Tweet
Zele Lipovača je jedan od najboljih solo gitarista na Balkanu, autor i producent. Podelio je sa nama priču o svojoj karijeri i prilici da ode u inostranstvo, kao i o svojim uzorima, ljudima koji su uticali da postane virtuoz gitare.

Autor: Aleksandar Popović

Kakvi su Vaši utisci posle nedavnog koncerta?
Ne znam da li sam ja prava osoba za to pitanje, radije pitajte publiku. Ja se naravno uvijek trudim da dam svoj maksimum i uvijek sviram kao da mi je to poslednji koncert. Publika to uglavnom prepozna i to je to. Ovaj, kao i svi drugi koncerti, je to što treba biti: kada postoji nekakva razmena energije, onda je i koncert dobar. Naravno, da bi publika bila zadovoljna bend mora biti dobar – ako nije dobar onda neće biti dobar ni koncert, to je jednostavna stvar.

Ovo Vama nije prvi put da svirate na ovim prostorima. Svirali ste 2007, pa čemu tolika pauza između?
Nije do pauze, niti je do mene, niti je do benda, jednostavno, mi sviramo tamo gde nas zovu i to je cijela priča. To me često pitaju: zašto negde dođemo, a negde ne dođemo? Mora postojati ponuda, mora postojati netko tko će da organizuje koncert Divljih jagoda i, naravno, mora postojati publika koja je zainteresovana za koncert. Bilo bi možda bolje da češće na neka mjesta dolazimo, ali ne vidim tu ništa loše. Bolje da smo došli sad, nego nikad.

Izdali ste novi album, da li planirate turneju?
Mislim da turneje na Balkanu više ne postoje, barem ne turneje u pravom smislu te riječi kakve su postojale nekad prije. Nekada smo znali uraditi album, pa onda idemo na turneju, pa opet novi album, odnosno vježbanje u studiju, pa sviranje poslije albuma i tako je bilo stalno. Kako se odigralo dosta loših stvari u cijeloj ovoj regiji, a onda i na neki način propast diskografije, došlo se do toga da na neki način turneje, kao što smo ih nekad poznavali, ne postoje. To ne znači da ne postoje u svijetu, nego ne postoje ovde kod nas. Međutim, to ne znači da nećemo svirati. Iako klasična turneja, kakva je nekad bila, ne postoji više, mi stalno sviramo.

Nije prošlo mnogo vremena od kada ste izdali poslednji album, zove se „Biodinamična ljubav“. Da li ste zadovoljni kako je publika reagovala na Vaš album?
Ja, prije svega, ne znam pravo stanje stvari u ovom trenutku. Treba više vremena da bi pjesme nekako došle do publike. Prve reakcije su, očekivano, dobre. Međutim, pjesme još nisu dobile ono što, po mom mišljenju, zaslužuju, tako da sviramo neke od pjesama sa novog albuma, ali ćemo tek negde pred kraj ove godine ubaciti više pjesama, a tada ćemo videti koje će pjesme proći tj. koje će se slušati više od nekih drugih. Što se mene tiče, mislim da sam napravio najbolji album do sada. Vreme će pokazati da li sam u pravu ili ne.

Zele 4169

Što se tiče Vašeg obrazovanja, pohađali ste Fakultet za spoljnu trgovinu. Da li ste ga završili?
Naravno da nisam (smeh). Nisam završio fakultet. Krenuo sam na fakultet i shvatio sam da to nije za mene, da, kada bih ga i završio ne bih radio u struci. To nije bilo ono što sam ja htio i što me sigurno ne bi učinilo sretnim. Na trećoj godini sam napustio fakultet. Jednostavno sam otišao i postao sam sto posto profesionalac, iako sam i pre toga svirao i na neki način bio prilično profesionalan. Napustio sam fakultet zato što sam shvatio da će mi sviranje gitare i muzika biti i ljubav, ali i egzistencija. Ja sam od onih koji nisu promašili.

Što se tiče muzičkog stvaralaštva, shvatio sam da su vaši uzori bili Blek Sabat (Black sabbath) i Led cepelin (Led zeppelin). Ko su bili Vaši uzori i heroji Vaše mladosti?
Nisu ni Blek Sabat ni Cepelini bili moji bendovi, naročito ne Blek Sabat. Cepelini su bili bend koji sam samo slušao. Ono što je mene nekako najviše “poguralo“ i što sam definitivno najviše slušao bili su Dip Parpl (Deep purple) i Džimi Hendriks (Jimi Hendrix). To su dvojica gitarista koji su meni bili uzori i koje sam, u početku, upijao i skidao. Naravno da je tu bilo još mnogo bendova kao što su Hambl Paj (Humble pie), pomenuti Cepelini, čak i Santana (Carlos Santana) i Erik Klepton (Eric Clapton). Ipak, nijedan od njih nije na mene ostavio takav utjecaj kao što su Džimi Hendriks, za kojeg sam mislio da je to čovek koji je došao iz svemira i Riči Blekmur (Ritchie Blackmore) koji me je na neki način odredio prema gitari. Rekao sam: "Ja ću svirati gitaru kao i njih dvojica, pa ću negdje i dogurati". I dogurao sam.

