Празна сцена, пажња, розе – то је Жишка!

Autor: Марина Радовановић

Да, да! Све то се крије у једној особи, веровали или не. У последње време јако ретко имамо прилику да сретнемо некога ко својом појавом, харизмом и раскошним даровима од Бога напросто плени и оставља без даха.

Она себе никада не би овако описала, јер јој урођена скромност то не дозвољава. Али... Њена дела говоре више од милион речи. Упознајте Марију Стојановић, осамнаестогодишњакињу из Великог Градишта, девојку пред којом је блистава будућност.

Здраво, Марија! Због оних који те још увек нису упознали, опиши себе у неколико реченица.

Здраво! Моје име је Марија Стојановић, али, многи ме знају као Жишку. Имам непуних осамнаест година, и будући сам матурант Средње школе у Великом Градишту. Просто обожавам да глумим! Друштвена сам, пуна енергије, некада себична, али никада особа са више лица. Волим да кажем све што мислим, јако брзо се љутим, и волим свађе!

Поседујеш више талената - глума, певање, плес, рецитовање... Реци ми шта је од тога теби лично највредније, у чему се највише препознајеш.
Искрено да ти кажем, ја највише волим да певам. Где год да одем, сви ме терају да певам. Некада им удовољим, а некада не. Певала бих увек, али се стидим. Највећу трему имам када то радим пред татом. Мада, највише ме испуњава глума, јер тада испољавам сву своју енергију и могу да се “глупирам”, а “глупирање” баш волим.

Планираш да упишеш Факултет драмских уметности у Београду. Да ли имаш подршку породице за тај потез, и да ли си размишљала о алтернативи уколико не успеш баш то да упишес?
Планирам да упишем Факултет драмских уметности, али је тамо јако тешко бити примљен, будући да многа деца сањају сјајну глумачку каријеру, па је конкуренција из године у годину све већа. За сада нисам прецизирала други факултет, али, наравно да имам алтеррнативу у случају да не упишем. Свакако, имам пуну подршку породице, и они се некада труде и више од мене око проналаска идеалног факултета и уопште професије за мене.

Објасни нам како је настао твој чувени надимак - Жишка.
Надимак сам добила сасвим случајно, када сам глумила у једној представи у којој сам играла једну откачену професорку. У једном делу текста имала сам реч "жишка". Ту реч сам некако смешно рекла, млатарала рукама, и ето. Тако је настао мој надимак. Сада ме људи непрестано ословљавају са Жишка, просто некада заборавим и како се зовем. Шалу на страну, сама чињеница да је мој надимак проистекао из представе, улива ми наду да моје роле не пролазе незапажено, и да је градиштанској публици можда и симпатично све што радим. То ми импонује!

Да ли те другари цене и поштују због свих твојих активности, или ипак постоји одређена доза зависти и љубоморе?
Увек ће постојати они људи који ће ме увек бодрити, подржавати мој рад и труд, волети безусловно. Са друге стране, постојаће и они који ће на сав мој рад гледати са презиром и мржњом. Такви људи ме не занимају, зато што се не треба оптерећивати небитним стварима. Пријатељи из одељења су они који ме највише бодре и подржавају. Одувек су имали посебно поштовање према мени, јер врло добро знају да ми је некада јако тешко да постигнем све што сам замислила, и схватају колико одрицања је потребно да бих остварила своје снове. Криво ми је што моји "најбољи" пријатељи са којима се дружим, а који нису из одељења не обраћају пажњу на мој труд. Па, ето, можда су и мало љубоморни.

Како проводиш своје слободно време, уколико га уопште и имаш?
У последње време немам баш пуно слободног времена, бавим се фолклором већ десет година, и имам пробе које су некада веома напорне. Али, то је све зарад успеха. Доста путујем, и имаћу много концерата овог лета. А када имам мало слободног времена, волим да шетам и причам са другарима, а неретко прочитам и неку добру књигу, како бих се опустила, и скренула мисли.

Постоји ли нека особа коју сматраш својим идолом? Ако постоји - зашто баш он/она?
Мој идол је легендарна Весна Тривалић. Обожавам начин на који она глуми, њене покрете, и изразе лица које нестварно прави. Та глумица је по мом мишљењу геније и прави мајстор свог заната. Онаква особа се једном рађа, и морамо бити поносни што је Весна наша земљакиња. Скоро увек имам улоге налик њенима, и то ми баш прија.

Наведи нам три ствари које су потребне да би се осећала срећном.
Три ствари које би ме учиниле срећном су: празна сцена, нечија пажња и пинк боја. Ништа више!

Твој животни мото је...?
Мислим да сам још увек млада да бих имала животни мото, али, према досадашњем раду и успеху, уопште у животу, мислим да ћу рећи само: Немојте да се оптерећујете небитним ситницама, размишљајмо позитивно, будимо упорни, јер је упорност кључ успеха, дишимо пуним плућима, уживајмо у свим вредностима и чарима живота. Ја чврсто верујем да то можемо!

Овако говори Марија… Права жишка, нема шта!

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti