Агата Кристи је читала 200 књига годишње, док оснивач Фејсбука, Марк Цукерберг, заврши по једну књигу сваке две недеље. Председник САД-а, Теодор Рузвелт, читао је по једну књигу дневно, па чак и две или три, ако је имао мирну ноћ. Али, како ово могу да ураде обични „смртници“?
ФОТО: Rype
Превела: Анђела Гашић
Хариет Клауснер, школска библиотекарка, која је преминула прошле године, била је или једна од најбржих читалаца у историји или неко ко је „штедео“ на истини. Клауснерова је успела да оствари изненађујућих 31.014 књижевних приказа на сајту Amazon, читајући понекад шест књига дневно. Међутим, нису сви прихватали овај број и једна група критичара је покушала да је оспори.
Она се бранила, наглашавајући како су неки од љубавних романа које је читала, били тако кратки и једноставни, да су могли да се прочитају за један сат. Хариет је понудила једноставно објашњење за свој ентузијазам: „Ако ми нека књига није занимљива када стигнем до 50. странице, престанем да је читам“, изјавила је.
Колико брзо човек може да чита?
Джон Сатерленд, аутор, књижевни критичар, колумниста и пензионисани професор Модерне енглеске књижевности на Лондонском универзитетском колеџу, каже да је 2015. године прочитао око 150 књига. Коришћење таблет рачунара омогућава му да прелази странице веома великом брзином.
„На тај начин не зависите од утрнулог прста и не можете да заразите туберкулозом следећег читаоца“, шали се. Живот професионалног читаоца зависи од његове способности да прелази речи пуном брзином.
Претходне године, Сатерленд је прочитао по једну књигу приближно свака 2,4 дана. „Пређем четири странице одједном, ако морам“, објашњава Сатерленд.
2.000 у животу
Када је ишао у школу, Тони Бузан је урадио тест брзине читања. Било му је драго што може да прочита 213 речи за минут. „Помислио сам да сам сигурно доста брз читалац. Онда сам питао другарицу из разреда и она је успела да прочита 300. То ме је много разочарало“ - изјавио је Бузан.
Он је одлучио да побољша своје вештине. Вежбао је брзо читање код куће и истражио физику ока. Научио је и о очном центрирању и о груписању речи како би могао да их чита као једну целину.
Такође је открио да може да чита брже после физичке активности. Убрзо је успео да дуплира своју брзину читања.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/ц76xxтq1н/тонy_абоут_мап.јпг" />
ФОТО: Tony Buzan
Бузан, који је постао консултант за брзо читање и памћење, верује да је број књига које прочитамо врло важан. „Уместо да прочитам, на пример, 1.000 књига у животу, сада ћу можда прочитати 2.000. Ово би могло да промени моје постојање“, каже.
Савети Тонија Бузана за брзо читање:
• Научите да користите своје очи да бисте читали брже.
• Будите у форми, како бисте свом мозгу обезбедили више кисеоника.
• Научите да памтите поглавља, па чак и целе књиге.
• Читајте о мозгу и његовом функционисању.
• Организујте групу за брзо читање и учење са пријатељима.
Ако стекне средњу брзину читања, која обично износи 300 речи по минуту, читаоцу ће требати око један минут да прочита једну страницу. Како би прочитао роман од 300 страница дневно, просечни читалац би требало да издвоји 35 сати недељно.
„Постоји ограничена количина књига које могу да прочитам током свог живота и нећу да трошим време на глупости“, уверава колумнисткиња листа Sunday Times и књижевна критичарка, Джени Расел. Раселова верује да са годинама постајемо селективнији.
Како издржати годину дана читања?
„Мој савет је досађивати се“, каже Джон Сатерленд и додаје да је његово детињство било врло досадно, а да је читање било добар начин да испуни дуге периоде досаде.
И руски револуционар, Лав Троцки, такође је искористио досаду. Током две године које је провео у затвору, читао је од јутра до вечери, од класичне европске фикције, до Дарвинових истраживања или Лењинових теорија о комунизму.
Бивша професорка читања на Универзитету у Дорчестеру, у Енглеској, Джини Вилијамс - Елис, основала је добротворну организацију Read Easy (Читати лако), како би помогла људима који не знају да читају.
Раселова разуме одушевљење. „У нашим животима, видимо само површину људи. Фикција нас води у умове, мисли, мотивацију других људи. Романи нас воде на места која иначе никада не бисмо видели. Читање може да има изненађујући утицај на нас“ - закључује.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/аввј5икq9/дд0ф66ац314афа2ф27ф1фцфцфа8ф86цц.јпг" />
ФОТО: Pinterest
Новинарка и књижевни „тренер“, Глинис Козма, саветује људе да издвоје време од својих обавеза: „Уместо да мислите како морате да седнете и читате сат времена сваки пут, покушајте да искористите мале количине времена“, предлаже.
„Читајте 20 минута, док чекате да се скува вечера. Искористите сваких 15 слободних минута које имате“, додаје.
ИЗВОР: BBC
Анђела Гашић
***
Прочитајте и:
Da li je ovo najisplativija knjiga za samopomoć?
Nešto za čitanje? iSerbia vam preporučuje...
Da li je jednojezičnost nepismenost XXI veka?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE