Робинзон Крусо са Старе планине

Јоцић се на овакав корак одлучио због чињенице да је у Пироту готово немогуће наћи пристојан посао, па је купио за мале паре појату у месту Славиње, у атару најзабаченијег села на Старој планини Засковци, купио земљу и бави се производњом изванредног козјег сира, кромпира, скупља шумске плодове, а прави чак и ћумур.

"У Пироту нисам могао да нађем посао, а да то није израбљивање приватника за десетак до петнаест хиљада динара месечно. Због тога сам дошао да живим у царству шума, птица, у пределу невероватне природне лепоте. Сада, шест година након што сам дошао овде, своју појату не бих мењао ни за шта на свету, мада су сви сматрали да са мном нешто није у реду када сам им саопштио да сам се одлучио на овакав корак", прича Јоцић.

Појата се налази готово на самој литици масива кањона реке Темштице, кога због лепоте зову Колорадо.

Јоцић каже да је, осим што не може да нађе добар посао, одлучио да се повуче у природу и због, како каже, лицемерја, лажи и превара које су све присутније у друштву, а и децу је ишколовао, " извео их на пут" - тако да је могао себи да допусти "луксуз" да побегне из цивилизације.

По његовим речима, право богатство и благостање лежи управо на планини, само је потребно да се људи ангажују и не би било беспарице, нити пак беспослице.

"Овде је богатство свуда где се окренеш. Човек од ког сам купио имање причао ми је да је један од претходних власника, који је решио да се сели из ових крајева, овај крај напустио са три тоне меда, шест тона ракије и тоне и тоне других производа, што је доказ да је право благостање управо на планини, а не у граду где више нема места за све, па самим тим ни посла, ни новца", каже Јоцић.

Осим тога, у непосредној близини Јоцић је пронашао права мала ремек дела природе - стене које је вековима уназад природа клесала, а које неодољиво подсећају на три коњске главе:

"Заиста је невероватно јер имате утисак да је реч о делу неког изузетног уметника. Такође, нашао сам и стену која подсећа на уздигнуту змијску главу. Планирам да од тога направим туристичку атракцију, једино је проблем што се до имања долази веома тешко и лако може да се залута, јер је потребно двочасовно пентрање уз литице кањона реке Темштице да би се изашло до имања."

Породицу издржавам правећи и продајући козји сир, дрварењем, производњом ћумура и прикупљањем шумских плодова - прича нам некадашњи суграђанин, чија је одлука да живот настави сам у горским врлетима многе натерала на размишљање.

- Свуда око мене је право богатство, али морате бити вредни, радити од јутра до сутра и уживати у плодовима свога рада. Моја породица и даље живи у граду, син ме често обилази, а лети долазе ми и супруга и ћерка. Децу сам извео на пут, добро смо их васпитали, па немам о чему да бринем.

Јоцић каже да не зна за стрес откако живи овде. Нема рачуна за воду, струју, комуналије, порезе ни прирезе, нема плавих коверата ни свега другог што варошанима свакодневно подиже притисак. С друге стране, ако сте радни и умешни, паре саме пристижу.

- Оно што овде произведем и продам довољно је да се обезбеди и више него пристојна зарада - каже Саша. - Сваке године продам од 200 до 300 килограма првокласног сира, готово све што произведем. Козе пасу лековито биље којим планина обилује па не чуди да њихово млеко нема онај карактеристичан, непријатан мирис. Осим сира, козе дају и сурутку коју многи сматрају чудотворним леком. Не продајем је, али ћу је радо поклонити сваком коме затреба. Планирам, такође, да ускоро започнем и органско гајење кромпира, јер је ово подручје богомдано за ову културу. Са једног хектара ископао сам чак три тоне.

Колико планина зна да узврати, можда понајбоље илуструје пример некадашњег власника имања који се средином прошлог века одселио у Банат. Приликом одласка, из његовог подрума извучено је три тоне меда, шест тона ракије и других производа. Појата је смештена крај литице са које пуца један од најлепших погледа на Стару планину, тачније на део од Бабиног зуба па све до села Темска.
Осим могућности да ради и заради, Јоцић каже да је из града побегао и од злобних људи.

- Просто је невероватно колико су се људи прозлили, постали завидни и саможиви - чуди се наш саговорник. - Свако гледа како да се на вама окористи, да вас превари и слаже. Надам се, ипак, да ће и то временом проћи, а срећан сам да тога овде нема. Козе добро нахраниш, оне ти добро узврате, нема лажи, нема преваре!
Док је лети овде прави рај, зими су услови живота знатно суровији.

- Истина је - признаје Саша. - Највећи проблем је самоћа, јер лети и сврати понеко, али зими нема никог. Дешава се да данима немам с ким реч да проговорим, и то ми нарочито тешко пада. Али ко зна... Можда се некад и врати време када је планина бујала, када сте на сваком кораку могли да видите човека. За сада, ту сам само ја.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности