Пре неколико недеља, на предлог моје пријатељице, отишла сам у парфимерију Сава, која се налази у Краља Петра у Београду. Рекла ми је да тамо праве најбољи пудер у праху, бољи чак и од оних скупих маркираних пудера, чије паковање и амбалажа обећавају много, али, као што то често бива, не дају скоро ништа.

Још као мала ишла сам са својом мајком у ту парфимерију, која постоји од 1954. године. Сада, после толико година, и ја користим пудер који је она користила. Власник те парфимерије је син човека код кога је моја мајка куповала пудер, рекла ми је моја пријатељица.
Била сам потпуно опчињена том информацијом и одмах сам отишла у парфимерију. Никада пре тога нисам била у правој домаћој парфимерији.
Мала, скромна, нереновинарана тзв. самостална занатска радња, врата стара, као и сам амбијент. Ко зна колико сам пута прошла поред ње, а појма нисам имала шта се то у њој прави и продаје.
Млади пар и једна старија жена испробавали су парфеме из стаклених флаши с пумпом, налик оној на старом апарату за мерење притиска.
Схватила сам да је продавац управо онај човек о ком ми је причала пријатељица, син оснивача парфимерије.
Сачекала сам да се гужва рашчисти, купила сам свој пудер у праху, који ми је пордавац запаковао у старинску кутију, и започела разговор са њим.
Ненад Јованов, парфемџија и власник парфимерије, син оснивача парфимерије Драгољуба Јованова, рекао ми је да је последњи Мохиканац у тој професији, тј. последњи парфемџија у Београду.
Некако сам између редова схватила да ове професије заправо више нема и да су је замениле парфимерије и продавнице популарне скупе козметике.
На моје питање да ли ће имати ко да настави породични посао, рекао ми је да се његов син одлучио за нешто потпуно другачије, постао је камерман, у чему су га сви у породици подржали, јер пара од прављења домаћих козметичких препарата више нема.
Пре него што сам кренула, Ненад Јованов ми је понудио да ме напарфемише парфемом по мом избору.
Следећи пут ћу, у договору са њим, сама креирати свој парфем из прошлог века, јер је и то овде могуће.
То ми је драже него да улазим у парифмерије у којима ћу као на траци испробавати мирисе из скупоцених позлаћених бочица без било какве сугестије нервозних и униформисаних продавачица.
Тамо ћу се пре угушити од усиљене мешавине парфема него што ћу осетити било шта. Ионако ћу у све те парфимерије моћи ћу да одем било када.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE