Autor: Игор Стефановић Зиги
Да ли сте чули за филозофски "проблем туђих свести"? Он каже да никад не знамо шта је у глави других, они могу бити чак и бездушне машине, слично банкарима или финансиској полицији. Ипак, за разлику од филозофа, људи често умеју, сасвим подсвесно да дођу до сасвим супротног става, шта ако су други људи бољи од мене, шта ако они знају нешто што ја не знам?
Колико пута сте то помислили? У школи, на послу, док покушавате да побегнете од путујућег трговца, гледајући ТВ или заправо у било ком контексту комуникације. Људи толико тога знају о свему и свачему, а ви колико год да сте образовани, ничега да се сетите ни да проговорите. Чак и док одмарате уз ТВ, Хисторy, Дисцоверy и њима слични вас подсећају да се свет убрзано развија и да ви морате трчати да га сустигнете. Но, престанимо са самосажаљењем на трен. Погледајмо шта се заправо ту дешава. Неко, можда, али не нужно, са нечега што делује као позиција ауторитета, мирно и самоуверено вама саопштава неке информације. И то је све што се дешава. Зашто ми аутоматски претпостављамо да знају о чему причају? Открићу вам тајну, то је због проблема туђих свести.
Видите, једине главе у које имамо било какав увид су главе купуса за салату и она на нашим раменима, а већина за размишљање користи углавном ону другу. А та глава, уз све своје предности, може да посматра свет само из своје перспективе, док су туђе главе непознате, испуњене мистеријом, и сходно стога допуњене свиме што нам је страно. Кад неко о нечему у шта се не разумете зна и најмању чињеницу, он у вашој глави аутоматски зна све о томе . То вам је исто као кад ваши родитељи видевши да, знате да куцате у ворду и превлачите иконице до рецyкле бин-а закључе да ви морате бити компијутерски махер, ала Ален Туринг изумитељ рачунара и математички геније, или да ако разумете, на пример, енглески ви морате бити талентовани за језике, а не да сте гледали све сезоне пијатеља изнова и изнова више пута него што би онај горе поменути Туринг могао и израчунати.
Али постоји решење како да изађете из ове заблуде нашег мозга, тако склоном да туђе рупе попуњава консистентним веровањима и савршенствима док у нама види мане и нелогичности. Решење је крајње једноставно, само запамтите једноставну чињеницу. Сви људи око вас су управо то, људи. Само то. Сви који нешто знају су научили, а то можете и ви, и обратно, ако сте Ви провели ноћ „глуварећи на нету” и други су, верујте. Нико од нас није вреднији ни од ког другог, само различито користе своје време. А на шта трошите своје време то знате, али то није све. Шта год сте пуно радили то сте научили, шта год то било, а то значи да можете и све друго савладати уз вежбу, јер и други су исто тако. Не падајте на форе самопузданих манипуланата, не могу сви да знају све, само се насмешите и пробајте. Научите себе да су сви мање-више исти и престаните да очекујете од себе немогуће, и када будете на интервију за посао, или у друшву, док преговарате продају, одговарате за оцену, сетите се и тај други човек исто као и ви, и он сумња да ви знате нешто што он не зна, па што се онда не бисте насмешили, сигурно је у томе у праву, само можда не толико колико он мисли.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
