.jpg)
Kako izgleda Vaš rad sa studentima i da li imate neke posebne metode predavanja?
To, kako izgleda moj rad sa studentima, verovatno bi trebalo da pitate same studente. S moje strane, mislim da je poenta u tome da sam izabrala posao koji volim, smatram da je to važno. Da li imam neke specijalne metode? Nemam. Moje iskustvo kaže da, osim ljubavi prema ovom poslu, da bi se predavanja držala sa uspehom, važno je da se to radi sa entuzijazmom, za šta je, moguće, zaslužna i struktura ličnosti samog predavača, i nešto što se smatra emotivnom i socijalnom inteligencijom. Dakle, ja kroz predavanja uvek poštujem studenta poštujući svoj posao kroz visoke standarde i kriterijume koje sama sebi postavljam, bez obzira na to kakva su očekivanja sredine. Takođe, znam kakve sve muke prate studente ali se trudim, takođe, da ne potcenim niti njih niti njihovu inteligenciju pokušavajući da im podilazim. S jedne strane, mogu da razumem da studenti nešto ne mogu da urade jer imaju objektivnih ili subjektivnih problema a, s druge, uvek možemo da se dogovorimo koji je to minimum, koji se mora odraditi, da bi odnos između njih i mene bio korektan.
Smatrate li da je uspeh dobrih studenata i Vaš lični uspeh?
Na prvom mestu, trudim se da profesionalno obavljam svoj posao bez obzira kakav prosek ocena imaju studenti kojima predajem. Za mene je uspeh i uspeh ‘’loših’’ studentana, ne pravim tu nikakvu razliku. Uspeh mi je kada neki student, koji na početku predavanja možda nije voleo biohemiju, koju predajem, i smatrao je da mu je to gradivo nesavladivo, položi ovaj predmet sa šesticom i ponese deo znanja, ali i neke osnovne principe razmišljanja i pristupa rešavanju problema na koje mu ukazujem tokom predavanja. Meni je uspeh kada sa studentima završim zajednički rad u nastavi a da oni osećaju da su napredovali i to ne samo u usvajanju znanja iz predmeta.
Postoji li saradnja između Vas i studenata u smislu nekih fakultativnih projekata?
Postoji, sa svojim studentima sam imala izvanrednu saradnju tokom realizacije Otvorenih dana Tehnološkog fakulteta. Studenti su se samostalno prijavljivali da budu instruktori na radionicama, obrađivali smo jako lepe teme. Nažalost, Otvorenih dana prošle godine nije bilo, ali se nadam se da će to biti izuzetak. Dakle, radimo zajedno i svaki student koji ima neku ideju i želju za istraživanjem, zna može da dođe kod nas, u laboratoriju, i radi svoje eksperimente, naravno, u okvirima onog što u njoj može da se izvede.
S obzirom na to da ste magistar i doktor nauka i da ste prilično posvećeni svom radu i istraživanju, šta Vas motiviše i šta je Vaša inspiracija?
Moja glava (smeh). Volim da radim sa ljudima i to je to.
Poznato je da mnogi naši studenti posle završenog fakulteta odlaze u inostranstvo, da li je to slučaj i sa Vašim studentima?
Dosta studenata mi se dosad obraćalo i još uvek mi se obraća sa molbom da im napišem preporuku za odlazak u inostranstvo, obično se to odnosi na odlazak u okviru programa studentske mobilnosti. Uvek im izađem u susret. S druge strane, nekako mi je uvek i malo žao ako oni i ostanu u inostranstvu. Žao, jer je svaki čovek vredan kao osoba, pa je i odlazak svakog, zapravo, gubitak. Takođe, svesna sam da, ako neko oseća potrebu da ode, to treba i da uradi. Imaće priliku da vidi kako to izgleda, pa, spram sebe i svojih prioriteta u životu, izabere šta mu odgovara. Volela bih da ljudi ostaju ovde ali, pretpostavljam, da za to treba da budu ispunjeni neki važni uslovi i volela bih da to tako bude.
Možete li nam otkriti da li ste i Vi imali nekog svog inspirativnog profesora,kao što ste Vi svojim studentima?
Kao student sam uočavala šta nije dobro kod mojih profesora i predavača, i nekako sam mislila, dok još nisam znala da ću se baviti ovim poslom: „Ja to ne bih tako“. Dakle, radim drugačije, pripremam i dalje svako svoje predavanje i želim da napredujem u svojoj struci.
Da li biste imali neku poruku sadašnjim i budućim studentima, s obzirom na to da studiraju u ovoj našoj zemlji u kojoj se prilično teško živi, gde mnogi posle završenog fakulteta ne mogu da nađu posao,šta biste im rekli kao motivaciju?
Mislim da su se poruke dosta i potrošile i izgubile na značaju. Na kraju, vi možete da uputite i najvredniju, najvažniju i najbrilijantniju poruku, ako nema ko da vas sluša, onda je sve besmisleno. Ne želim nikome ništa da poručujem ali mogu da kažem kako bih volela da bude. Volela bih da studenti razmišljaju svojom glavom, da zadrže kritićki odnos, pre svega prema sebi,a onda i prema drugima. Da vole svoje okruženje i da rade na njegovom poboljšanju, da budu dobri ljudi. To je jedino što je važno, sve ostalo se nauči. Naravno, volela bih kada bi se učenju posvećivali zbog znanja i zbog onoga što znanje treba da im donese, a ne zato da upišu ocenu, mislim da bi tada bilo i lakše i lepše.
Nina je student, voli da glumi, peva i gleda Sunđer Boba.
