FOTO: Wikimedia
Prevela: Aneta Antić
Često se govori o onlajn kursevima društvenog preduzetništva na većim platformama za e-učenje. Međutim, društveno preduzetništvo, kako ga danas poznajemo, ne bi postojalo da nije bilo Muhameda Junusa. Pre nego što budemo govorili o konceptu društvenog preduzetništva koji je Junus stvorio, bacićemo pogled na njegovu biografiju.
Muhamed Junus je rođen 28. juna 1940. godine u selu Batua, u blizini Čitagonga. Bio je treće od devetoro dece, zapravo treće od četrnaestoro dece, od kojih je, nažalost, petoro umrlo u ranom detinjstvu. Njegova majka je bila Sufija Katun, a otac Hadži Dula Mia Šudagar, uspešni zlatar. Otac je oduvek ohrabrivao njega i njegovu braću da steknu visoko obrazovanje. Junus se divio svom ocu, ali još više svojoj majci, koja je uvek pružala pomoć siromašnima koji bi im pokucali na vrata.
Bio je izuzetno nadaren student, položivši maturski ispit po završetku Škole pri fakultetu u Čitagongu kao šesnaesti od 39 hiljada kandidata u Istočnom Pakistanu. Nakon što je stekao diplomu na Katedri za ekonomiju na Univerzitetu u Daki 1960. godine i dobio zvanje mastera godinu dana kasnije, priključio se Birou za ekonomiju. Godine 1965. dobio je stipendiju za usavršavanje u Sjedinjenjim Državama, gde je stekao doktorat iz ekonomije 1971. godine. Po okončanju Bangladeškog oslobodilačkog rata, doktor Junus se vratio u Bangladeš.
Muhamed Junus je započeo revoluciju u društvenom preduzetništvu sa samo 27 dolara u svom džepu. Godine 1974, dok je Junus sa svojim učenicima posećivao jedno siromašno bangladeško selo, učenici su postavljali pitanja ženama koje su izrađivale hoklice od bambusa. Te žene su morale da pozajme novac u vrednosti od 15 penija kako bi kupile bambus za svaku hoklicu. Nakon što bi platile posredniku i pokrile troškove zbog kamatne stope koji iznose i do 10% nedeljno, ženama bi ostala zarada u vrednosti od svega jednog penija.
FOTO: Wikimedia
Junus je iz svog džepa dao 27 dolara ženama koje su izrađivale hoklice od bambusa. Ovim ne samo da im je pomogao da prežive nedelje pred sobom, već i da se izvuku iz siromaštva. Junus je bio obuzet osećanjem koje je u njemu budilo pomaganje ljudima, baš kao što je bio slučaj i sa njegovom majkom. Ovo je bila iskra koja je rasplamsala njegovu zamisao o mikro kreditima i finansiranju.
Pružao je pomoć siromašnima i ugroženima, budući da banke nisu želele da im odobre kredit za mikro poslove. Postupajući protivno savetima banki i vlade, Junus je istrajao u davanju mikro kredita i 1983. godine osnovao Gramin banku (Gramin banka znači „seoska banka“ i zasniva se na principu poverenja i uzajamnog pomaganja).
Danas u Bangladešu Gramin ima 2.564 filijale, sa 19.800 zaposlenih, koji uslužuju 8.29 miliona klijenata u 81.367 sela. Svakog radnog dana Gramin prikupi u proseku 1.5 miliona dolara od nedeljnih rata. Među ljudima koji pozajmljuju novac, 97% su žene, a preko 97% pozajmica se otplati, što je viša stopa povraćaja nego u bilo kom drugom bankovnom sistemu. Metode iz Gramina se danas primenjuju na finansijske projekte u stotinu zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Kanadu, Francusku, Holandiju i Norvešku.
Stopa povraćaja je visoka upravo zahvaljujući principu poverenja i uzajamnog pomaganja. Kako bi osigurala vraćanje duga, banka koristi sistem „grupa solidarnosti“. Ove male, neformalne grupe zajednički konkurišu za kredit, dok njihovi članovi imaju ulogu uzajamnih žiranata i podržavaju jedni druge u ekonomskom napretku.
Junus je osnovao i Gramin Telekom (Seoski Telefon), koji ima udeo u Graminfonu, najvećoj privatnoj telefonskoj kompaniji u Bangladešu. Od osnivanja u martu 1997. do 2007. godine, projekat Graminfona pod nazivom Seoski Telefon doveo je do toga da 260 hiljada siromašnih ljudi u preko 50 hiljada sela poseduje telefon.
Za svoj rad sa Graminom, Junus je 2001. godine proglašen počasnim članom udruženja Ašoka: Inovatora za javnost. Godine 2006. doktor Muhamed Junus je, zajedno sa Gramin bankom, dobio Nobelovu nagradu za mir, na ime doprinosa društvenom i ekonomskom napretku.
IZVOR: Youth Time Magazine
Aneta vedro korača kroz život, jer stvarnost stvaramo sami.
***
Pročitajte i:
Zašto je bolje da razgovor za posao bude težak?
Suštinske stvari pogodne za mali posao
Većina malih firmi je stvorena globalno
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
