Autor: Anica Marković
FOTO: joblo.com
Verujem da i vi već godinama imate osećaj kako je kreativnost u svetu filma gotovo presušila. Sve što se prikazuje u bioskopu je bazirano na romanu, kratkoj priči, crtanom filmu, istinitom događaju, video igrici, drugom filmu ili, kako je najpopularnije, stripu. Razumljivo je da filmovi imaju ciljnu publiku od koje se očekuje da donese novac i stoga se filmovi snimaju da zadovolje ukuse što većeg broja ljudi, naročito obožavalaca stripova, kojih je najviše. Na priču o superherojima dodajte još i ogroman budžet, poznate glumce, dobar marketing i imate letnji blokbaster. Pitanje je pak, da li su likovi Marvela i DC-ja toliko istrošeni i razvlačeni po malim ekranima i bioskopskom platnu da snimanje novih filmova na istu temu gubi svaku svrhu osim finansijske.
Ne toliko „Fantastična četvorka”
Odgovor je „da", ako je suditi po najnovijem “recikliranom” filmu sa superherojima, „Fantastičnoj četvorci”, kojeg se i sam reditelj verovatno odrekao. Ovaj film nije bio popularan ni u svom prvobitnom izdanju sa Džesikom Albom i još ne toliko poznatim Krisom Evansom, koji će kasnije obući legendarno odelo Kapetana Amerike, kad nabaci jos dvadesetak kilograma mišica. Prvi deo filma bio je blagi promašaj, pa je i posle deset godina ljudima nejasno kako su uspeli da dobiju odobrenje da snime i drugi.
FOTO: screenrant.com
U novom, po meni, totalnom promašaju od filma, izloženi smo lošem dijalogu, lošem tempu radnje, klišeima, lošoj glumi, lošim vizuelnim efektima, nepotizmu i loše sklopljenoj priči. Možda su scenaristi imali problem sa obilnim izvornim materijalom ili su se plašili preklapanja sa prethodnim filmovima? Možda su hteli da se obrate mlađoj publici, mada bi, ako mene pitate, u ovoj priči i predškolci našli rupe. Ipak, veliki problem koji sam videla u ovom filmu, kao i u velikoj većini recikliranih superherojskih filmova, je nezasita potreba za nepotrebnim istraživanjem motivacija i mračnih duša naših omiljenih heroja i zlikovaca.
Nijedan film ipak nije pronikao u mračnu stranu likova koliko „Betmen” Kristofera Nolana.
„Betmen”
FOTO: superherohype.com
Davnih šezdesetih godina, Betmen je bio hit na malim ekranima. Sniman je za decu, ali i odrasle i odlikovao ga je lagani humur, tanak zaplet koji su svi razumeli i pouka priče da dobri momci uvek pobeđuju. U tom obliku Betmen je opstao do 1989. godine, kada se snima prvi, najbolji deo novozapočete franšize sa Majklom Kitonom u ulozi mračnog viteza. Ovaj film uspeo je da zadrži duh originalnih serija, ali i da unese nešto novo, malo zrelije. Naravno, posle ovog filma sledi neverovatno opadanje kvaliteta koje kulminira sa najgorim filmom o Betmenu ikada - „Betmen i Robin”. Dovoljno je reći da je to film kojeg se Džordž Kluni (Betmen) više puta javno odrekao.
FOTO: toddboysinc.buzznet.com
Osam godina kasnije na scenu stupa talentovani scenarista i režiser, genije iza nekih od najvećih filmova poslednje decenije, Kristofer Nolan. Nolanovi filmovi sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi stvarno su na posebnom nivou, krunisani, naravno, „Mračnim vitezom”, ali da li je to stvarno „Betmen”? Muči me ta neprekidna potreba da se prodre u dubinu svega. Došli smo u vreme kada su likovi duboko zamišljeni, istražuju svoju dušu i razmišljaju o svrsi života. Samo čekam da u jednom trenutku Džejms Bond (najnoviji i najmračniji) izvede Hamletov monolog „Biti ili ne biti”. Poenta postojanja ovih likova, barem u njihovom prvobitnom, napisanom obliku nije ovo. Koliko god najnoviji „Betmen” bio neverovatan i kvalitetan, to nije onaj Betmen kog mnogi pamte iz detinjstva.
„Supermen”
Još je čudnije ono što se dogodilo Supermenu. On važi sa najfinijeg, najgalantnijeg i najpravednijeg među superherojima. Odrastao je u malom mestu, sa usađenim porodičnim vrednostima, uglađen i vaspitan. On uvek pobeđuje negativce i spašava lepu devojku uz najmanju moguću štetu, imajući obzira i prema zlikovcima, jer ubijati nije lepo. Onda premotamo u 2013. godinu kada Supermen lomi vrat generalu Zodu, iako, da budemo iskreni, nije morao, a ja sedim u bioskopu, šokirana, zgranuta i bez reči.
FOTO: guardianlv.com
Zašto se pribegava ovakvom menjanju likova i filmova i zašto se svakih desetak godina, pa i manje, vraćamo na iste priče? Pisci imaju izgovor, a to je da su filmovi zastareli i da se mogu mnogo bolje uraditi sa sadašnjom tehnologijom, ali ima tu još nečega. Istina je da su retki oni ljudi kojima je ostala i trunka iskrene i čiste kreativnosti i inspiracije, novog i neviđenog. Možda je sve već izmišljeno, kao što neki kažu, a možda su se ljudi umorili od izmišljanja. Tužna realnost je da se filmovi snimaju samo ako se smatra da će mnogo zaraditi, a uložiti u nešto novo i neprovereno preveliki je rizik za trulo, materijalno društvo velikih produkcijskih kompanija zapada.
Zato se, kada je zadatak unapred određen - oživeti nešto što već decenijama živi i razraditi likove koji su već uveliko ostvareni - pribegava ovakim trikovima. Zato danas u bioskopu istražujemo vijuge duša naših omiljenih superheroja, traume iz detinjstva najpodlijih zlikovaca i mislimo o teškoćama života tajnih agenata. Gledamo jurnjave automobilima koje ne možemo da razumemo i pokušavamo da objasnimo maloj deci koja mnogo vole čika Betmena da on nije potpuno dobar, ali da ni zlikovac nije potpuno loš, već da su oni, jadni, izmučeni, pa su, eto, svi postali nekako sivi, između dobra i zla.
Za utehu nam je jedino, kada već moramo iznova i iznova da prolazimo kroz iste priče da kada se ljudi poput Nolana dohvate projekta, oni naprave „Mračnog viteza”, ali treba da nas plaši to da kada se ljudi poput Džoša Trenka uključe u priču nastane nova „Fantastična četvorka”.
Najbolje bi bilo: „Tamo gde je moguće, držite se prvobitnog koncepta, a tamo gde to nije moguće, jer je, recimo, sve zavisilo od autora, a on je mrtav, pođite dalje i smislite neku novu sjajnu ideju”.
(Džeremi Klarkson)
Anica, sanjivi zaljubljenik u filmsku umetnost sa srcem hobita
Pročitajte i:
Futuristički ep iz prošlosti
Sa Pračetovim likovima na moru 2. deo
Nemoguća misija? Nažalost jeste
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / Tematski kolumnista". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana
u mesecu. Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
