Tweet
Kada je reč o profitiranju na bolu, u ovom slučaju, putem elektrošokova, ljudi će pre povrediti sebe nego druge.

FOTO: Pearlsofprofundity

Prevela: Ivana Krivokuća

Kada biste imali izbor između toga da povredite sebe ili nekog drugog u zamenu za novac, koliko mislite da biste bili altruistični?

U jednom ozloglašenom eksperimentu, ljudi su bili poprilično spremni da daju bolne šokove anonimnim žrtvama kada bi im to zatražio naučnik. Ipak, nova studija koja je primorala ljude na dilemu odabira između bola i profita otkriva da su učesnici više brinuli o dobrobiti drugih ljudi nego o sopstvenoj. Ovo je dočekano sa radošću kao prvi čvrst dokaz altruizma za novu granu bihejvioralne ekonomije.

Ljudsko ponašanje prema drugima je teško predvideti. Sa jedne strane, ističemo se u životinjskom svetu po altruizmu, često čineći značajne žrtve da bismo pomogli strancima u stanju potrebe. Svi osim najantisocijalnijih ljudi doživljavaju psihološki stres prilikom prisustvovanja, a kamoli uzrokovanja, bola kod drugih.

Ipak, istraživanje za istraživanjem u oblasti bihejvioralne ekonomije je pokazalo da smo skloni da vrednujemo sopstvene potrebe i želje iznad tuđih. Na primer, istraživači su otkrili da i samo razmišljanje o novcu čini da se ljudi ponašaju sebičnije.

FOTO: Lifewithamir

Kako bi pokušali da pomire dobru i lošu stranu naše prirode, tim koji je predvodila Moli Kroket, psihološkinja Oksfordskog univerziteta u Velikoj Britaniji, kombinovao je klasične psihološke i ekonomske instrumente za ispitivanje altruizma: bol i novac. Svako ima svoj prag bola, tako da je njihov prvi zadatak bio kalibracija bola. Istraživači su primenjivali elektrošokove elektrodama prikačenim za zglobove 160 subjekata, počevši od gotovo neprimetnog nivoa i pojačavajući ih dok subjekt ne bi opisao bol kao nepodnošljiv. (Za većinu ljudi, taj prag bola je sličan držanju zglobova ispod mlaza vode od 50°C)

Zatim je tim nasumično izvukao parove subjekata i postavio ih ispred kompjutera. Svaka osoba je znala za postojanje drugog, ali nije videla njega ili nju. Jedan u paru je nasumično izabran za "donosioca odluka" u nizu pokušaja. Odluka je podrazumevala koliko elektrošokova će biti primenjeno, bilo donosiocu odluke ili anonimnom primaocu. Obe osobe su znale da će šokovi biti na nivou koji je ustanovljen tokom kalibracije kao "blago bolan, ali ne nepodnošljiv".

Uz ove udarce je išla cena. Ukupan iznos novca koji se mogao steći u jednom pokušaju kretao se između 0,15 i 15 dolara, ali uvek su postojale dve mogućnosti između kojih se bira. Donosilac odluke je mogao da odabere, na primer, između primene sedam šokova za 10 dolara ili 10 šokova za 7 dolara. Ili su ponekad šokovi bili jeftiniji na veliko: mogao si da primeniš sedam šokova za 10 dolara naspram 10 šokova za 15 dolara. Bez obzira na to ko je dobijao šokove, kompjuter je govorio donosiocu odluke ko će dobiti šokove – donosilac odluke bi uvek dobijao novac.

Kompjuterski algoritam je prilagođavao odnos cena za vreme pokušaja da bi se obratila pažnja na troškove povezane sa preferencijama ljudi. Te novčane vrednosti su poslužile kao mera za to koliko ljudi brinu o povređivanju sebe nasuprot povređivanja drugih. Ako je pesimističko gledište o ljudskoj prirodi istinito, ljudi bi trebalo da imaju veću odbojnost prema sopstvenom šokiranju i samim tim da budu spremni da zarade manje novca, u poređenju sa šokiranjem drugih.

Međutim, dogodilo se suprotno. Učesnicima u studiji se nije dopao bol primanja šoka, jer su bili spremni da zarade prosečno za oko 0,30 dolara manje po šoku da bi ih primili manje. Ali ljudi su bili spremni da izgube duplo više od tog iznosa, 0,60 dolara po šoku, da bi manje povredili anonimnu osobu, kako tim danas izveštava onlajn u Zborniku Nacionalne Akademije Nauka.

Sledeći korak, navodi Kroketova, jeste uraditi eksperimente tokom skeniranja mozgova ljudi da bi "istražili kako ovi [moralni] proračuni pođu po zlu kod poremećaja kao što je psihopatija".

FOTO: TVNZ

"Ovo je značajna studija", kaže Johanes Haushofer, psiholog na Prinston Univerzitetu. Rezultat je "ujedno očigledan i iznenađujuć". Intuicija nalaže da bi ljudi trebalo da budu spremni da prepuste nešto novca da bi izbegli stres povređivanja nekoga. Međutim, "uprkos decenijama istraživanja, efekat nije ranije bio demonstriran", kaže on. Moguće je prizvati ovaj altruizam kraćim putem jednostavno podsećajući ljude na položajima moći – od šefova do političara – na bolne posledice njihovih odluka.


IZVOR: Science magazine


Ivana u prevodenju, kao i u životu, uživa tragajuci za smislom i znacenjima, u novim idejama, slobodi kao i u ogranicenjima.

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

***
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Tweet
Komentari

VESTI