Potraga za smislom

Autor: Звончица

FOTO: Liveinternet

Nije to baš popularna tema. Zamisli samo, sediš sa porodicom na ručku; zujiš sa prijateljima; odeš na pauzu sa kolegama; i odjednom postaviš najneprigodnije pitanje ikada – Koji je smisao svega, tvoj smisao, moj smisao...šta? Mentalno će te već pakovati i spremati put izvesne ustanove. A primeniće, stečenom reakcijom, lakši vid hendlovanja neprijatnih situacija – ignorisaće.

Tako ti i treba kad postavljaš glupa pitanja. Glupa, nego šta. O tome se ne priča. Daj još jednu porciju lajt tema, pa da se razilazimo.

Nemoj misliti da oni ne razmišljaju o tome. Razmišljaju, i te kako (iskreno se nadam). Samo, u sebi. Znaš, to nije nešto čime se čovek ponosi i hvali. To pitanje dođe, rađa se, iz nezadovoljstva – samim sobom ili životom uopšte. Kada ste poslednji put sreli osobu dovoljno hrabru da to osećanje iskaže u javnosti – to je kao da potpuno go, na sred najprometnije ulice, šetaš u krug i vičeš: NEZADOVOLJAN SAM, NEZADOVOLJAN SAM! Ne ide. Zadovoljstvo i radost su za pokazati, tu se raspištoljiš, pa čak i ako preteraš, pa postaneš nekako ljigav, oprošteno ti je. Sreća, pa i odglumljena, je kudikamo, prihvatljivija od teških, zamršenih, mozgolomljivih, „zemljotres“ pitanja, na koje se odgovor nema.

Lažni osmeh i zlatan zub – spolja, traganje za smislom – u sebi. Formula za opstanak. I nije neka formula, slažem se. Ali to nam je, što nam je, drugo igralište nemamo. Pravila su pravila.

I nije srceparajuće to što svako svoju bitku bije na svoj način. Nije. To je život. Nepružanje ruke; nesolidarnost; izbor da se ne upuštaš, da se ne petljaš, ne opterećuješ; to što te ne dotiče; ignorisanje...to je tužno.

Ignorišeš, a pitaš se i ti, i ti, i ti, da ti... I ja se pitam, često.

Unutrašnja borba, hrabrost, potreba da se nezadovoljstvo-okidač potrage za smislom, poziv upomoć, vapaj, javno izrazi, pokaže... Te dve priče, gotovo iste sadržine i težine, u gotovo isto vreme ispričane, od strane dvoje, meni, i jedno drugom, nepoznatih, a opet tako poznatih; tako jakih, smelih ljudi; inspirisale su me da na ovaj način pružim podršku njima, ali i svima koji se pitaju... Znači, svima koji dišu.

Onima koji su potišteni, tužni, usamljeni, naizgled beznadežni, koji traže smisao, koji brinu, čija se budućnost čini neizvesnom, koji gube veru u sebe – Niste sami. Sve će biti u redu.

A tebi ako je ovo patetika...ti uradi ono što uvek radiš – zažmuri.

And I think to myself... what a wonderful world...

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti