Самира Париља: Србија у свету и у срцу

Самира, волели бисмо да те упознамо... Какав ти је дан, шта волиш, која је твоја прича? Ко је заправо Самира Париља?

Пре него што почнемо, желела бих да се захвалим на интересовању и на прилици да поделим своје мисли. Волим да исказујем своја осећања кроз уметност и музику. То је један интиман тренутак где од "пословне, радне жене" постајем "рањива душа", јер престанем радити и почнем бивати. На себе преузимам много обавеза, а музика ми помаже да се ослободим накупљеног стреса током дана. Волела бих да радим у банкарској индустрији, јер сам се за то и школовала четири године, али када би ми била понуђена могућност да се бавим музиком на већем нивоу, истог тренутка бих је прихватила! И, кад боље размислим, могу да своје знање искористим у индустрији музике. Волим да упознајем нове људе, да их инспиришем, да учим нове ствари... Емпата сам и веома ме погађају туђе емоције, биле то радост или туга, а кроз музику могу да покажем људима да нису сами на овом путу званом живот.

Како си дошла у САД из Порторика? Зашто си уписала математику и пословну аминистрацију у Пенсилванији?

Одувек сам желела да одем у САД и тамо завршим мастер студије. Покушавала сам годинама да се упишем на Харвард, али ми ниво знања енглеског језика то није дозвољавао. Моја пријава је одбијена на Харварду, али сам се у међувремену пријавила и на СХУ у Пенсилванији и на Факултет природних наука у Порторику. С обзиром да нисам у својој земљи хтела да студирам медицину, а на СХУ сам могла и уз стипендију да бирам шта ћу уписати, избор је био лак. Сада сам четврта година и дипломираћу децембра 2013. године.

Зашто српски? Да ли те је језик привукао, ко ти га је представио, да ли је неки дечко имао везе са тим? И зашто си наставила да га учиш?

Један дечко јесте имао везе. На првој години студија ми се много допао један колега, али он није желео ни да прича, нити да има било шта са мном. Знала сам да је из Србије и ништа више. Зато сам једног дана отишла у библиотеку, изнајмила књиге о Југославији, почела да читам...и наставила јер је штиво било занимљиво! Када сам га касније срела, поменула сам му неке ствари које сам прочитала и по први пут је стварно обратио пажњу на мене! Наставили смо дружење, могла сам све да га питам, а касније смо постали партнери. Почела сам својевољно, сама, да учим српски, али када је видео да имам потенцијала, и он ми је помагао. А онда сам дошла у Србију и све је дошло на своје место. Волим људе, храну, културу, језик... Тај дечко и ја више нисмо заједно, али нисам могла да прекинем везу коју сам створила са Србијом. Зато га и данас учим док навијам за омиљени клуб – Црвену Звезду!

Да ли Срби имају нешто заједничко са људима у твојој домовини?

Морам да кажем да сам импресионирана Србима које сам имала прилике да упознам! Ви сте патриоте, отворени, страствени, искрени (али не толико са девојкама), са богатом културом и историјом, али и скромни. Са друге стране, Срби понекад имају "кратак фитиљ" и не воле околишање, већ одмах прелазе на ствар. Не деле много са данашњим Порториканцима, због великог америчког утицаја и наметања њиховог мишљења омладини. Зато морам да кажем да они Порториканци, који су остали верни себи и својим уверењима, личе на Србе које сам ја имала прилике да сретнем.

Како си почела да навијаш за Звезду, пошто видимо да знаш много о клубу. И ко је твој омиљени играч?

Већ поменути (бивши) дечко је био загрижени фан Звезде, па ме је заразио. Видела сам како се нервирао када би његов тим изгубио утакмицу, а колико је био срећан када победи. Љубав према њему ме је натерала да сазнам више. Није ми било пријатно да гледам и слушам вређања, псовке и туче на утакмицама, јер је због тога код јавности умањена вредност фудбала. Када одете на утакмицу, желите да видите људе како навијају, веселе се и бодре свој тим, са вером у боље сутра ако изгубе. Не верујем да знам више од правих фанова. То што знам, знам управо због њих јер причају са мном о трансферима, играчима, историји клуба... Један од српских навијача ми је послао календар са распоредом утакмица који држим окачен у својој соби. Звезда ме чини срећном, па је зато велики део мог живота посвећен њој. Једва чекам да трећи пут дођем на Маракану и то на центар Севера! Прошла два пута када сам била, утакмице се нису одржавале, па је била празна. Али сам ипак отпевала химну клуба из ВИП дела. Очи су ми засузиле јер сам осетила велику срећу... И да, Лазовић ми је омиљен играч од почетка.

Позната је фраза "Причам к'о Циганка" коју си изговорила у једном од твојих видеа. Како си чула за њу?

Пошто нисам српкиња пореклом, већ Порториканка, нисам могла да осетим разлику између ч, ћ, џ, ђ, ш... Знам да на карактеристичан начин изговарам српске речи, али је мојим пријатељима раније било смешно како уместо човек, изговарам шовек и слично, па сам од њих први пут чула ту фразу. Нисам разумела значење јер тада нисам посећивала Србију и нисам познавала ситуацију Рома, али сада знам колику дубину има. Не сматрам је увредљивом јер видим себе као образовану жену, али знам како увредљиво може звучати људима који су попут мене, али Ромског порекла. Не мислим да је забавно стигматизовати целу нечију културу употребом подругљивих израза и жао ми је ако се неко нашао увређеним.

Како математика и певање иду "руку под руку"? Да ли се сматраш најбољом математичарком међу певачима или најбољом певачицом међу математичарима?

Морам да се насмејем. С обзиром да математика изискује доста стрпљења, посвећености и труда, мораш да је стварно волиш да би се њоме бавио. Не знам много певача који се баве математиком, али знам да могу израчунати раздаљину коју музичар пређе од тачке А до Б помоћу једначина, ако причамо о временско-брзинском графикону, наравно. Певање и музика, за разлику од математике, немају тачно одређене критеријуме. Некоме се може свидети твој глас, а некоме не. Пошто немам утицаја на туђи музички укус, морам да кажем да сам најбоља математичарка међу певачима!

Чули смо те на YоуТубе-у како поред Звездиних песама певаш "Видовдан" и "Ој, Косово, Косово". Да ли знаш историју тих песама и шта представљају Србима и да ли те је само мелодија нагнала да их отпеваш или и њихово значење?

Заволела сам мелодије тих песама и пре него што сам сазнала њихов значај. Истина је да те неке песме дирну у срце због начина на који се певају - страствено и са много осећаја. Због тога, чак ни ако не познајеш језик на ком се пева, можеш да осетиш унутрашњу емоцију песме. Ипак, пре него што сам је снимила, морала сам да истражим о чему се ради, а и мој пријатељ Александар Миловић ме је водио кроз тај процес. Није ми намера да улазим у било какву расправу око ратова, јер нисам довољно компетентна да о томе причам, али сам хтела да прославим љубав коју Срби гаје према Космету. С обзиром да Србију сматрам другом домовином, нисам довољно објективна да се бавим политичком позадином песама, нити могу да дам објективно мишљење о теми.

Да ли слушаш српску музику и знаш ли неког српског музичара? Да ли је истина да волиш народњаке и Мирослава Илића?

ДА, много! Али и Đорђа Балашевића и Гордану Лазаревић. Од балканских певача волим и Оливера Драгојевића. Знам да се не уклапају у оквире "популарне" музике, али их обозавам! Слушам их и кад сам код куће, у Порторику, па ме мама после неколико песама замоли да пустим нешто што разуме.

Волиш ли ноћни живот у Београду?

Обожавам!!! Када излазим док сам у Београду, осећам се као да сам на некој огромној журци! Није као у САД, где се излази да би се напило пре него што се клубови у два ујутру затворе. У Пенсилванији, где сам тренутно, већ су у поноћ малтене сви пијани и свако је у свом свету. У Бг-у је акценат више на дружењу него на опијању. Била сам на Фреестyлер-у, Ривер цлуб-у, Скали (која је у Ужицама)... и супер сам се провела! Док сам била у клубу, осећала сам се као да играм са свима и да сви уживамо као један! А у Порторику провод зависи од места на коме се одржава журка. Ако је негде где се пушта тропска музика као што су салса или меренге, онда је то пун погодак, док журке на којима се чује регетон или електронска музика више подсећају на америчке (исти став, али другачији плесни покрети).

И за крај, да ли би се вратила у Србију?

Наравно, увек! Четврти пут ће бити још бољи! Много волим да сам ту и надам се да ћемо се ускоро видети!

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE