Autor: Јелена Костадиновић
FOTO: Bride
Mala matura. Velika matura. Apsolventsko veče. 5 godina mature... 10 godina... Proslave i proslave... Sećanje ne prošle dane, na dane bezbrižnog detinjstva, na studentske dane, na dane kada smo se žalili koliko domaćeg imamo, koliko ispita nam je ostalo... Na dane kada nam je jedina briga bila hoćemo li dobiti dobru ocenu na kontrolnom zadatku/kolokvijumu... Lepo je podsetiti se, prizvati neke davno zaboravljene uspomene i smejati se nezrelim ispadima (na eksurziji su se dvojica naših prijatelja pobili oko devojke), lapsusima (Turak umesto Turčin), modi koja je odavno prošla (da, sandale i čarape), nečije pomoći (vežbanje matematike sa najboljom drugaricom), malog iznenađenja, prvih suza i prvog prihvatanja života koji je ponekad okrutan... Lepo je setiti se svih tih sitnica iz prošlosti, jer su baš one zaslužne za ono što smo postali, za one osobe koje danas gledamo u ogledalu.
Ipak, današnje proslave ne oslikavaju taj koncept „sećanje na stare dane“ u potpunosti. Danas se proslave zakazuju u najelitnijim restoranima i hotelima, sa najelitnijim haljinama i štiklama, odelima i cipelama... Danas se proslave organizuju da bi se ljudi pohvalili svojim uspehom i unizili tuđi. Danas se proslave prave da bismo barem na jedan dan zablistali, izgledali savršeno u odeći u kojoj se čak i ne osećamo prijatno... Sve samo zarad mnogo apstraktnijeg razloga... Da bismo pokazali da smo savršeni, tada, kao i svakog drugog važnog datuma... Pokazati svetu koliko smo posebni...
FOTO: Jadore-fashionlove
Savršenstvo. Nejasno definisan termin, koji je upravo zbog nedostatka definicije i teško dostići. Savršena haljina (haljina baš krojena po meri za mene), savršene cipele (tako nešto nikada nisam videla, taj cirkon na njima kao sjaj u mojim očima), savršena šminka (prelepo izvučen ajlajner na kapcima, crveni ruž u nijansi kakvu do sad niste videli)... A da li je to zaista „savršeno“? I, možda bitnije pitanje, gde smo tu mi? Izgubili smo se u spremanju za zabavu, u strepnji da sve bude savršeno, da na slici koju ćemo čuvati za uspomenu budemo savršeno zgodni, lepi, nasmejani, srećni... A pitanje je jesmo li uistinu srećni... Ili smo, pak, previše nezadovoljni, pa nezadovoljstvo prikrivamo materijalnim stvarima koje počinju da nas određuju? Da li mi postajemo savršeni ako nosimo savršeni dijamant koji vredi čitavo bogatstvo? Da li ikad postanemo ljubomorni na taj dijamant, jer je skuplji od nas samih?
FOTO: Whideas
Nezadovoljstvo. Termin koji nastaje kada shvatimo da je Salvador Dali bio u pravu kada je rekao da ne brinemo za savršenstvo, jer ga nikada nećemo dostići. Naravno, treba težiti ka našim željama, ka ostvarenju naših snova, ali da li su te stvari savršene? Jesu, ali savršene su za nas same, ne za ceo svet. Nema univerzalnog savršenstva, kao što nema univerzalne sreće, kao što nema univerzalnog čoveka...
Nažalost, uvek previše očekujemo od nas samih, od drugih, previše jadikujemo što nismo savršeni kao naš prijatelj iz detinjstva, što ne živimo u nekom drugom gradu gde je sve ružičasto, što nismo ono što je društvo očekivalo od nas da budemo...
Samo da smo malo lepši, malo bolji, malo uspešniji... I tu je fotošop. I savršena slika. I mi savršeno nasmejani na njoj. I tu je lažni osmeh. I lažni prijatelj. I lažni mi. Zapravo, u nekom virtuelnom svetu jesmo savršeni. Ali, šta je sa savršenstvom unutar nas samih?
Mišljenja koja dovode do nervnog sloma jesu da sve što radimo mora biti savršeno, da bi nas ljudi mrzeli da nas uistinu upoznaju, da ukoliko ne uspemo u nečemu, postajemo manje vredni, da o emocijama pričaju samo slabi... I svaka od ovih teza sadrži „dostizanje savršenstva“, što nas nužno tera da se zamislimo gde nas to potraga za savršenstvom vodi... Do nervnog sloma? I, da li je vredno? Da li je to cilj kome težimo?
FOTO: Chicindulgences
Svi smo svedoci nove „bolesti“ – fenomen selfija i novootvorene bolnice za lečenje od toga... Ali, zapitajmo se šta bi bilo kada bismo napravili sliku koja je savršena? Kada bi Sizif otkotrljao kamen do vrha? Kada bi Ahil stigao kornjaču?
Verujem, osećaj ispunjenja, zadovoljstva, sreće preplavio bi celo naše biće... Ali, taj osećaj bi trajao jedan trenutak, jedan sat, jedan dan i šta posle? Savršenstvo dostignuto, pa čemu sada težiti? Zato, uživajte i osećajte se savršeno u svojim nesavršenostima, budite pobednici koji su spoznali sami sebe i prihvatili činjenicu da možda neko neće prihvatiti njihov uspeh, ali taj uspeh je savršen, baš zato što je vaš! Savršenstvo nije nametnuto nikome, zato ga nemojte nametati sami sebi...
FOTO: Blackandwhite
Jeca je mladi i nasmejani filozof koji vam savetuje mnogo smeha! Uživajte u svakom sekundu kao da je poslednji!
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
