Tweet
Čak i vekovima nakon što su određena umetnička dela nastala raspravlja se o kodiranim porukama u njihovim misterioznim detaljima.

Foto: AOL
Američka gotika

Prevela: Mirjana Dragović

Kažu da je đavo u detaljima. Često nas izvanredna dela privlače zbog kontroverze koju izaziva teško dokučivi detalj. Kada bi se pravila lista najočaravajućih umetničkih dela, to bi značilo da bi se pravila lista dela o čijem se sadržaju najviše raspravljalo. U čast pokojnog Vilijama Epsona, autora čuvene studije „Sedam vrsta dvosmislenosti” (Seven Types of Ambiguity) koji bi u septembru napunio 110 godina, predstavljamo vam sedam najpoznatijih namerno dvosmislenih detalja u istoriji umetnosti.

Mramorna skulptura Partenona (oko 447. godine pre nove ere)

Foto: NY Books

Još otkako je Tomas Brus, treći grof od Elgina, iz Grčke u Englesku 1802. godine dovezao 17 ogromnih sanduka prepunih drevnih skulptura odvaljenih sa Partenona, urušenog atinskog hrama na Akropolju, raspravlja se o pravom vlasniku takozvanih mramornih skulptura iz Elgina. Ta kontroverza ogleda se u manjoj estetskoj debati o tome šta je zapravo prikazano u značajnoj sceni predstavljenoj na frizu visine 159 metara, tačnije na vinjeti koja bi bila postavljena iznad ulaza u hram. Ovde dete daje umotanu tkaninu odrasloj osobi. Neki ovu razmenu tumače kao darovanje svečane odore koja će biti ogrnuta oko statue Atine. Neki ovaj prikaz tumače na mnogo jeziviji način: kćerka kralja Atine nosi svoj smrtni pokrov pošto će da se žrtvuje kako bi zaštitila Atinu od okupacije.

Platno iz Bajea (oko 1070. godine)

Foto: medievalists.net

Istoričari su pažljivo posmatrali svaki šav takozvane „Tapiserije iz Bajea” (zapravo je izvezeno platno dužine 70 metara, a ne istkana tapiserija). Očajnički su želeli da znaju šta je istina a šta laž kada su u pitanju događaji prikazani na platnu a tiču se napada Vilijama Osvajača na Englesku u 11. veku. Mnogo toga je otkriveno u vezi sa poreklom platna (verovatno je zamisao Vilijamovog polubrata, biskupa Oda) i njegovim nastankom (verovatno su ga izvezle nadarene krojačice oko 1070. godine). Međutim, nekoliko ključnih detalja još uvek muči eksperte. Jedan od tih detalja je čudna scena u kojoj sveštenik udara (ili miluje) ženu po licu, dok se ispod njih nalazi neko ko čuči i ponosno se igra sa svojim genitalijama.

Arnolfini portret (1434)

Foto: Travel + Leisure

Nekada je pomorandža samo pomorandža. Nekad se mora iscediti da bi se dobilo značenje. Verovatno je to bio slučaj sa pomorandžama koje se nalaze iza italijanskog trgovca po imenu Đovani di Nikolao Arnolfini, na interesantnom dvostrukom portretu koji je naslikao Holanđanin Jan Van Aik. Na slici su Arnolfini i njegova supruga; slika intrigira posmatrače još otkako je naslikana, pre gotovo šest vekova. Svi elementi ovog dela, od iskrivljenih odraza u sferičnom konveksnom ogledalu koje se nalazi iza para, do ugla pod kojim se nalaze njihovi isprepletani dlanovi, navode na istraživanja o tome šta slika zapravo prikazuje. Da li je, kako neki tvrde, prikaz ovog para pre venčanja ili je pak dirljiva elegija preminuloj supruzi? Da li pomorandže (koje su u Holandiji u 15. veku bile luksuz) označavaju bogatstvo ili su mirisni znak telesnog greha - egzotične i pale?

Madona i dete sa svetim Jovanom (oko 1490. godine)

Foto: Bibliotecapleyades

Domeniko Girlandajo, umetnik renesanse koji je poštovaocima istorije umetnosti poznat kao jedan od prvih Mikelanđelovih učitelja, za sobom je ostavio značajno vizuelno nasleđe. Deo tog nasleđa je njegov doprinos dekoru Sikstinske kapele, na kojem je počeo da radi 40 godina pre nego što je njegov legendarni učenik počeo da radi na dekoru plafona iste građevine između 1508. i 1512. godine. Međutim, čudno plovilo iz kojeg se izlivaju snopovi svetlosti na nebu iza Device Marije, na Girlandajovoj slici „Madona sa svetim Đovaninom”, izazvalo je pažnju mnogih novih poštovalaca njegovog rada. Da li je ovo prikaz vanzemaljskih pojava uočenih u 15. veku, ili je u pitanju anđeo čudnog oblika maskiran u sjajni dirižabl?

Mona Liza (započeta 1503. godine)

Foto: History

Šta je zagonetnije, oči ili usne? Spomenite dvosmislenost u umetnosti i sigurno će prvi primer biti Mona Lizin zagonetni izraz lica. Posebnu pažnju privlači neodređena emocija koju iskazuje zagonetnim usnama. Da li nam se zlobno smeška ili lažnim smeškom sakriva unutrašnja previranja? Leonardo Da Vinči je znao da kada lice recituje nemu poeziju osećanja, usne i oči moraju da se rimuju. „Leonardo je namerno te delove lica učinio nerazgovetnim”, izjavio je slavni istoričar E.H. Gombrič kada je objašnjavao kako je umetnik slikao ivice Mona Lizinih usana i očiju. „Učinio je da se stapaju sa blagom senkom. Njen izraz lica kao da uvek beži od nas”.


Eksperiment sa pticom zarobljenom u vakuumskoj pumpi (1768)

Foto: Sartle

Retko koje umetničko delo prikazuje sve veće oduševljenje naučnim otkrićem u 18. veku na dramatičniji način od ovog. Autor je Džozef Rajt od Derbija, engleski umetnik i živopisni hroničar industrijske revolucije. Ono što intrigira posmatrača jeste operacija na pneumatičnom vakuumu (koja je usledila nakon eksperimenata Roberta Bojla pre jednog veka), u kojem je smešten kakadu koji polako ostaje bez vazduha. Samo postojanje ovog stvorenja se drži u ravnoteži dok lebdi u staklenoj posudi. Na desnoj strani slike, polusakriven u senci, mladić drži konopac koji podiže i spušta kavez u kojem je ptica boravila. Međutim, ono što je nepoznanica jeste pravac u kojem se kavez pomera. Da li ga mladić podiže jer im više ne treba, ili ga spušta jer zna da će ptica preživeti? Misterija života i smrti kao da zauvek počiva u njegovom nejasnom stisku.

Američka gotika (1930)

Svako veliko umetničko delo ima začkoljicu. „Američka gotika” Granta Vuda iz 1930. godine, koju je naslikao iste godine kada je objavljena Empsonova studija „Sedam vrsta dvosmislenosti”, često se opisuje kao najpoznatije umetničko delo u Americi. Začkoljica u ovoj slici jeste uvojak koji pada sa zavezane kose ukočene žene koja nosi kecelju i stoji ispred kuće sa odlučnim farmerom. Da li je pušteni uvojak kose dokaz da se umetnik podsmeva potisnutim ruralnim vrednostima koje se polako razotkrivaju, ili je nagoveštaj nečega što ima dublju simboliku? Žena koja je naslikana po uzoru na Vudovu sestru Nen nosi broš Persefone, čime, kako neki veruju, ukazuje na mitološku priču o Hadu koji je tu boginju silovao. Da li to što je Nen sa čovekom koji drži vile (poput Hadovog prepoznatljivog oružja, vile sa dva zuba) ukazuje na modernu verziju tog brutalnog mita? Da li je taj uvojak dokaz njegovog nedavnog zlodela? Đavo je, kako kažu, u detaljima.


Izvor: BBC


Mirjana je veliki filmofil, večiti optimista i veruje da je smeh najbolji lek.

***

Pročitajte i:

Oživeli pronalasci Leonarda da Vinčija u Motatu!
Rešena misterija Magritove slike
13 knjiga koje će vas proganjati

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI