Autor: Miloš Belčević
FOTO: The Whole World At Your Hands
Odgovor: Ljudi!
Otkako sam razgovarao sa sjajnim momkom iza stranice Beograđani, želeo sam da ukratko prenesem i priče ljudi koji rade istu stvar, širom sveta.
Uspeo sam da stupim u kontakt sa autorima ovakvih stranica u pet gradova, pet zemalja, na dva kontinenta.
Jeste li raspoloženi da zajedno krenemo na ovo putovanje?
Pariz
"Zdravo svima.
Blues Brothers are in the house ;)"
Priča i fotografija: Facebook/Humans of Paris
Prvo sam imao priliku da razgovaram sa Itanom Levijem, koji je jedan od dvojice mladih ljudi iza stranice Humans of Paris:
Stranicu su, u aprilu 2012, kreirala dva srednjoškolaca – Itan Levi i Marko Hazan. Bila je jedna od prvih "Humans of..." stranica. Ima za cilj da svetu otkrije Pariz kroz slike njegovih stanovnika. Za skoro dve godine je skoro 1000 fotografija okačeno na stranicu koja ima preko 135 000 lajkova."
Inače, pričali smo početkom februara, tako da je broj ljudi koji su lajkovali stranicu sada preko 155 000. Fotografije su podeljene po arondismanima, a ukoliko želite da vidite Pariz iz ovakvog ugla, ne zaboravite da proverite njihovu stranicu.
Oslo
Ova gospođa je pokušala da mi da liflet na ulici.
"Mogu li da vas slikam za Humans of Oslo?"
"Da, naravno", odgovorila je.
"Kako se zovete?"
"A zašto vam treba moje ime? I za šta je ovo slikanje?"
Počinjem da objašnjavam.
"A, ne, ne... ne želim da budem na stranici."
"Ali imate tako divan osmeh", odgovaram.
Stidljivo se nasmejala:"Ko će sve videti fotografiju?"
"Samo nekoliko ljudi... zapravo, samo oko 10500 ljudi koji su lajkovali stranicu na fejsbuku."
"Uh, zaista..."
"Hajde da se dogovorimo. Ako mogu da vas fotogravišem, obećavam da ću pročitati liflet koji delite, OK?"
"Dogovoreno", odgovorila je ona, i ponovo pokazala svoj divni osmeh.
Priča i fotografija: Facebook/Humans of Oslo
Stranicu je lajkovalo preko 11 000 ljudi, a u više navrata sam razgovarao sa autorkom.
Njena priča počinje 2011, kada su napadi u Oslu i na ostrvu Utoja zauvek ostavili traga u norveškom društvu i mnogobrojnim životima. Osećala da je ostala bez reči kojima bi mogla da se izrazi, nedeljama, mesecima. Godinu dana kasnije, i dalje bez reči kojima bi mogla da se izrazi, naišla je na stranicu Humans of New York, i počela da fotografiše ljude u Oslu, u sećanje na one koji su nastradali, kao znak nade i kao slavu raznolikosti.
Singapur
"Moj sin je vrlo pokvaren. Oduzeo mi je životnu ušteđevinu za penziju i zdravstveno i kupio poklone svojoj ženi, osiguranje za svoju porodicu, i sve prepisao na sebe.
Međutim, moja ćerka je osoba sa hendikepom, pa sam se o njoj starao i nisam se, za 30 godina, nikada požalio na svog sina nekome. Kada je moja ćerka mogla da počne da se stara o sebi, otišao sam na sud i zahtevao svoj novac natrag. Nekada sam radio za ženu premijera, pa mi je ona pomogla da se izborim za pravdu i povratim svoj novac. Kada sam sve to povratio – sve sam i poklonio svojoj ćerki. A znaš li zašto? Zato što već imam sve što mi treba. Kada sam bio mlad, dobio sam orden jer sam bio general. I to je bilo dovoljno. Sada, kada imam 99 godina, Bog mi je dovoljan. Ne treba mi ništa drugo. On me čini srećnim."
Priča i fotografija: Facebook/Humans of Singapore
"U početku samo zadovoljstvo, Humans of Singapore stranica je brzo prerasla iz hobija od nekoliko sati nedeljno, do toga da mi praktično preokupira čitave vikende. Uprkos novčanom potencijalu, ono što me je istinski podstaklo da istrajem jeste zahvalnost i podstrek svih ljudi koji prate stranicu", rekao mi je Shitij Nigam, autor stranice. "Nisam siguran o tome šta sledi, ali se nadam da će čitava stvar prerasti samo stranicu na Fejsbuku, i postati nešto što pomaže ljudima da shvate da nismo toliko različiti jedni od drugih."
Fotografiju iznad je, inače, on izabrao kada sam ga pitao koja fotografija mu je najdraža ili najbitnija do sada.
Viljnus
"Studiram menadžment u muzici."
"Šta će biti tvoj profesionalni profil kad završiš studije?"
"Nemam pojma."
Priča i fotografija: Humans of Vilnius
Iako priznajem da često zapravo brkam baltičke zemlje, rado bih otputovao tamo. Onaj prijatelj iz Norveške koji je počeo da čita Kišove knjige i spasio me popodneva na klupi uz kišu i maglu u Bergenu dok sam čekao večernji voz ka Stavangeru, zapravo živi u Rigi. Imam poznanike i u Vilnjusu, a znam da sam se oduševio kada su mi pričali da su im neke od najgorih psovki "idi beri pečurke" i "neka ti kuća bude dve kuće od moje". (Izuzev ruskih psovki koje koriste kad se iznerviraju.)
Evo o čemu sam razgovarao sa momkom koji je autor stranice Ljudi Viljnusa:
"Ljude fotografišem oko 10 godina. 2013. sam pokušavao da pronađem najbolji način d ate fotografije objavim. Tako mi je prijatelj pokazao stranicu Humans of New York u aprilu te godine, a ja sam se odlučio za taj način objavljivanja. Stranicu vodim sam, a pošto mi je prevođenje glavni posao, svaki slobodni minut koristim da izađem na ulice i tražim različite portrete ljudi. Ne mogu da ti kažem kako biram određene osobe. Ponekad stojim i čekam na jednom mestu pola sata i posmatram, tek tako. Ponekad šetam bez određenog cilja ili pravca. Možda inače nikada ne bih čuo životnu priču plavokosog pankera, koji živi negde u komšiluku. Možda nikada ne bih prišao starijoj ženi, koja nosi odeću iz sedamdesetih i pitao je o njenom životu. Ispostavilo se da su raznobojne priče koje dolaze od običnih ljudi poput tebe ili mene mnogo zanimljivije i mnogo veći utisak ostavljaju od suvih dnevnih vesti. Svojim fotografijama nastojim da ostanem objektivni narator i ne upijam sve emocije i sve priče, ali ima i izuzetaka."
Utreht
FOTO: Humans of Utrecht
Utreht je četvrti po veličini grad u Holandiji, a u njemu se nalazi najveći univerzitet u državi, sa oko 26000 studenata, u njemu se nalazi najveći univerzitet Holandije. Evo šta o tome misli autor stranice:
"Divno je upoznavati ljude. Za mene je ovaj projekat vrlo intiman. Volim da upoznajem ljude, i uživam u stvaranju novih kontakata. Volim kada ima interakcije između ljudi i sajta. Za mene se ovde radi o fotografiji, i socijalnim vezama. Osećam da ima nešto više od fotografije što se događa. Zato volim da uđem unutra – u kuće, u prodavnice, da uđem dublje u grad, jer znam da posmatrate. A Utreht je predivan."
Svi ljudi se smeše na istom jeziku
Kada ste se poslednji put vi nasmešili nepoznatoj osobi?
Kada ste poslednji put razgovarali sa nekim ko je različit?
Bilo da nosite foto aparat sa sobom, da samo idete na fakultet, posao ili do prodavnice; bilo da ste u svom rodnom gradu, nekom drugom mestu, zemlji ili kontinentu - budite otvoreni.
Svet je lepše mesto kada svoje međusobne razlike tretiramo kao bogatstvo.
Na kraju krajeva, upućeni smo jedni na druge, a svet počinje u nama.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
