Na ilustraciji: Budite svoji, svi drugi su već zauzeti. Oskar Vajld
Bezbroj puta u životu sreli smo se sa čuvenim pitanjem Kako se zovete i recite nam nešto više o sebi?, a spreman odgovor u većini slučajeva nismo imali. Za ime i prezime se već nekako snađemo, ali kada dođemo do reč-dve o sebi - tajac. Frka u glavi, stomaku, u celom telu. Odjednom kao da nikada nismo ni postojali. Mali napad panike kao uvod u razmišljanje o naizgled jednostavnom pitanju KO SAM JA?!
Koliko je bitno pronaći sebe i saznati ko ste? Ako mislite da je fakultet koji pohađate ili posao koji radite sasvim validan odgovor na ovo pitanje - varate se. Svi ti spoljašnji činioci vrlo malo otkrivaju vas i vaše unutrašnje biće. Elem, ne postoji osoba koja nije, koračajući različitim putevima života, bar u jednom trenutku imala osećaj da se kreće u krug. Besciljno lutanje bez početka i kraja. Nijedan odgovor niti rešenje ne čini se ispravnim u tim momentima. Šta uraditi u takvim trenucima? Kako pronaći sebe, ili bar neke tragove sopstvenog postojanja?
Sve bi bilo lakše kada bi postojao neki mali priručnik koji sadrži odgovore na sva pitanja koja nam se noću vrzmaju po glavi, zar ne? Otvorimo sadržaj, pogledamo na kojoj je strani odgovor koji tražimo i voila! Sve je rešeno, sve znamo, srećni smo. Sve karte spuštene na sto i život može da počne. A on već uveliko teče... Ipak, ukoliko bismo sve imali servirano na tanjiru, nestala bi sva magija zanimljivosti. Zato je potrebno naučiti se „umeću malih koraka“. Znate, dok koračamo laganim koracima i osluškujemo svaki šum, korak smo bliže spoznaji toga ko smo. Spoljašnji mir u skladu sa našim unutrašnjim pokazaće nam skrivenu tajnu koju samo mi možemo da otkrijemo.
Pre svega toga, pre stvaranja sopstvene nirvane, moramo znati šta želimo od našeg kratkog života? Da budemo pasivni posmatrač sa strane ili da odigramo najbolju glavnu ulogu? Spoznaja onoga što želimo implicira male, ali jasne obrise toga ko smo. Stremimo ka nekom cilju, bez onog kretanja u krug, stvaramo sami sebi put. Sve one želje koje ne želite da izgovorite glasno jer se bojite osude okoline i podsmeha drugih, usudite se i vrisnite ih iz sveg glasa. Taj trenutak će vas osloboditi, pomeriće vaš ugao gledanja i postaviti vas korak bliže cilju. Toliko je jednostavno, a priče malograđana nikad više neće ući u vaš mehur egzistencije.
Nekada previše razmišljanja i previše zašto pitanja može izazvati kontraefekat i učiniti da se izgubimo u pitanjima bez odgovora, da izgubimo delić onoga što smo, ili iluzije onoga što smo mislili da jesmo. Sa druge strane, nikada ne treba prestati sa postavljanjem pitanja. To je ono što nas drži na površini, na kraju. I, ako sada ne znamo ko smo, bitno je da ne prestanemo sa traganjem. U traganju leži sav (be)smisao.
Dok slušamo unutrašnji glas, sve dok mu dopuštamo da bude naš vodič kroz mutne predele možemo sve, pronaći ćemo se. Uživajte u svojoj unikatnosti - dva koraka bliže konačnom odredištu. Pronađite sklad sa svojom senkom.
Mada, uvek imajte na umu Tolkinove reči: Nisu svi koji lutaju izgubljeni...
I da, jedan savet za sve one koji neumorno postavljaju pitanje sa početka – Budite malo inovativni i kreativni. Pitajte nas koji sladoled volimo, na primer. To je savim prikladno za početak... Ko zna, možda vam neko posle i šapne tajnu koju želite da čujete.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
