Samira Parilja: Srbija u svetu i u srcu

Autor: Tijana Vukadinović

Samira, voleli bismo da te upoznamo... Kakav ti je dan, šta voliš, koja je tvoja priča? Ko je zapravo Samira Parilja?

Pre nego što počnemo, želela bih da se zahvalim na interesovanju i na prilici da podelim svoje misli. Volim da iskazujem svoja osećanja kroz umetnost i muziku. To je jedan intiman trenutak gde od "poslovne, radne žene" postajem "ranjiva duša", jer prestanem raditi i počnem bivati. Na sebe preuzimam mnogo obaveza, a muzika mi pomaže da se oslobodim nakupljenog stresa tokom dana. Volela bih da radim u bankarskoj industriji, jer sam se za to i školovala četiri godine, ali kada bi mi bila ponuđena mogućnost da se bavim muzikom na većem nivou, istog trenutka bih je prihvatila! I, kad bolje razmislim, mogu da svoje znanje iskoristim u industriji muzike. Volim da upoznajem nove ljude, da ih inspirišem, da učim nove stvari... Empata sam i veoma me pogađaju tuđe emocije, bile to radost ili tuga, a kroz muziku mogu da pokažem ljudima da nisu sami na ovom putu zvanom život.

Kako si došla u SAD iz Portorika? Zašto si upisala matematiku i poslovnu aministraciju u Pensilvaniji?

Oduvek sam želela da odem u SAD i tamo završim master studije. Pokušavala sam godinama da se upišem na Harvard, ali mi nivo znanja engleskog jezika to nije dozvoljavao. Moja prijava je odbijena na Harvardu, ali sam se u međuvremenu prijavila i na SHU u Pensilvaniji i na Fakultet prirodnih nauka u Portoriku. S obzirom da nisam u svojoj zemlji htela da studiram medicinu, a na SHU sam mogla i uz stipendiju da biram šta ću upisati, izbor je bio lak. Sada sam četvrta godina i diplomiraću decembra 2013. godine.

Zašto srpski? Da li te je jezik privukao, ko ti ga je predstavio, da li je neki dečko imao veze sa tim? I zašto si nastavila da ga učiš?

Jedan dečko jeste imao veze. Na prvoj godini studija mi se mnogo dopao jedan kolega, ali on nije želeo ni da priča, niti da ima bilo šta sa mnom. Znala sam da je iz Srbije i ništa više. Zato sam jednog dana otišla u biblioteku, iznajmila knjige o Jugoslaviji, počela da čitam...i nastavila jer je štivo bilo zanimljivo! Kada sam ga kasnije srela, pomenula sam mu neke stvari koje sam pročitala i po prvi put je stvarno obratio pažnju na mene! Nastavili smo druženje, mogla sam sve da ga pitam, a kasnije smo postali partneri. Počela sam svojevoljno, sama, da učim srpski, ali kada je video da imam potencijala, i on mi je pomagao. A onda sam došla u Srbiju i sve je došlo na svoje mesto. Volim ljude, hranu, kulturu, jezik... Taj dečko i ja više nismo zajedno, ali nisam mogla da prekinem vezu koju sam stvorila sa Srbijom. Zato ga i danas učim dok navijam za omiljeni klub – Crvenu Zvezdu!

Da li Srbi imaju nešto zajedničko sa ljudima u tvojoj domovini?

Moram da kažem da sam impresionirana Srbima koje sam imala prilike da upoznam! Vi ste patriote, otvoreni, strastveni, iskreni (ali ne toliko sa devojkama), sa bogatom kulturom i istorijom, ali i skromni. Sa druge strane, Srbi ponekad imaju "kratak fitilj" i ne vole okolišanje, već odmah prelaze na stvar. Ne dele mnogo sa današnjim Portorikancima, zbog velikog američkog uticaja i nametanja njihovog mišljenja omladini. Zato moram da kažem da oni Portorikanci, koji su ostali verni sebi i svojim uverenjima, liče na Srbe koje sam ja imala prilike da sretnem.

Kako si počela da navijaš za Zvezdu, pošto vidimo da znaš mnogo o klubu. I ko je tvoj omiljeni igrač?

Već pomenuti (bivši) dečko je bio zagriženi fan Zvezde, pa me je zarazio. Videla sam kako se nervirao kada bi njegov tim izgubio utakmicu, a koliko je bio srećan kada pobedi. Ljubav prema njemu me je naterala da saznam više. Nije mi bilo prijatno da gledam i slušam vređanja, psovke i tuče na utakmicama, jer je zbog toga kod javnosti umanjena vrednost fudbala. Kada odete na utakmicu, želite da vidite ljude kako navijaju, vesele se i bodre svoj tim, sa verom u bolje sutra ako izgube. Ne verujem da znam više od pravih fanova. To što znam, znam upravo zbog njih jer pričaju sa mnom o transferima, igračima, istoriji kluba... Jedan od srpskih navijača mi je poslao kalendar sa rasporedom utakmica koji držim okačen u svojoj sobi. Zvezda me čini srećnom, pa je zato veliki deo mog života posvećen njoj. Jedva čekam da treći put dođem na Marakanu i to na centar Severa! Prošla dva puta kada sam bila, utakmice se nisu održavale, pa je bila prazna. Ali sam ipak otpevala himnu kluba iz VIP dela. Oči su mi zasuzile jer sam osetila veliku sreću... I da, Lazović mi je omiljen igrač od početka.

Poznata je fraza "Pričam k'o Ciganka" koju si izgovorila u jednom od tvojih videa. Kako si čula za nju?

Pošto nisam srpkinja poreklom, već Portorikanka, nisam mogla da osetim razliku između č, ć, dž, đ, š... Znam da na karakterističan način izgovaram srpske reči, ali je mojim prijateljima ranije bilo smešno kako umesto čovek, izgovaram šovek i slično, pa sam od njih prvi put čula tu frazu. Nisam razumela značenje jer tada nisam posećivala Srbiju i nisam poznavala situaciju Roma, ali sada znam koliku dubinu ima. Ne smatram je uvredljivom jer vidim sebe kao obrazovanu ženu, ali znam kako uvredljivo može zvučati ljudima koji su poput mene, ali Romskog porekla. Ne mislim da je zabavno stigmatizovati celu nečiju kulturu upotrebom podrugljivih izraza i žao mi je ako se neko našao uvređenim.

Kako matematika i pevanje idu "ruku pod ruku"? Da li se smatraš najboljom matematičarkom među pevačima ili najboljom pevačicom među matematičarima?

Moram da se nasmejem. S obzirom da matematika iziskuje dosta strpljenja, posvećenosti i truda, moraš da je stvarno voliš da bi se njome bavio. Ne znam mnogo pevača koji se bave matematikom, ali znam da mogu izračunati razdaljinu koju muzičar pređe od tačke A do B pomoću jednačina, ako pričamo o vremensko-brzinskom grafikonu, naravno. Pevanje i muzika, za razliku od matematike, nemaju tačno određene kriterijume. Nekome se može svideti tvoj glas, a nekome ne. Pošto nemam uticaja na tuđi muzički ukus, moram da kažem da sam najbolja matematičarka među pevačima!

Čuli smo te na YouTube-u kako pored Zvezdinih pesama pevaš "Vidovdan" i "Oj, Kosovo, Kosovo". Da li znaš istoriju tih pesama i šta predstavljaju Srbima i da li te je samo melodija nagnala da ih otpevaš ili i njihovo značenje?

Zavolela sam melodije tih pesama i pre nego što sam saznala njihov značaj. Istina je da te neke pesme dirnu u srce zbog načina na koji se pevaju - strastveno i sa mnogo osećaja. Zbog toga, čak ni ako ne poznaješ jezik na kom se peva, možeš da osetiš unutrašnju emociju pesme. Ipak, pre nego što sam je snimila, morala sam da istražim o čemu se radi, a i moj prijatelj Aleksandar Milović me je vodio kroz taj proces. Nije mi namera da ulazim u bilo kakvu raspravu oko ratova, jer nisam dovoljno kompetentna da o tome pričam, ali sam htela da proslavim ljubav koju Srbi gaje prema Kosmetu. S obzirom da Srbiju smatram drugom domovinom, nisam dovoljno objektivna da se bavim političkom pozadinom pesama, niti mogu da dam objektivno mišljenje o temi.

Da li slušaš srpsku muziku i znaš li nekog srpskog muzičara? Da li je istina da voliš narodnjake i Miroslava Ilića?

DA, mnogo! Ali i Đorđa Balaševića i Gordanu Lazarević. Od balkanskih pevača volim i Olivera Dragojevića. Znam da se ne uklapaju u okvire "popularne" muzike, ali ih obozavam! Slušam ih i kad sam kod kuće, u Portoriku, pa me mama posle nekoliko pesama zamoli da pustim nešto što razume.

Voliš li noćni život u Beogradu?

Obožavam!!! Kada izlazim dok sam u Beogradu, osećam se kao da sam na nekoj ogromnoj žurci! Nije kao u SAD, gde se izlazi da bi se napilo pre nego što se klubovi u dva ujutru zatvore. U Pensilvaniji, gde sam trenutno, već su u ponoć maltene svi pijani i svako je u svom svetu. U Bg-u je akcenat više na druženju nego na opijanju. Bila sam na Freestyler-u, River club-u, Skali (koja je u Užicama)... i super sam se provela! Dok sam bila u klubu, osećala sam se kao da igram sa svima i da svi uživamo kao jedan! A u Portoriku provod zavisi od mesta na kome se održava žurka. Ako je negde gde se pušta tropska muzika kao što su salsa ili merenge, onda je to pun pogodak, dok žurke na kojima se čuje regeton ili elektronska muzika više podsećaju na američke (isti stav, ali drugačiji plesni pokreti).

I za kraj, da li bi se vratila u Srbiju?

Naravno, uvek! Četvrti put će biti još bolji! Mnogo volim da sam tu i nadam se da ćemo se uskoro videti!

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE