Праве жене?

Autor: Miloš Belčević

ФОТО: crnobelo

Откако је наша драга Pastirica покренула иницијативу за серију текстова о феминизму и питањима рода, био сам одушевљен – дуго времена ме ова питања занимају, и после разговора и uvodnog posta, желео сам да пишем о Джудит Батлер, перформативности рода, као и њеној новијој књизи Оквири рата. Међутим, за сада се желим позабавити дискриминацијом и категоријама које (олако) прихватамо и у њих сврставамо и разврставамо људе, односно:

ЗАШТО СЕБИ ДАЈЕМО ЗА ПРАВО ДА ОДЛУЧУЈЕМО У ИМЕ ДРУГИХ?

Ко одлучује о томе ко су праве жене, прави мушкарци, и на основу којих категорија?

Пре свега, не верујем у то да постоје праве ствари у овом смислу. Једно је рећи ово је новчаница од десет динара, и она је права – а ово поред је лажна новчаница. Друго је упустити се у расправу о томе шта је то што представља праву жену или мушкарца, шта је то што представља право људско биће. Ово је и много опасније, и превише се пута завршавало злочинима попут холокауста, апартхејда или терорисања самијског народа по Скандинавији, а у име квазинауке и расне биологије...
Ово је и много опасније, јер се и дан данас дешава.

Да би нешто било право, пре свега мора да буде право за некога. Чак и када узмемо наизглед једноставне ствари – опет има разлика које су условљене културом, која је условљена многим другим факторима. Чувен је пример различизих птица.
Конкретно – када помислим ПТИЦА у мојој глави је представник правих птица голуб. Ној или пингвин су за мене птице, али мање праве од голуба или врапца, сасвим скрајнуте. Док је, верујем, за неког ескима можда пингвин управо асоцијација и пример праве птице.
Ту је такође познат пример са китовима, који су, како наука каже, сисари. Док су за мене, и у мојој представи (верујем и код многих људи) – рибе. Исто важи и за разноразна поврћа-воћа попут диња и лубеница.

Реч право, права, значи аутентично, аутентична. Свака личност има јединствен доживљај себе - и то јој даје аутентичност.
У сваком друштву постоје најразличитије поделе - по раси, изгледу, годинама, полу, роду и родним улогама... а критеријуми на основу којих су те поделе настале су стереотипни, и најчешће произилазе из предрасуда. Да ли ћемо поћи од некаквих биолошких подела, од пола, да ли ћемо поћи од родних улога и родних идентитета... све је ово врло релативно. И велики је број оних који не могу да се уклопе у постојеће, стереотипне категорије.
Постоје ситуације када се особа рођена у телу мушкарца у потпуности осећа као жена. Та особа има аутентичан доживљај да јесте жена. Тај доживљај јој даје право да своју спољашност прилагоди својој унутрашњости. Уосталом, сви ми кроз облачење, фризуре, покрете и понашање шаљемо поруку, показујемо ко смо, и како себе доживљавамо. Наш израз, спољашња појава, је у највећој мери показатељ нашег унутрашњег стања и доживљаја себе. Жалосно је када људи због различитих стереотипа, предрасуда и мишљења већине нису у могућности да се изразе у складу са својим аутентичним доживљајем.

КАКО НАСТАЈУ ПРОБЛЕМИ?

Реалност је: живимо у 21. веку, у свету и земљама које су мултикултуралне, мултиетничке, пуне разноврсности у сваком смислу. У таквом друштву, наша је обавеза да водимо рачуна о својим, и туђим правима. Наша права стају тамо где газимо туђа. И ту коначно долазимо до онога због чега сам започео овај текст.

Велики број мојих пријатеља је поделио вест да је Željko Joksimović diskriminisao transrodnu osobu.
Јоксимовић се позива на право на укус, али овде је проблем то што није у питању лоше певање, већ изражавање једне особе у складу са својим родним идентитетом.
Пробајмо исту ситуацију да замислимо да је особа која се пријавила на такмичење корисник или корисница колица. Или особа са другачијом бојом коже.

Мислим да је фер да се помену и остали чланови жирија који су супер реаговали, поготову Кристина Ковач, у ситуацији у којој се Јоксимовић крајње непримерено понашао.

Иначе, некада је и женама било забрањено да наступају у позориштима...

КАКО ТО ИЗГЛЕДА У БЕЛОМ СВЕТУ, 2 СТРАНЕ МЕДАЛЈЕ И ЛИЦЕМЕРЈЕ НАШЕГ ДРУШТВА

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/7yцг0нту9/андреј_пејиц.јпг" />
ФОТО: The Fashionisto; Андреј Пејић и Јана К; сликани за Турски Vogue

Готово сви у Србији, а и читав свет, знају за Андреја Пејића, када његово име укуцате у гугл изаћи ће преко два милиона и седам стотина хиљада резултата.
Ако сте чланке о Андреју читали на српском језику, сигурно сте видели и коментаре, од којих су ми многи дан-данас у најтужнијем и најодвратнијем сећању.
Увек мислим и на његову мајку, Јадранку, која је још тада, пре две године говорила како јој је Андреј због здравља забранио да ове коментаре чита.

Има још један шоу програм о коме се прича, пише и преписује - Твоје лице звучи познато.
Србија је кроз овај шоу „прогутала“ родне трансформације (да то тако назовемо) као вид разоноде, провуку се наравно патријархални/хетеронормативни/"балкански" коментари, али све у свему – прошло је.

Прошло је исто као што пролази говор мржње по нашим улицама, забрањивање поворки поноса, и неслане шале на рачун сексуалних мањина водитеља који је игром случаја сада и у жирију ТЛЗП...

После свега овога ако прихватамо особе које се због шоу програма и забаве облаче као припадници другог пола, зашто нам је толико тешко да прихватимо оне који то раде као израз свог аутентичног родног доживљаја?

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/агy51цфкх/Твоје_лице_звуци_познато_Марија_Килибарда_Ненад.јпг" />
ФОТО: Telegraf

Уз фотографију коментар: Не могу вам описати како сам се осећао. У најмању руку као матори трансвестит. Могао сам главу да разбијем.
Мислите да ово није проблематичан коментар?
Пробајте да замените "трансвестит" са "црнац", "Јеврејин", "Србин"...
Како вам сада делује?

Покушајте да се ставите у кожу неке особе пре него што је осудите. Често људе дискриминишемо само зато што не упадају у нашу категорију правих жена, мушкараца, верника, патриота.... (А не заборавите ово: те категорије су толико променљиве и магловите и сложене да не можемо ни око воћа и поврћа да се ускладимо, камоли око људи!)

Остаје ми да овај текст посветим Фифи, као и свима који су другачији, свима који су дискриминисани, свима који се боре против дискриминације и на било који начин се залажу за боље, инклузивније, толерантније и лепше друштво. Многе од вас знам лично – држите се и не одустајте!

Недавно је преминуо један велики човек који ми је обележио живот.
Уз песму коју је он писао волео бих да завршим.

Песму изводи Ентони Хегарти, један од најдивнијих уметника за које знам, а чији ме родни идентитет, овај или онај, апсолутно не занима, јер не делим људе по боји коже, полу, сексуалној оријентацији, религији, родном идентитету...
Мислим да то нико и не би требало да ради.
Можемо бити различити, али сви смо и даље једнаки.

***

Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti