Autor: Слободанка Берић
Уз Джејмса Джојса, свакако један од најзначајнијих ирских писаца - Оскар Вајлд са својим романом Слика Доријана Греја, али и својом трагичном судбином, прво обожаваног, па онда сасвим одбаченог писца, антиципира 21. столеће у којем живимо.
Како у свету који почива на императиву спољашње лепоте задржати исту и уопште доказати да је оно „унутрашње“ јаче од визуелног?
После славе, популарности и обожавања - осуда, скандалозно блаћење личности и дела, оптужбе за содому и гомору, две године живота у затвору - све то за аутора романа Слика Доријана Греја, Оскара Вајлда, првог дендија овог света. Као што су касније неке рок звезде прешле пут од раја до пакла, тако је и он прво био вољен, а затим напуштен од свих. Умро је у крајњој беди под другим именом у Паризу.
Његово најпознатије дело, роман „Слика Доријана Греја“, бави се темом вечне младости и лепоте. Али Вајлд својим романом поставља и питање: Да ли неко ко је анђеоски леп може бити зла особа, те да ли постоји веза између спољашњег и унутрашњег у човеку?
Његов јунак, Доријан Греј, постаје љубоморан на сопствену слику у тренутку кад схвати да ће она једног дана бити лепша од њега.
Међутим, када се на слици покажу први знаци старења и грехова који нагризају лепоту он одлучује да је сакрије, закључивши да је то његова душа.
Доријан не жели да ико види његову душу која је из дана у дан све ружнија. Поставши свестан своје моћи над другим људима захваљујући првенствено својој анђеоској спољашњости, Доријан ужива у свим чулним задовољствима унесрећујући и искориштавајући људе око себе. Осећа се као неко коме је све дозвољено, јер његова лепота неутралише зло које око себе сеје.
Ту је само његов портрет на коме је његово право лице- душа или савест. У страху да ће неко открити његову мрачну тајну, одлучује да уништи уметничко дело, али истина не може да се сакрије. Заривши нож у платно, Доријан убија себе!
Вајлдов јунак ће остати на слици онакав какав је био целог свог живота - млад, леп и неодољив.
Он, прави умреће стар и непрепознатљив од сопствене руке.
Спознаја властите пропадљивости и рока трајања претвара Доријана Греја у злу особу. Греј је нарцистички заљубљен у властиту спољашњу лепоту која му свуда доноси само успех. Ипак на крају он мора да се погледа у огледало - своју душу и да се суочи са њеном ружноћом.
„И пакао и рај је у нама самима“, каже он, прешавши пут од невиног дечака до окорелог развратника и убице.
Оскар Вајлд је писао да искушењу треба подлећи и да је то једини начин да се човек са истим избори. Међутим, наличје његове животне филозофије га је касније демантовало.
У 21. веку, више него икад, императив спољашње лепоте и младости се намеће и постаје мерило успеха. Кад си млад и леп многе ствари су ти опроштене. Млад је често и аутомацки успешан. Ипак, лепота и младост увек имају рок трајања без обзира на све могућности савременог света да их продуже. Познате личности се често оперишу да би сакриле знаке старења. Да ли ће у будућности већина, да не кажем сви, ићи код пластичног хирурга као данас код зубара?
Можемо да нагађамо. Надмоћ и примат спољашњег, визуелног над унутрашњим је свакако чињеница.
Оно споља - лице, тело - једном речју изглед, може да се поправи, коригује, промени, међутим, оно изнутра, никако. Душа не може ни да се оперише, ни да се сакрије. Она остаје таква каква (год да) је, обогаћена животним искуством. Као што Доријан Греј није успео да убије своју душу, тако ни човек данас колико год стремио спољашњој перфекцији не може да на крају не погледа самог себе у душу, чак и онда кад изгледа да је уопште не поседује.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb1.jpg)
