Позитивни утицај носталгије

ФОТО: Tbscene

Превела: Милка Митровић

Природно носталгични људи имају висок ниво самопоштовања и мање су склони депресији.

За Пруста то је био залогај путерастог колачића мадлене; за неке, то је укус преслатког манчмелоуа. За вас је то можда неколико стихова из песме „Жута подморница“ групе Битлси или призор мале девојчице која слаже лего коцкице, што вас изненада враћа неколико деценија у прошлост. Под одговарајућим условима, чак и најмања ситница може да изазове бујицу сунчаних сећања код најмање сентименталних особа међу нама.

Таква сећања могу да буду здравија него што мислите. Упркос горком укусу носталгије и честом савету да треба да живите у садашњем тренутку, студије истичу да повремено скретање на пут присећања, вашој души може да пружи значајан подстицај.

Размишљање о лепим сећањима само двадесет минута дневно може да утиче на то да људи буду веселији него што су били недељу дана раније и срећнији него када размишљају о својим тренутним животима, извештавају истраживачи са Универзитета Лојола у Чикагу.

Многи људи се спонтано присећају када су сами или када су нерасположени – или у оба случаја – што указује на то да само пријатна сећања представљају „противотров“ за лоше расположење, истиче Фред Брајант, психолог са Лојола Универзитета.

Неко ко се сећа доласка у велики град, изазива код њега лепо сећање на добра стара времена са пријатељима код куће. Или борба на студијама хемије која подстиче његово поуздање у вези са сећањима на успех у средњој школи. „Присећање може да вас мотивише“, каже Брајант. Штавише, може да вам да „осећај стабилности, осећај значаја и сврхе – уместо да вас одувају хирови из свакодневног живота“.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://вецтормаркетинг.цом/вп-цонтент/уплоадс/2013/07/дреамстиме_с_14978878-е1373497060842.јпг" />

ФОТО: Vectormarketing

Истраживачи са Саутхемптон Универзитета у Великој Британији, такође су открили да носталгија може изузетно да повећа расположење. С обзиром на то да се у нашим сећањима често појављују важни људи из нашег живота, она нам исто тако могу пружити утешан осећај припадања.

Према студијама психолога Тима Вајлдшата и његових колега, људи који пишу о неком носталгичном догађају веселији су после вежбе писања у односу на људе који пишу о неком свакодневном искуству. Студије такође истичу да људи који пишу о лепим сећањима показују виши ниво самопоштовања и мисле позитивније о пријатељству и блиским односима.

Вајлдшат додаје да људи који су изложени доживљају носталгије такође су склони да виде своју прошлост као нешто позитивно, подржавајући идеју о личности која је склона осећању носталгије.

Претходно истраживање је показало да природно носталгичне особе имају висок ниво самопоштовања и мање су склоне депресији. Оне се ефикасније суочавају са проблемима и већа је вероватноћа да се изборе са њима него да им је потребна помоћ друштва после стресног искуства. Не изненађује ни чињеница да ови стабилни људи чешће виђају своје породице.

Чак и људи који нису нарочито носталгични могу да уживају у предностима присећања добрих старих дана. Како би резултати били најбољи, истраживањем се предлаже да се присећамо у глави, а не да пишемо на папиру.

Када је Соња Либомирски, психолог са Универзитета Калифорније у Риверсајду, тражила од испитаника да напишу или да мисле о неком најсрећнијем животном искуству, открила је да они испитаници који су се присећали својих најсрећнијих тренутака из живота у својим главама, касније су доживели веће благостање у односу на испитанике који су писали. Занимљиво је и то да велики део истраживања, укључујући и истраживање које је водила психолог Либомирски, показује да се управо супротно дешава када људи пролазе кроз непријатне животне догађаје: размишљање о њима поново вас траумира, док анализирање догађаја путем писања помаже да превазиђете трауму.

За неке људе, присећање добрих времена може да изазове болне емоције. Сећање на успех у каријери може да учини да се осећате да је то „било некад“, а размишљање о пријатном викенду са баком може да буде жалостан подсетник да ње више нема.
Ипак, не мора тако да буде.

„Ствар је у томе на шта се фокусирате“, каже Либомирски. „Да ли се усредсређујете на то како је то некада било позитивно или да сада тога више нема?“ Људи који свако добро искуство виде као нешто што их трајно обогаћује имају веће шансе да побољшају своје расположење.

Засигурно, можете да вратите сећање – „када у тренутку не постоји радост можете да „васкрснете” прошлост” ,каже Брајант. Он предлаже бољи приступ протоку времена: користећи позитивна сећања као део једног циклуса који укључује и уживање у садашњости и радовање будућности.

Добро расположење је лепо сећање

Не морате да чекате да се носталгија појави. Ови кораци вам могу помоћи да учините да носталгија често буде део вашег живота.

• Направите листу лепих сећања.
• Како бисте се присетили, пронађите неке фотографије или неке друге успомене из добрих прошлих времена.
• Зажмурите како не бисте дозволили да вас било шта омета. Затим, мислите на то шта се налази ван „оквира слике“ како бисте се присетили лепих детаља. Ментална слика доводи до већег напредовања среће него што то може обично посматрање старих фотографија.
• Ако је могуће, присећајте се са људима из своје прошлости. То јача блиске односе.
• Како мислите о свом животу, одложите добре тренутке и успомене за касније присећање. Направите менталну слику и држите се тог осећаја.

ИЗВОР: Psychologytoday

Милка је визионар бољег друштва у Србији.

Прочитајте и:

Ko kontroliše vašu emocionalnu inteligenciju
Naučite šta se krije iza svesti
Samo 30 minuta dnevno za snažniji um

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti