Сарачевић М.: Знање је једини предуслов успеха!

Autor: Marija Grbić

ФОТО: Приватна архива - Музафер Сарачевић

Сарачевић је дипломирао 2007. године на факултету на ком сада предаје и том приликом је именован за студента генерације. По завршетку студија, професорску каријеру је отпочео као асистент на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, да би 2013. одбранио докторску дисертацију на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу и наредне године постао доцент. Аутор је бројних научних радова, а један од њих је светска издавачка кућа, Taylor and Francis, сврстала у десет најчитанијих за 2014. годину из области математике и статистике.

Упитник је садржао питања у вези са квалитетом наставног програма, ваннаставним активностима, односом према студентима, а на питање који сарадник у настави је најпозитивније утицао на њих, студенти су, приликом истраживања Studentsko rangiranje fakulteta, наводили Сарачевића.

За портал iSerbia Сарачевић каже да је то признање круна његовог асистентског рада на Интернационалном универзитету у Новом Пазару и да носи много одговорности, али и задовољства.

- Добитник сте признања асистента који је најпозитивније утицао на своје студенте. Како сте успели да их усмерите на науку у свету препуном ствари које им одвлаче пажњу?

Кад је у питању група предмета која се односила на програмирање и програмске језике, могу да кажем да ми, као асистенту, није било тешко да усмерим пажњу студената на садржај часа. Настојао сам да прикажем нешто што је у том тренутку актуелно из области програмирања са акцентом на конкретну материју, нешто што ће им бити корисно и применљиво у даљем раду. Генерално, област информационих технологија је увек атрактивна за вредне и амбициозне студенте, па су им и моји часови, надам се, били корисни и занимљиви.
<�имг цласс="рфлоат"срц="хттп://с28.постимг.орг/мц3фвпаал/Музафер_Сара_еви_10_2015.јпг" />

ФОТО: Приватна архива - Музафер Сарачевић

- Колико Вам је похађање Програма за развој наставничких компетенција на Универзитету у Крагујевцу помогло у формирању правог односа према студентима?

Тај студијски програм за развој наставничких компетенција ми је заиста био од изузетне користи, првенствено у педагошком раду. Предмети које сам слушао на мастер студијама на Факултету техничких наука Универзитета у Крагујевцу, заиста су испунили сва моја очекивања и помогли професионално формирање. Управо знања стечена из психолошких, педагошких и методичких дисциплина су ми била од велике помоћи у унапређењу вежби кроз примену савремених метода, алата и технологија у настави. То је вероватно утицало на мотивисаност студената, на развој њиховог стваралаштва, самосталности, аналитичког и критичког приступа у решавању постављених задатака, као и на оспособљавање студената за даље самообразовање и истраживање. Трудио сам се да настава добије другачији облик, да успоставимо интерактивно и адаптивно окружење за учење, где ће свако бирати свој metod и stil učenja. Према постигнутим резултатима, сматрам да сам успео и да се студентима допао такав начин рада.

- Добили сте бројна признања из области програмирања. Како бисте програмирали високо образовање у Србији у циљу његовог побољшања?

У програмерском речнику, ту би требало креирати неки „ефикасан алгоритам” који би побољшао неколико сегмената у нашем високом образовању. Први корак би се односио на повећање квалитета наставног процеса и исхода образовања. Акценат би требало ставити на усаглашеност студијских програма са потребама тржишта и повећати ефикасност употребе свих ресурса образовања.

Поред тога, морало би се порадити и на интернационализацији академских студија и мобилности студената. Морам да истакнем да ми је драго да се сада интензивније ради на већој отворености и доступности образовним материјалима, па самим тим и научна истраживања постају транспарентнија, што је још један битан фактор у побољшању нашег високог образовања.

- Студирање је у неким развијенијим земљама гаранција пристојног и удобног живота, а у Србији велики ризик. Шта Вам је давало ветар у леђа и веру да ће се труд исплатити?

Ту је било више фактора који су позитивно утицали на мене. Посебно сам захвалан члановима своје породице на подршци, разумевању и охрабрењима, јер су они заиста били главни разлог мог истрајања у раду. У току основних студија имао сам подршку и професора са мог факултета и такође, велику подршку руководства Универзитета у Новом Пазару. Све четири године сам био стипендиста тог универзитета, тако да сам се бесплатно школовао, а поред тога, ту су биле и многе друге повољности.

Установа у којој радим је више пута доказала да цени моју стручност и мој рад, самим тим што је веровала у мене док сам радио као асистент, а такође и када ми је омогућила да са 29 година постанем руководилац Департмана за рачунарске науке и будем изабран у звање доцента. Мислим да се ретко младим људима дају такве шансе, иако стремимо да наше високо образовање буде у складу са светским стандардима.

- Били сте студент генерације. Шта бисте саветовали студентима, да вредно раде и стреме ка десеткама или да направе неки баланс и посвете се и другим активностима?

Сматрам да у току студирања свакако треба направити баланс. У ери савременог образовања, поред активности у формалном образовању, потребно је узети учешће и у неким другим корисним ваннаставним активностима. Наравно, да будем искрен, у току студирања биле су ми битне добре оцене, али сматрам да испред тога, ипак, треба да буде стечено знање. Свакако да труд треба наградити добром оценом, јер просечна оцена и знање са основних студија су веома битни, бар за оне који желе да се даље усавршавају и школују.

Данас, као руководилац Департмана за рачунарске науке, залажем се да се поред формалног образовања, студентима понуде и различите ваннаставне активности. Многи моји студенти активно се укључују у рад студентске телевизије, радија, студентског часописа, дају свој допринос у центру за развој каријере и рачунарском центру, ту су разне спортске активности, културна дешавања…

- Бавите се рачунарством и технологијама које су цењене чак и у Србији. Мислите ли да бисте имали веће шансе и остварили чак и већи успех у некој другој земљи?

Нисам сигуран како бих се снашао и колики успех бих постигао у некој другој земљи. Пошто је у питању област информационих технологија, мислим да би свакако било посла за ту струку. ИТ област је цењена у Србији и постоји све веће интересовање за студијама из ове области. Али, не треба све свести на формално образовање: основне, мастер и докторске студије.

Што више знате, веће су вам шансе за успехом! Програмирање је веома добро плаћено и треба тежити ка неким специјализацијама и усавршавању, јер само на тај начин можемо пратити светске трендове из ове области. Границе се бришу, не постоје државе; постоје добри и лоши програмери, веб дизајнери, софтверски инжењери... Дакле, што више знате, веће су вам шансе за успехом, без обзира на државу.

- Светска издавачка кућа Таyлор анд Францис сврстала је Ваш научни рад Decomposition of Catalan numbers and convex polygon triangulations у 10 најчитанијих радова за 2014. годину. Да се не бавите рачунарским наукама, коју бисте другу професију одабрали као профитабилну у Србији?

Ово је још једно признање и потврда да оно што сам радио у току својих научних истраживања на докторским студијама привлачи пажњу и наилази на позитивне коментаре. Тај рад покрива један део моје докторске дисертације и драго ми је да иза овог рангирања стоји једна таква издавачка кућа која броји близу 3000 међународних часописа из целог света.

Мислим да би, поред рачунарских наука, у обзир дошле и математичке науке, јер је моја докторска дисертација из области рачунарске геометрије, па има додира и са примењеном математиком. Међутим, нисам сигуран колико је област математичких наука профитабилна у Србији.

- Иако су студенти препознали Ваш рад и оценили га веома успешним, шта бисте у њему мењали у будућности?

Увек постоји потреба за увођењем неких промена у раду и наравно, увек треба послушати добронамеран савет или критику. У мом случају, мислим да су студенти управо то највише ценили, јер сам увек саслушао сваки њихов коментар, сугестију, па чак и критику. Ту повратну информацију коју добијем од студената, умем добро да искористим, а све у циљу унапређења мог рада.

Мислим да су студенти у вашем истраживању, пре свега, издвојили оне који имају људски однос према њима, оне који их уважавају као колеге и уважавају сваки њихов конструктивни предлог који може побољшати окружење за рад и успешно образовање. Подразумева се да сви треба да порадимо на нашем усавршавању и да будемо референтни за посао који обављамо, а поред тога, треба да тежимо да унапредимо нашу комуникацију и однос са студентима. Дакле, треба да тежимо да постанемо бољи људи, који ће друге инспирисати својим примером.

Марија је емотивна, емпатична и привржена људима који је окружују.

***

Прочитајте и:

Vedra strana života dr D. Dimitrijevića
Miodrag Zec: Znanje je neograničeni resurs
Marija Planić: Neformalno obrazovanje je ključ uspeha!

***

Укључи се! Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за студенте, где могу да пишу и информишу се о оним темама које сматрају важним. Уколико желиш да и ти пишеш за студентску рубрику, твоје идеје су добродошле! Није потребно претходно искуство, већ само заинтересованост за студентска питања. Да бисте се пријавили кликните OVDE. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу!

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti