Сава Маринковић, млади и успешни композитор и гитариста, у фебруару ове године издао је свој први албум под називом ,,Новхере неар“, под етикетом италијанске издавачке куће ,,Ацустроница”.

Аутор: Сузана Првуљ
Албум је бесплатан, али је урађен веома добар маркетинг по свету, што му отвара многа друга поља и омогућава сарадњу са многим успешним људима из области културе. Ствара и свира музику која се може сврстати под више жанрова, од рок звука преко амбијенталног са великим учешћем електронике. У стварању овог експерименталног албума од пет дужих нумера, учествовали су и Никола Маринковић, Никола Като, Мелинда Лигети и Драган Гојић. Његову музику слободно можемо назвати и сценском, јер је инспирисала многе људе који су је употребили у филмовима као и у плесним извођењима. Ускоро ћемо моћи да је чујемо и у краткометражном филму ,,She is I“ који се снима под покровитељством града Панчева. Филм је инспирисан Тагором, индијским песником и његовим рецитовањем на бенгалском. Поред овог соло пројекта, Сава је и гитариста рок групе ,,Деметрин“, коју је такође он основао. Присутни су више година на сцени, а ускоро ће изаћи и њихов албум, али у мало другачијем саставу. Био је и члан бендова ,,Ивица“ и ,,Неурокреативни клуб“. Добио је спонзорство у виду гитаре посебно прављене за њега од немачке компаније ,,Leo Guitars“.
У чему проналазиш инспирацију за своје стварање?
Понекад у људима, некад и у наглој промени времена. Волим када је тмурно и хладно. Када нико не ради ништа, ја стварам. Често се испостави да су ми звукови испуњени разним тренутним емоцијама, пошто је доста импровизованих момената.
Како описујеш своју музику?
Тешко је описати нешто што ствараш, можда зато што никад не могу да се поставим у улогу слушаоца. Волео бих да могу, много би ми било лакше у даљем раду. Доста импровизујем и експериментишем самим звуком. Волим да ,,разбијам” правила и разно разне норме жанровски затворене музике. Ја своју музику доживљавам слободном, тренутном, личном и емотивном.
Како је дошло до сарадње са италијанском издавачком кућом?
Мистично, као и све остало. Базирање мојих дневних импровизација на специјализованом сајту ,,Sound Cloud” је довело до њихове пажње. Наиме, прво ме је Мелинда Лигети (која такође сарађује са Acustronicом) неко време пратила на том сајту и слушала моје нумере. Потом смо покренули пар онлине сарадњи, па се убрзо после тога огласио Massimo Discepoli главни човек Acustronica Label &Netlabela-а са питањем да ли бих пристао да сарађујем са њима, на шта сам ја наравно пристао, пошто је музика којом се ја бавим погоднија за страна тржишта, што се показало исправним након издања првог албума.
Да ли планираш да одеш у Италију?
Планирам, ја планирам да одем било где. Хоћу да се чује чиме се бавим, увек желим музичку размену и сарадњу, а то ме је и довело до овог. Музичка слобода, једноставно неограниченост, што музика и јесте једноставно неограничена. Добио сам писмо из Италије од Massima у којем пише да би волео да презентујем своју музику код њих. Међутим, мало је тежа ситуација овде за тако нешто. Држава, град, сви баш мало улажу у уметност и културу. Никад нисам био подржан од државних институција, а можда тако и треба. Једноставно сналазим се сам са колегама који су у целој причи. И једном ћемо окренути пар кругова ван земље, само тренутно не знам тачан датум.
Са којим музичарима си све сарађивао?
Сарађивао, сарађујем и сарађиваћу. Почело је са тим онлине импровизацијама са Мелиндом Лигети, потом је дошло до покретања мог пројекта СМН који укључује њу и Нормана Баиоццхиа, затим сарадња са Александром Đокић композиторком из Београда, Sergi Boal (Барселона), Iahonnes (Загреб). На деби албуму сам сарађивао и са локалним музичарима Николом Маринковићем, Драганом Гојићем и Николом Като. Са некима од њих свирам дуги низ година.
У јулу ове године си промовисао албум. Каква је атмосфера била и колико је схваћена и прихваћена твоја музика?
Довољно је да се ти посветиш томе максимално и искрено, а потом све иде како треба. Било је веома много људи, а искрено очекивао сам мање. Такође сам очекивао и слабију реакцију зато што је та музика нешто што није баш за очекивати овде. Публика је била апсолутно свих узраста. Дивно је било за овај процтор.
Колико је тешко и напорно изводити уживо твоје нумере?
Веома, мислим да се уопште и не могу превести најискреније уживо. Моја музика је индивидуална за појединца. Он сам проналази шта му треба у њој. Морао сам доста тога да мењам за ливе перформанс. Али испоставило се да је и та опција скроз у реду и коректна. Свакако захваљујући људима који су сарађивали са мном на припремању нумера за концерте.
Када можемо очекивати следећи албум и колико ће се разликовати од претходног?
Разликоваће се нормално је, али ја у другом албуму само настављам причу првог. Не знам тачно, ја сам кренуо да стварам неку слику целе приче, али прво морам максимално да се посветим музици за филм ,,<�а>Схе ис И</а>” па ћемо видети. Вероватно ће то бити у току следеће године.
Које планове имаш за будућност?
Да промовишем ,,Nowhere near”, да радим на следећем албуму и да сарађујем са режисерима и музичарима на истом нивоу као и до сад. Путовања и упознавања….Ништа посебно, само нека све иде својим путем, свакако да сам оптимистичан по сваком питању.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE