Sagradite sopstveno samopouzdanje

Autor: Igor Stefanović Zigi

Da li ste čuli za filozofski "problem tuđih svesti"? On kaže da nikad ne znamo šta je u glavi drugih, oni mogu biti čak i bezdušne mašine, slično bankarima ili finansiskoj policiji. Ipak, za razliku od filozofa, ljudi često umeju, sasvim podsvesno da dođu do sasvim suprotnog stava, šta ako su drugi ljudi bolji od mene, šta ako oni znaju nešto što ja ne znam?

Koliko puta ste to pomislili? U školi, na poslu, dok pokušavate da pobegnete od putujućeg trgovca, gledajući TV ili zapravo u bilo kom kontekstu komunikacije. Ljudi toliko toga znaju o svemu i svačemu, a vi koliko god da ste obrazovani, ničega da se setite ni da progovorite. Čak i dok odmarate uz TV, History, Discovery i njima slični vas podsećaju da se svet ubrzano razvija i da vi morate trčati da ga sustignete. No, prestanimo sa samosažaljenjem na tren. Pogledajmo šta se zapravo tu dešava. Neko, možda, ali ne nužno, sa nečega što deluje kao pozicija autoriteta, mirno i samouvereno vama saopštava neke informacije. I to je sve što se dešava. Zašto mi automatski pretpostavljamo da znaju o čemu pričaju? Otkriću vam tajnu, to je zbog problema tuđih svesti.

Vidite, jedine glave u koje imamo bilo kakav uvid su glave kupusa za salatu i ona na našim ramenima, a većina za razmišljanje koristi uglavnom onu drugu. A ta glava, uz sve svoje prednosti, može da posmatra svet samo iz svoje perspektive, dok su tuđe glave nepoznate, ispunjene misterijom, i shodno stoga dopunjene svime što nam je strano. Kad neko o nečemu u šta se ne razumete zna i najmanju činjenicu, on u vašoj glavi automatski zna sve o tome . To vam je isto kao kad vaši roditelji videvši da, znate da kucate u wordu i prevlačite ikonice do recykle bin-a zaključe da vi morate biti kompijuterski maher, ala Alen Turing izumitelj računara i matematički genije, ili da ako razumete, na primer, engleski vi morate biti talentovani za jezike, a ne da ste gledali sve sezone pijatelja iznova i iznova više puta nego što bi onaj gore pomenuti Turing mogao i izračunati.

Ali postoji rešenje kako da izađete iz ove zablude našeg mozga, tako sklonom da tuđe rupe popunjava konsistentnim verovanjima i savršenstvima dok u nama vidi mane i nelogičnosti. Rešenje je krajnje jednostavno, samo zapamtite jednostavnu činjenicu. Svi ljudi oko vas su upravo to, ljudi. Samo to. Svi koji nešto znaju su naučili, a to možete i vi, i obratno, ako ste Vi proveli noć „gluvareći na netu” i drugi su, verujte. Niko od nas nije vredniji ni od kog drugog, samo različito koriste svoje vreme. A na šta trošite svoje vreme to znate, ali to nije sve. Šta god ste puno radili to ste naučili, šta god to bilo, a to znači da možete i sve drugo savladati uz vežbu, jer i drugi su isto tako. Ne padajte na fore samopuzdanih manipulanata, ne mogu svi da znaju sve, samo se nasmešite i probajte. Naučite sebe da su svi manje-više isti i prestanite da očekujete od sebe nemoguće, i kada budete na interviju za posao, ili u drušvu, dok pregovarate prodaju, odgovarate za ocenu, setite se i taj drugi čovek isto kao i vi, i on sumnja da vi znate nešto što on ne zna, pa što se onda ne biste nasmešili, sigurno je u tome u pravu, samo možda ne toliko koliko on misli.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE