена која се не могу заборавити захваљујући зградама и фондовима који су за њима остали.
Појам ”бизниса”, ”милиона” и ”милијарди” може добити сасвим другачији и дубљи смисао уколико се њихова суштина усмери тамо где треба - ка људима којима је помоћ неопходна. НВО иСербиа писањем и размишљањем на тему Друштвене одговорности великих компанија даје свој допринос, апелује и промовише идеју ПОМОЗИ-УСРЕЂИ, себе и друге!
Потребно је да се скупи 200 000 еура ( на годисњем нивоу) за терапије цетворогодисње Андјеле из Крупња. Надамо се и молимо да фонд за ретке болести одобри средства! У међу времену, будимо хумани и помозимо!
Више информација: OVDE
_thumb1.jpg)
