Почињем да сумњам у интернет портале који посредују у тражењу посла. Знате на које мислим. Њих пар. Конкретно, сумњам у исправност њихових претраживача...
Интелгентно осмишљени сајтови. Уређени и ажурирани. Пуно реклама. На њима млада и насмејана лица. Мислим у себи, ови су нашли посао, незапослен човек се не смеје тако.
Палим претраживач. Тзв. падајући менији... Избора места за рад и занимања колико хоћеш. „Држи цтрл ако хоћеш да изабереш више од једног“. Држим. Бирам. Ентер. Имам шта и да видим, посла колико хоћеш. Осмехујем се. Ма, већ се осећам као ови са реклама, запослени...
Крећем да „аплицирам“. Убацујем свој ЦВ и правим шаблон за мотивационо писмо. Будући да сам интелигентан, украшавам своју биографију и писмо у складу са интелигентном препоруком да сваком послодавцу треба прићи другачије! Креативност!
Радно место – комерцијалиста. Опис посла уобичајен. Распитујем се преко интернета о
послодавцу. Зналачки се увлачим под кожу. Већ видим како се будући колега из ХР-а (хуман ресоурцес) једне престижне фирме, топи читајући моју биографију. „Овај правник је...“ – озарен мисли, „.. као створен за Носача у нашем предузећу за транспорт!“ Позван на разговор. Лука Београд. Цик зоре.
Стигао сам на време. Значи – одговоран! Разговор за посао је прошао супер. Сјајно сам се показао у самосталном уношењу лаких кутија у камион. Значи - способан за индивидуалан рад!
Истина, код тежих ствари, витрина и каучева, било је мало проблема. Показао сам да баш и нисам неки тимски играч, као што сам навео у ЦВ-у. Викао сам без потребе на своје уважене колеге које су цео кауч испустили ми на колено. „Није здраво за колектив када износимо своје личне проблеме и бол, будући колега. Но, не мари..“ рече Жиле из ХР-а престижне фирме за транспорт „...показао си завидну сналажљивост и машту, без тебе не би успели да све ове ствари стрпамо у један
камион!“ Значи - креативан!
„Добио си посао“ рече Жиле.
„Хвалааа!“ вриснуо сам – од бола. Да ме није толико болело колено, можда бих и од среће, ко зна... Бањица. Болница. Преглед. Један, други, трећи. Покидао сам неке лигаменте. Посао Носача, пардон – Комерцијалисте, не смем да обављам. Строго мировање, превентивно, пре операције.
Дуго, нужно мировање, после операције.
Жиле из ХР-а једне престижне фирме за транспорт, са жаљењем, обавештава ме о отказу. „Боље да си мало вежбао тело, но што си толике књиге читао.“ Човек је у праву... Претраживачи такође...
„Није Слоба крив, ми смо криви, ми смо говна“ чује се из познатог домаћег филма са тв-а болничке собе.