Pozitivni uticaj nostalgije

FOTO: Tbscene

Prevela: Milka Mitrović

Prirodno nostalgični ljudi imaju visok nivo samopoštovanja i manje su skloni depresiji.

Za Prusta to je bio zalogaj puterastog kolačića madlene; za neke, to je ukus preslatkog mančmeloua. Za vas je to možda nekoliko stihova iz pesme „Žuta podmornica“ grupe Bitlsi ili prizor male devojčice koja slaže lego kockice, što vas iznenada vraća nekoliko decenija u prošlost. Pod odgovarajućim uslovima, čak i najmanja sitnica može da izazove bujicu sunčanih sećanja kod najmanje sentimentalnih osoba među nama.

Takva sećanja mogu da budu zdravija nego što mislite. Uprkos gorkom ukusu nostalgije i čestom savetu da treba da živite u sadašnjem trenutku, studije ističu da povremeno skretanje na put prisećanja, vašoj duši može da pruži značajan podsticaj.

Razmišljanje o lepim sećanjima samo dvadeset minuta dnevno može da utiče na to da ljudi budu veseliji nego što su bili nedelju dana ranije i srećniji nego kada razmišljaju o svojim trenutnim životima, izveštavaju istraživači sa Univerziteta Lojola u Čikagu.

Mnogi ljudi se spontano prisećaju kada su sami ili kada su neraspoloženi – ili u oba slučaja – što ukazuje na to da samo prijatna sećanja predstavljaju „protivotrov“ za loše raspoloženje, ističe Fred Brajant, psiholog sa Lojola Univerziteta.

Neko ko se seća dolaska u veliki grad, izaziva kod njega lepo sećanje na dobra stara vremena sa prijateljima kod kuće. Ili borba na studijama hemije koja podstiče njegovo pouzdanje u vezi sa sećanjima na uspeh u srednjoj školi. „Prisećanje može da vas motiviše“, kaže Brajant. Štaviše, može da vam da „osećaj stabilnosti, osećaj značaja i svrhe – umesto da vas oduvaju hirovi iz svakodnevnog života“.

FOTO: Vectormarketing

Istraživači sa Sauthempton Univerziteta u Velikoj Britaniji, takođe su otkrili da nostalgija može izuzetno da poveća raspoloženje. S obzirom na to da se u našim sećanjima često pojavljuju važni ljudi iz našeg života, ona nam isto tako mogu pružiti utešan osećaj pripadanja.

Prema studijama psihologa Tima Vajldšata i njegovih kolega, ljudi koji pišu o nekom nostalgičnom događaju veseliji su posle vežbe pisanja u odnosu na ljude koji pišu o nekom svakodnevnom iskustvu. Studije takođe ističu da ljudi koji pišu o lepim sećanjima pokazuju viši nivo samopoštovanja i misle pozitivnije o prijateljstvu i bliskim odnosima.

Vajldšat dodaje da ljudi koji su izloženi doživljaju nostalgije takođe su skloni da vide svoju prošlost kao nešto pozitivno, podržavajući ideju o ličnosti koja je sklona osećanju nostalgije.

Prethodno istraživanje je pokazalo da prirodno nostalgične osobe imaju visok nivo samopoštovanja i manje su sklone depresiji. One se efikasnije suočavaju sa problemima i veća je verovatnoća da se izbore sa njima nego da im je potrebna pomoć društva posle stresnog iskustva. Ne iznenađuje ni činjenica da ovi stabilni ljudi češće viđaju svoje porodice.

Čak i ljudi koji nisu naročito nostalgični mogu da uživaju u prednostima prisećanja dobrih starih dana. Kako bi rezultati bili najbolji, istraživanjem se predlaže da se prisećamo u glavi, a ne da pišemo na papiru.

Kada je Sonja Libomirski, psiholog sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu, tražila od ispitanika da napišu ili da misle o nekom najsrećnijem životnom iskustvu, otkrila je da oni ispitanici koji su se prisećali svojih najsrećnijih trenutaka iz života u svojim glavama, kasnije su doživeli veće blagostanje u odnosu na ispitanike koji su pisali. Zanimljivo je i to da veliki deo istraživanja, uključujući i istraživanje koje je vodila psiholog Libomirski, pokazuje da se upravo suprotno dešava kada ljudi prolaze kroz neprijatne životne događaje: razmišljanje o njima ponovo vas traumira, dok analiziranje događaja putem pisanja pomaže da prevaziđete traumu.

Za neke ljude, prisećanje dobrih vremena može da izazove bolne emocije. Sećanje na uspeh u karijeri može da učini da se osećate da je to „bilo nekad“, a razmišljanje o prijatnom vikendu sa bakom može da bude žalostan podsetnik da nje više nema.
Ipak, ne mora tako da bude.

„Stvar je u tome na šta se fokusirate“, kaže Libomirski. „Da li se usredsređujete na to kako je to nekada bilo pozitivno ili da sada toga više nema?“ Ljudi koji svako dobro iskustvo vide kao nešto što ih trajno obogaćuje imaju veće šanse da poboljšaju svoje raspoloženje.

Zasigurno, možete da vratite sećanje – „kada u trenutku ne postoji radost možete da „vaskrsnete” prošlost” ,kaže Brajant. On predlaže bolji pristup protoku vremena: koristeći pozitivna sećanja kao deo jednog ciklusa koji uključuje i uživanje u sadašnjosti i radovanje budućnosti.

Dobro raspoloženje je lepo sećanje

Ne morate da čekate da se nostalgija pojavi. Ovi koraci vam mogu pomoći da učinite da nostalgija često bude deo vašeg života.

• Napravite listu lepih sećanja.
• Kako biste se prisetili, pronađite neke fotografije ili neke druge uspomene iz dobrih prošlih vremena.
• Zažmurite kako ne biste dozvolili da vas bilo šta ometa. Zatim, mislite na to šta se nalazi van „okvira slike“ kako biste se prisetili lepih detalja. Mentalna slika dovodi do većeg napredovanja sreće nego što to može obično posmatranje starih fotografija.
• Ako je moguće, prisećajte se sa ljudima iz svoje prošlosti. To jača bliske odnose.
• Kako mislite o svom životu, odložite dobre trenutke i uspomene za kasnije prisećanje. Napravite mentalnu sliku i držite se tog osećaja.

IZVOR: Psychologytoday

Milka je vizionar boljeg društva u Srbiji.

Pročitajte i:

Ko kontroliše vašu emocionalnu inteligenciju
Naučite šta se krije iza svesti
Samo 30 minuta dnevno za snažniji um

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti