FOTO: CityMagazine
Prevela: Milica Dragićević
Premišljam se ispred ulaznih vrata tamnocrvene boje. U popločanoj ulici u centru Beograda, parfimerija izgleda kao da se nije decenijama menjala. Bočice sa mirisom i stare crno-bele fotografije dekorišu prozor. Na natpisu zlatnim slovima piše Parfimerija Sava. Mislim da nikad u životu nisam bio u parfemeriji. Međutim, danas me znatiželja tera da pređem preko praga.
Unutrašnjost je malena. Police su popunjene velikim teglama od čistog braonkastog stakla. Iza tezge, u belom kaputu, stoji pocrneli muškarac prosede kose. Zove se Nenad. Kažem mu da bih voleo da saznam nešto više o parfimeriji. Ubrzo, priča priču sustiže.
Pre nekoliko meseci, kaže mi Nenad, parfimerija je bila deo posebnog događaja kad beogradski muzeji ostaju otvoreni do kasno u noć. Ovo je potpuno logično. Parfimerija Sava nije samo prodavnica parfema, nego i živi muzej, a pričica o njoj svedoči o skorašnjoj istoriji Beograda i Srbije.
Drugi svetski rat je došao u Beograd, prestonicu Jugoslavije, 1941. godine, samo nekoliko meseci pošto je Nenadov otac otvorio svoju parfimeriju. Nenad nestaje iza tezge i vraća se sa pravim suvenirom, starom francuskom pisaćom mašinom koju je nemački vojnik, došavši da kupi kolonjsku vodu, prodao njegovom ocu.
Komunisti su došli na vlast posle rata i zabranili su rad privatnih preduzeća tako da se parfimerija morala zatvoriti. Međutim, Jugoslavija se kasnije razišla sa Sovjetskim savezom i okrenula se liberalnijim ogrankom komunizma. To je omogućilo Nenadovim roditeljima da 1954. godine ponovo pokrenu posao u parfimeriji, koja je i dalje na istom mestu posle više od 60 godina, u Ulici kralja Petra, 75.
Dok je devedesetih Jugoslavija bila rastrzana ratovima za nezavisnost, Nenad, koji je bio beogradski predstavnik jedne hrvatske firme, dobio je otkaz i došao je da radi u porodičnoj prodavnici.
Živeo sam u ovoj ulici pre više od deset godina, kad su se ratovi završili. Ono što sam kod nje voleo bila je raznovrsnost. Postojala je, a i dalje postoji, prodavnica koja prodaje odeću marke Timberland i moderan restoran šarene dekoracije. Osim toga, živeo je tu i jedan stari uramljivač slika, postojao je butik izrazito komunističkog izgleda i prodavnica sa delovima mašina u izlogu, iako ne bih baš rekao da je bila puna kupaca.
Ovih dana, Ulica kralja Petra može se pohvaliti skupocenim buticima i veoma popularnim tematskim prodavnicama u kojima se prodaju dizajnerska odeća, nakit i kancelarijski materijal, većinom domaćih proizvođača. Preko puta ulice je sladoleddžinica u kojoj se mogu naći egzotični ukusi, kao što su susam i limun sa bosiljkom.
Međutim, luksuz je van domašaja običnih Beograđana i Parfimerija Sava je i dalje tu da uvede malo egzotičnosti i slatkoće u njihove živote. Nenad mi kaže da je u gradu bilo oko 23 parfimerije slične njegovoj, koje su mešale mirise u svojim prostorijama. Sad je ostala samo jedna.
Tokom jednog sata koliko sam proveo tamo, redovne mušterije dolaze, žene, muškarac i žena, majka i sin. Ako nisu sigurni šta da izaberu, Nenad umače pumpicu sa velikom iglom u jednu od onih velikih staklenih tegli, pritiska gumenu ručku i prska miris na njihove ruke. Prodaje verzije poznatih parfema, ali nije mu dozvoljeno da koristi njihova imena, tako da on pomera crni poklopac sa pisaće mašine i ukucava kod, umesto imena, na nalepnicu.
FOTO: Brana'sDivineWorld
Nenad proizvodi i svoje parfeme, uključujući nekoliko napravljenih specijalno za beogradsku Noć muzeja. Dva muška parfema je poprskao na moje ruke, jedan miriše na citrus, drugi više liči na mošus. Pita me koji mi se više sviđa. Nikad nisam stavljao parfem, ali više mi se sviđa ovaj drugi.
Tokom moje poslednje večeri u Beogradu, uspeo sam da posetim prodavnicu pre nego što se zatvorila. Nenad mi kaže da će nastaviti sa poslom sve dok ikako može da podmiri troškove. Teško je uraditi nešto više od toga. Pokazuje mi listu pisanu olovkom na kojoj su svi porezi i takse koje mora da plati.
Nenad, takođe, ima i nekoliko poklona za mene — dva flajera za prodavnicu iz 1950-ih i jedan parfem. Ne dozvoljava da mu platim i zove to „poklonom od srca“.
Danas je internet izvanredno sredstvo komunikacije iako postoje neke stvari koje čak i sa njim nije lako izraziti. Međutim, ako se malo nagneš, možda možeš uspeti da uhvatiš mali dašak mirisa zvanog Beogradska noć, broj dva.
IZVOR: BBC
Milica je zaljubljenik u engleski jezik i književnost koja smatra da je svaki novi prevod dokaz da jezik ne sme biti prepreka ka širenju novih vidika.
***
Pročitajte i:
Umetnik F. Daćevac: Umetnost na terenu
Toma Zdravković: Prvi boem srpske narodne muzike
Vladislav Ribnikar: U boj sa Resavcima
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
