Предузетнички пут малих предузећа

За покретање бизниса у Србији потребни су и новац, храброст, смелост, издржљивост, челични живци, истрајност, срећа, препорука, контакти, помоћ пријатеља, вредни радници. Краће речено, за покретање бизниса у нашој земљи потребно је све! Претражујући материал за ову тему на интернету, пронашла сам једно право мало женско предузеће по имену Дај дај. Одмах сам решила да поразговарам са Соњом Дакић, једном од власница овог предузећа. У наредних неколико редова сазнаћете како је то предузеће настало, чиме се бави, како опстаје и траје и због чега ми је запало за око.

Како сте дошли на идеју да оснујете фирму Дај Дај?

Сама идеја је рођена пре висе од четири године када се родила беба по имену Зара. Када је Зара имала два месеца, добила сам од рођаке пелене од бамбуса из иностранства које је она користила. Када их је Зара прерасла, кренули смо у потрагу за таквим пеленама, али их у Србији тада нико није производио, а из иностранства нисмо могли да их поручимо. Најближе решење пронашли смо у Хрватској. Нису их могли послати регуларно поштом, тако да смо месец дана чекали да се поклопе сви услови да бисмо преко пријатеља напокон добили наше драге бамбусице. Тада је мој супруг дошао на сјајну идеју – да их ми правимо! У том тренутку ја сам била на породиљском одсуству, а моја кума Виолета је имала радњу са беби гардеробом. Ми смо тако пуне ентузијазма, али с врло мало практичног знања, кренуле у авантуру предузетништва и довеле бамбус пелене у Србију.

Какав је био ваш развојни и предузетнички пут?

Искрено, да смо знале кроз шта ћемо све проћи, вероватно никада не бисмо ни почеле да се бавимо овим послом, али имале смо заиста много среће и велику подршку породице и пријатеља. Један од битних корака на нашем путу била је препорука пријатељице за програм едукације за социјално предузетништво коју је организовао Бритисх Цоунцил Србија, где сам ја у току 3 месеца прошла обуку за израду бизнис плана и покретање сопственог бизниса. На крају програма наша идеја је изабрана у три најбоље и то нам је отворило многа врата и омогућило да остваримо бројне контакте.

На почетку смо Виолета и ја уложиле сопствена средства у набавку машина и прве количине материјала. По препоруци пријатеља нашле смо моделарку која нам је направила кројеве и помогла да пронађемо жене које ће нам шити пелене. Више од шест месеци нам је требало да направимо пелену која је задовољила наше критеријуме. У току прве године рада поставиле смо и сајт и тако је лагано почела да се шири прича о нашим пеленама.

За три године, колико активно радимо на промоцији платнених пелена код нас, прешле смо дугачак пут. Ко год је чуо нашу причу, није остао равнодушан.

Да ли сте имали препреке - бирократске, законске и како сте се носили с њима?

Препрека наравно има, али кажу да је разлика између радника и предузетника управо у томе како ће се понашати пред препреком. То што нас декларишу као социјално предузеће не значи нам много у пракси. Регистровани смо као друштво са ограниченом одговорношћу, у систему смо ПДВ-а, плаћамо све дажбине држави, баш као и фирме које имају више од стотину запослених. Чак и ако дочекамо Закон о социјалним предузећима, нисмо сигурни шта ће то заправо значити за нас и које погодности можемо да очекујемо.

У децембру 2012. године предузеће Дај Дај је одлуком Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине добиле Еко знак и тиме смо постали први текстилни производ у Србији с тим обележјем, а уједно и друго предузеће у Србији које га има.

То је за нас пре свега потврда квалитета производа који правимо и доказ да и у Србији мало предузеће, у овом случају пет жена, може направити један врхунски производ.

Саплитања нажалост има на сваком кораку, ми нисмо држава која претерано помаже и омогућава малим предузећима да развију свој посао иако је добро познато да мање фирме редовније измирују своје обавезе према држави од већих фирми. За сада се боримо ентузијазмом и неисцрпном енергијом, као и жељом да урадимо нешто добро, пре свега за бебе, а онда и за нашу околину.

Колико је тешко бити мали предузетник у Србији?

Бити мали предузетник у Србији данас није лако, посебно ако се бавите производњом, јер сва средства која зарадите улажете даље у производњу. Оно што нас гура да и даље волонтирамо јесу позитивне критике које добијамо од мама које купују наше пелене и то нам много значи. Наша идеја је од самог почетка била да направимо нешто од чега ће свима бити лепо, нама који израђујемо пелене и онима који их користе.

Подршка је наравно веома битна и ми смо заиста имале среће да у протекле три године упознамо дивне људе и сарађујемо с разним организацијама на промоцији социјалног предузетништва, екологије, здравог живота, природног родитељства...

То су пре свега: Ерсте банка, општина Врачар, служба Хало беба, Школа родитељства Нада Лазић, Схива Схакти студио, Центар за маме, Центар за друштвено одговорно предузетништво, Центар за унапређење животне средине, Супернатурал, Смарт колектив и још много њих који промовишу наше пелене и помажу нам свакодневно да ширимо свест о предностима платнених пелена.

Ко чини ваш тим?

Ми смо једно женско предузеће – идејни творци и покретачи целог бизниса смо моја кума Виолета и ја, а ништа мање значајне нису наше драге жене које шију пеленице: Борјанка, Дивна и Рајка. Ми имамо веома интересантну ситуацију да су жене које раде за нас годиште наших родитеља, па се тако налазимо у једној необичној позицији, али смо се нас две од почетка трудиле да с њима остваримо отворен и пријатељски однос и успеле смо у томе. Оне су заједно с нама ишле у куповину машина, с њима се консултујемо око кројева, шивења, избора материјала и њихово дугогодишње искуство нам много значи с обзиром на то да нисмо много знале о текстилној производњи када смо почеле. Наравно, ми и даље учимо.

Какви су ваши планови за будућност?

Желимо да пласирамо наше пеленице на инострано тржиште, знамо да имамо конкурентан производ и верујемо у његов успех. Ове године смо нашли дистрибутера за Црну Гору и надамо се да ћемо у наредних годину дана покрити регион, а касније и Европу. Планирамо да проширимо понуду производа од бамбуса и да направимо нешто и за маме.

Имате ли савет за оне људе који желе да ураде нешто слично или да се сами упусте у покретање неког бизниса?

Велико је задовољство када радите нешто што волите и у шта верујете и то вам даје снаге да се борите са свакодневним проблемима. Покретање сопственог бизниса захтева да будете упорни и истрајни у својој идеји, да свакодневно улажете у себе, да будете у току, да се крећете међу људима који се баве сличним стварима и да будете спремни да се прилагодите тржишту. Да бисте добро водили свој посао, морате да умете с људима, да имате разумевања, али и знања, морате бити спремни да, када затреба, будете и секретарица, и курир, и мајстор, шта год је потребно.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE

Odricanje od odgovornosti