”У среду, 4. децембра, престало је да куца срце наше Жане. Комеморација ће се одржати у недељу, 8. децембра, у 12 сати у свечаној сали Музичке школе ’Мокрањац’ Дечанска 6, први спрат (преко пута Дома омладине).”
Autor: Miloš Belčević
Пре петнаест година на Златибору је падао снег, као сада у Београду. Огромне пахуље док седим у аутобусу и пишем. Пре петнаест година, мама је свирала на акустичној гитари песму Снег, снимала је на касетофону да пошаље сестри близнкињи, Жани, у Лондон. Пре петнаест година мама и тата су брата и мене снимали како играмо да јој пошаљу касету. Данас ми је смешно како сам врцкао уз неку музику деведесетих.
Последње три године, живео сам у Раковици са Жаном.
Пре три дана њено срце је престало да куца.
Не знам да ли ћу овај текст икада објавити, тренутно сам у аутобусу, у застоју због снега, касним на посао, записујем сећања, и не бежим од смрти када кажем да је Жанино срце стало: тако се све одвијало, без бола, крварења и муке. А четири ноћи пре тога, једне звездане ноћи, лекару је рекла да има 19 година, оставила мало крви на мојим прстима када је несвесно откачила браунилу, смешила се на лежају који смо медицински техничар и ја гурали, а одмах до нас ишле су жанине сестре – моја мама и тетка.
На интензивној нези, када је прешла на други лежај, мама је рекла да су дошле лепе, младе сестре да је припазе. Жана се поново насмејала (бар у мом сећању је тако, али чини ми се да нисам смео да је гледам у лице дуже од пар тренутака) и благо рекла "Увек неке добре сестрице брину о мени".
То је било последње што смо чули од ње.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/кqа3ф1901/зана_02.јпг" />
Желео сам, још одавно да урадим интервју са Жаном, желео сам да пише колумну за иСербиа, желео сам да се укључим у неке пројекте на којима је радила, које је планирала, желео сам да иСербиа и њена организација сарађују, желео сам много ствари, али то просто не иде тако.
Сада желим да је се сетим без нарицања и сентименталности, већ истински и радосно – каква је и била Жана.
А била је много тога.
Када је доктор питао за њене податке, мама је поред година и тих стандардних података додала нешто попут "и она је једно дивно, топло и драго биће".
Тада сам се први пут заплакао то вече, пазећи да се не види, да не потресем маму, Жану или тетку.
Жана је пре свега била једно од најдивнијих, најтоплијих и најдражих бића које знам и које сам икада знао. И била је непоновљива.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/лq0еаqо5т/зана_03.јпг" />
Лондон, 2003.
Била је професор енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији. Сећам се једне њене бивше ученице и моје садашње пријатељице, коју је замолила да ми покаже Филолошки фаултет када је требало да га упишем. Сећам се колико је волела једно руско одељење. Сећам се како су желели и покушали да направе пројекат како би то одељење ишло у Русију. Сећам се како је у први мах имала проблеме са једним француским одељењем, и како су касније сјајно радили заједно. И како је волела све своје ученике. Сећам се како су је знале неке моје садашње колеге са Филолошког, и сећам се како сам поносан био, јер су је по добру знали. Сећам се како се нека њена колегиница из Филолошке расплакала на телефону када сам јој рекао да је Жана преминула тог јутра, када је колегиница назвала да провери како смо и како је Жана.
Била је валдорф педагог. Учитељица у Штајнер школи у Северном Лондону. Сећам се како сам пре пар година поносно, и често као случајно, помињао да јој је Адел кратко време била ученица. Сећам се како сам био ганут: вече пре него што је умрла, њен бивши ученик Саћин, наш породични пријатељ и син њене и наше пријатељице, све њене ученике из тог одељења додао је у групну поруку на фејсбуку. Сећам се како су писали дивне ствари о њој, и како су у 22.30 по енглеском времену упалили свеће за Жану. Сећам се слика из Лондона и окупљања тог одељења пре 5 година.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/вxиxн5адт/зана_04.јпг" />
Лондон, 2008, са бившим ученицима
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4бг62гр0x/зана_05.јпг" />
Била је укључена у TOC. Сећам се како сам чуо да ју је Ели Голдрат волео и поштовао. Сећам се како сам био блесави клинац и коментарисао како је он "златни пацов" због gold и rat. Сећам се како је пре неки дан колегиница Јен из Малезије организовала људе из ТОЦ-ја да је помену и направила на фејсбуку албум са сликама конференције у Малезији од пре неколико година у знак сећања. Сећам се како су ми технике за певазилажење конфликата промениле живот од малена. Како је на Златибору, где смо брат и ја ишли у основну школу, држала бесплатне семинаре за ученике и учитеље.
Радила је за CRS. Сећам се да је много путовала, сећам се сувенира из Јерменије, и како је читав хонорар потрошила на телефонски рачун јер је звала моју маму сваки дан и причале су сатима.
Била је оснивач Образовања плус. Сећам се семинара из средње школе, сећам се како су је ученици многих генерација из Чајетине, који су били ангажовани на пројектима, волели. Сећам се како сам пре мање од годину дана за вести из краја писао о таквим пројектима. Сећам се свих дивних људи из Образовања плус.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/т0ввмв4к1/зана_06.јпг" />
Чајетина, 2011.
Била је уредник и покретач сајта Дете плус. Сећам се прославе првог рођендана сајта. Сећам се како сам сваког дана проверавао сајт неколико пута, сећам се како сам јој помагао са темама месеца за колумнисте, сећам се како је она мени помагала са мојим текстовима...
Са пријатељицама је покренула Буђење љубави у Србији. Сећам се како је, када је одлазила у Малезију на ону конференцију, желела да искористи прилику да посети и добру пријатељицу у Аустралији, јер су карте јефтиније тако. Тада је тражећи на интернету програме за лични развој пронашла Path of Love. Мама је мислила да је за тако коренит рад на себи сигурније бити ближе кући, ја сам мислио (и задржао за себе) да се ради о кризи средњих година, узимању пара и њу ејџизму. И мама и ја смо погрешили, а од учесника у програму, преко асистирања и дугогодишње обуке, Жана је постала модератор за Awakening of Love. Написала је и приручник о вођењу Буђења љубави. Сећам се како су оснивачи Path of love-а били одушевљени. Сећам се како сам са једном од најбољих пријатељица свратио да помогнем око преношења столица и уређења простора у Дах театру пре Буђења љубави у септембру 2013.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/х981ц29xт/зана_07.јпг" />
Дах театар, са асистентима
Писала је колумне. За Дете плус и за часопис Сенса. Сећам се како сам и тада био безгранично поносан на њу. Сећам се да је држала сјајну радионицу на Сенса викенду на Златибору, иако је недељу-две пре тога сазнала да је болесна.
Учествовала је у покретању приче о одговорном живљењу и финансијској писмености са Савезом учитеља и Дунавом. Сећам се да је држала презентације по читавој Србији. Сећам се како је изузетан предавач била. Умела је да ухвати пажњу читавог Сава центра држећи предавање. Умела је да устане у пет, припреми се за Филолошку, одржи часове, седне у кола да би је одвезли у неки град, негде у Србији, да одржи предавање, да се врати у пола ноћи, па сутрадан поново држи часове.
Сећам се колико је резилијентна била. Она ме је и научила шта уопште значи реч резилијентност. Са добром пријатељицом је у још пионирском подухвату покренула Центар за развој резилијентности у Србији.
Сећам се како је пронашла програм The Work of Byron Katie , који је њој и мени пуно значио.
Сећам се како ме је цела та прича о преиспитивању мисли, преокретима, фацилитацији, проналажењу доброг у лошем нервирала у почетку. Сећам се како је кроз њу полако овакав начин размишљања долазио до мене, и колико ми и сада значи.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/фвгеграох/зана_08.јпг" />
Аустралија, 2009. “making friends with Australian butterflies”
Сећам се колико ми је било тешко када се разболела, али ни на тренутак нисам сумњао да ће се извући. Ипак, све је кренуло другим током, непроменљиво и брзо.
Некада ми се чини да се све уклапало као слагалица, да се Жана, и сама не знајући опраштала са свима нама.
Некада не верујем да се све ово дешава.
Некада сам залеђен.
Вече после њеног одласка, поделио сам једну њену фотографију на фејсбуку уз коментар:
До малопре ми је свака нотификација од лавине ♥ која су преплавила Фејсбук на њеним фотографијама, будила више бола него радости, али Зана ми је толико обележила живот да је љубав, и то светло које за собом оставља, изнад и изван смрти, живота, и пролазности.
Сва подсећања која сада боле, касније ће бити бескрајни загрљаји и светло које нам шаље.
Некада сам у миру.
Мислим да смо тада у контакту, и верујем да однос са драгим људима траје и изван смрти.
Један пријатељ ми је рекао ”ко уђе у присуство, не излази из присуства”. Мислим да то значи ухватити живот, како се звао још један програм личног развоја који је водила. Бити присутан.
То што је Жана оставила, и то колико је, не само мени, обележила живот, је нешто неотуђиво и аутентично, што ће увек бити ту. То је увек присутно, и кроз то и Жана.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/68цв71хоx/зана_09.јпг" />
"А ми смо имали Вас. И у Вама љубав, разумевање, стрпљење, попуштање и сваког дана по један осемех. Хвала Вам што сте нам били друга мама, што сте нас мирили кад се посвађамо, што сте нас терали да пишемо на папирићима шта волимо једни код других, што сте попричали са нама када нам је било потребно, што сте уложили све своје напоре да ми одемо у Русију, што сте нам давали слатикше, угошћавали нас покисле у свом стану, што сте нам говорили зашто нас волите, што сте нам увек закључивали за по једну оцену више. Свет је изгубио један од највреднијих бисера, али горе Вам је и место. Нека Вас Анђели чувају."
Фотографију и коментар на фејсбуку је поделила Жанина ученица, Слађана Милановић Аларгић. Видео сам у међувремену, завршавајући овај текст.
Прича о Жани се овде не завршава.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
