Сарказам - често исмеван као најнижи облик духовитости, у ствари чини људе паметнијим и креативнијим.
Autor: Ана Марковић
ФОТО: Harvard public
Истраживачи са водећих светских универзитета спровели су низ тестова који су показали да су они који смишљају саркастичне коментаре, као и они којима су ови коментари упућени, и до три пута креативнији.
Према подацима истраживања, добра доза сарказма је здрава зато што смишљање и разумевање саркастичних коментара тера мозак да се пребаци на апстрактно размишљање, које стимулише креативност. Истраживачи упозоравају да пословне стратегије осмишљене да елиминишу сарказам на радним местима могу да смање продуктивност и профит.
Др Ли Хуанг, који је водио истраживање, изјавио је: „Открили смо да сарказам може да подстакне креативност, рађање идеја и проналажење нових и корисних решења за неки проблем. Као што је и Оскар Вајлд сматрао, сарказам можда представља низак облик духовитости, али такође представља и виши начин размишљања“. Упркос томе што је сарказам најчешћа форма вербалне ироније која се користи да пренесе маскирано неодобравање, презир и критику, врло мало истраживања је спроведено да би се открио његов ефекат.
Истраживачи су спровели низ екперимената у којима је учествовало више од 300 мушкараца и жена. Сваки је осмишљен да тестира утицај смишљања и добијања саркастичних коментара на креативност.
У једном експерименту људи су били изложени саркастичним и искреним коментарима, а онда би радили психолошки тест који је укључивао креативност. Показали су им слику на којој се налазило неколико објеката - свећа, кутија ексера и кутија шибица- која се налазила на столу до зида.
Учесници су морали да смисле како да закаче свећу за зид тако да она гори, али да восак не капље по столу. Решење је захтевало да се испразни кутија ексера, затим би се та кутија закуцала за зид и свећа би се ставила унутра. Сматра се да тест мери креативност зато што захтева способност да уочите и друге функције коју објекти могу да имају, не само оне примарне.
Резултати су показали да је 75 одсто оних који су били мета саркастичних коментара дошло до тачног решења, у поређењу са 25 одсто оних који су били изложени искреним коментарима. Неких 64 одсто од оних који су смишљали саркастичне коментаре су такође били у праву, у поређењу са 30 одсто оних из контролне групе.
„Показали смо да је креативност појачана под утицајем свих типова сарказма, од саркастичне љутње и критиковања до саркастичних комплимената и задиркивања“, навели су истраживачи. „Чини се да све форме саркастичних размена тренирају мозак, не само саркастична љутња или критиковање“. Они верују да је то случај зато што разумевање сарказма захтева разумевање контрадикторних реченица, као што је, на пример, рећи некоме ко се очигледно одмара „Немој да претераш са радом“.
Ово пребацује мозак на апстрактно размишљање, а истраживачи су истакли да ће бити потребне деценије рада да би се доказало да апстрактно размишљање повећава креативност.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/оцф3хвопд/сарц.пнг" />
ФОТО: Somee cards
Истраживачи су спровели низ екперимената у којима је учествовало више од 300 мушкараца и жена. Сваки је осмишљен да тестира утицај смишљања и добијања саркастичних коментара на креативност.
У једном експерименту људи су били изложени саркастичним и искреним коментарима, а онда би радили психолошки тест који је укључивао креативност. Показали су им слику на којој се налазило неколико објеката- свећа, кутија ексера и кутија шибица- која се налазила на столу до зида. Учесници су морали да смисле како да закаче свећу за зид тако да она гори, али да восак не капље по столу. Решење је захтевало да се испразни кутија ексера, затим би се та кутија закуцала за зид и свећа би се ставила унутра. Сматра се да тест мери креативност зато што захтева способност да уочите и друге функције коју објекти могу да имају, не само оне примарне.
Резултати су показали да је 75 одсто оних који су били мета саркастичних коментара дошло до тачног решења, у поређењу са 25 одсто оних који су били изложени искреним коментарима. Неких 64 одсто од оних који су смишљали саркастичне коментаре су такође били у праву, у поређењу са 30 одсто оних из контролне групе.
„Показали смо да је креативност појачана под утицајем свих типова сарказма, од саркастичне љутње и критиковања до саркастичних комплимената и задиркивања“, навели су истраживачи. „Чини се да све форме саркастичних размена тренирају мозак, не само саркастична љутња или критиковање“. Они верују да је то случај зато што разумевање сарказма захтева разумевање контрадикторних реченица, као што је, на пример, рећи некоме ко се очигледно одмара „Немој да претераш са радом“.
Ово пребацује мозак на апстрактно размишљање, а истраживачи су истакли да ће бити потребне деценије рада да би се доказало да апстрактно размишљање повећава креативност.
Прочитајте и:
Ovako umetnici dele savete mlađim kolegama!
Jezivi događaji u pariskom Diznilendu
Ovo je vodič za putnike kroz snove
***
Овај текст је настао као пројектни задатак у оквиру курса Web novinarstvo.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