Kako sa ove distance posmatrate to što ste propustili priliku da budete gitarista grupe Vajtsnejk (Whitesnake), na koje je mesto došao Stiv Vei (Steve Vai)? Da li se kajete zbog propuštene šanse?
Ne kajem se. Mislim da sam potpuno ispravnu stvar napravio. Ono, što većina ljudi ne zna je da sam imao sa Divljim jagodama ugovor sa ozbiljnom engleskom kompanijom i to na sedam godina, što je podrazumevalo da ćemo snimiti pet albuma i da će kompanija finansirati svih pet albuma bez obzira kako se prva četiri prodaju. Da se od četiri albuma ni jedan primerak nije prodao. Oni su bili spremni i taj peti album finansirati, što je značilo da smo mi imali velike šanse da postanemo svetski bend. Ponuda koju sam dobio u Vajtsnejku je da sviram gitaru. Ja bih tamo bio samo gitarista i naravno da je to isto tako velika stvar, ali ja sam prvenstveno autor i producent, a naravno tek onda gitarista. Vidio sam veću šansu ukoliko kao bend nastavimo raditi u Engleskoj. To je bio jedan od razloga zašto nisam prihvatio i to je ono što publika pita. Druga, važnija stvar, je da nisam htio ostaviti bend i ljude koje sam doveo u Englesku nisam htio ostaviti na cedilu. Zato sam odbio ponudu.

Da li ste zadovoljni novim pevačem? U pitanju je Livio Berak, on dolazi iz bluz voda.
To je potpuno kriva informacija da je on došao iz bluz voda. Nije ni iz kakvog bluz miljea došao. Ne verujem ni da se u prošlosti bavio bluzom. Livio je jedan dobar rok pjevač, dobar momak i neko ko ima prilično iskustva, jer je mlad počeo svirati i to je jedan od razloga bio, to njegovo iskustvo. On daje sve od sebe i to je ono što publika primjeti. Da nisam zadovoljan, ja ga ne bih uzimao. Ja sam uzimao one za koje ja mislim da mogu i one od kojih mogu očekivati u konačnici više nego onog trenutka kad dođu. Vjerujem da je pred Livijem sigurna karijera, ali najviše će toga zavisiti od njega samog. Ja sam mu dao mjesto, mogu mu pomoći, ali on će morati biti taj koji će sebe izgraditi. Ili će sebe izgraditi u velikog vokala ili ne. Mislim da ima veliku šansu. Ono što si ti dobro primjetio jest da on stvarno pjeva sve pjesme, što je najteži deo posla. Ja sam promenio 7, 8 pjevača, ako ne i više, i svaki je pjevao na svoj način; kao što sam poslednji album radio prema Liviju, tako sam i prethodne albume radio na način da iz svakog pjevača izvučem njegov maksimum. Koliko god albumi Divljih jagoda imaju jednu zajedničku notu, tvrdim da su svi albumi različiti. Zajednička nota je to što sam isključivo ja autor i što moja gitara daje jednu prepoznatljivu notu na tim albumima; ali definitivno je da je svaki album priča za sebe. To znači da pjevač mora podjednako dobro pjevati i poslednji album, ali i sve prethodne albume. To je bila glavna stvar kada sam ja odlučivao ko će pjevati. Na audiciji je bilo mnogo pjevača i većina njih je prilično dobro pjevala, ali kad je došlo vreme da vidimo kako oni funkcioniraju kad počnu pjevati pjesme sa prvog albuma, sa trećeg, sa petog... e onda je tu dolazilo do određenih problema. Livio se pokazao bez konkurencije, najbolji u tom smislu.

Zele 4169

Koja je vaša poruka mladim umetnicima i generalno, mladim ljudima koji imaju ideju kako da promene situaciju?
Prije svega, nešto pametno reći je veoma teško. Treba vjerovati da će sutra biti bolje, a da bi sutra bilo bolje, mora se raditi. Bez da se sto posto posvete tome što rade teško da će stvari promeniti. Ako rade, onda će se nešto i desiti. Postoji jedna deviza koju sam ja jednom davno rekao, ona možda izgleda kao utopija, ali u stvari nije: znanje, rad i poštenje. Danas je presudno znanje,a bez rada nema ništa. Poštenje je više stvar morala. U svakom slučaju, te neke vrednosti bi bilo dobro da su prisutne, ali ne postoji formula kako i šta uraditi da neko napravi karijeru. Rad je taj koji je definitivno presudan i sto posto vjerovanje u to. I važna stvar: moraš biti malo lud. Mislim da sam ja prilično lud kad sam se uspio tolike godine na Balkanu baviti onime što uopšte nije kompatibilno sa regijom. Ovo što ja sviram nema veze sa ovim prostorima, ali eto, ako mogu ja, možda mogu i mladi.


***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI