Autor: Milica Savić
FOTO: Kurir
Seksizam je diskriminacija suprotnog pola koja funkcioniše po principu pravljenja razlika u fizičkim i mentalnim karakteristikama među polovima, što dovodi do različitog položaja i muškog i ženskog roda u društvu.
Seksistički je pitanje o bračnom statusu na razgovoru za posao.
Seksistički je da se uglavnom ženama daje starateljstvo jer su "samo majke dobri roditelji".
Seksistički je da ti čovek na sred ulice dobaci kako si “dobra” i da je to ljudima simpatično.
(izvor „Pašteta, Šveps, seksizam“ )
Ovi primeri su sjajni za slikovito objašnjenje onoga šta seksizam prestavlja u praksi.
Pitate u čemu je problem?
Često će se žena prikazati kao objekat i to: žena u službi ideje, žena kao seksualni objekat i žena kao objekat diskriminacije (mizoginija u medijima, medijska pornografija). Reklame su uticajne, na njih se troši mnogo novca, brzo i precizno utiču na javno mnjenje, a njihov uticaj ima dugoročnu posledicu. Reklame proizvođaču koriste višestruko: mogu da stvore predrasude, prenose poluinformacije i oblikuju mišljenja toliko da sve prikazano ljudi primenjuju u realnom životu.
U situaciji kada je seksizam sredstvo za prenošenje poruke, problem je što jedna strana isključuje drugu – najčešće su žene isključene iz važnog segmenta života i osobine koje ona poseduje nisu vredne pomena. Ne samo to: svakoj strani se pripisuju osobine koje ne moraju da poseduju: žene su, obično, “niža bića” koja nisu ambiciozna, ne preterano pametna, ali ih zato krasi perfektno telo. Muškarci su dominantni, alfa mužjaci i njima dominiraju hormoni. Za njih nije bitno da li su pametni – to se podrazumeva.
Reklame pre seksualne revolucije
FOTO: Nydaily news
Reklame iz pedesetih godina prošlog veka – pre seksualne revolucije ovakve poruke gde su žene ponižavane bile su i više nego poželjne
Reklame iz pedesetih godina prošlog veka bile su prepune eksplicitnog seksizma. Pre seksualne revolucije bilo je, čak, poželjno da u reklamama postoji transparentni seksizam, mizoginija, seksualna objektivizacija i diskriminacija žene. Društvo je to odobravalo. Žene su (bile) prikazane kao domaćice, ne toliko pametne, poslušne, imale su perfektno telo sa prenaglašenim grudima. Diralo se i u psihološki i emocionalni aspekt žene: aludiralo se na to da je ona najsrećnija sa peglom i krpom u ruci, a jedini pravi poklon za nju bio je momenat kada je suprug zadovoljan.
Da li je golo žensko telo problem?
Ljudi su seksualna bića. Trebalo bi da se polazi od toga kod oba pola i da se ta činjenica ne prodaje olako. Seksizam ne donosi dobro ni muškarcu ni ženi, ali brendovi se i dalje olako igraju baš imidžom žene. Ukoliko potrošači nastave da intezivno i u kontinuitetu konzumiraju takve reklame, ženama se položaj u društvu može dodatno pogoršati. Taj položaj je i danas diskutabilan.
Golo telo muškarca i žene možemo, takođe, posmatrati kao umetnost, zato nije loše obratiti pažnju na sve aspekte pre nego što krenemo da “zlostavljamo” ženu u reklamama, jer ako je osoba predstavljena na seksualan način, ne znači nužno da je u pitanju objektivizacija.
FOTO: Blic
Slogan belgijske fondacije za doniranje organa, praćeno fotografijom izazovne manekenke – prepoznajete problem?
Ako je ipak reč o objeaktivizaciji i ako je ona česta, time mediji potvrđuju da marketinški seksizam nije izumro, već poprima nove forme. S obzirom na to da se načini prezentovanja poruka u marketinškom svetu razvijaju iz dana u dan i da je konkurencija na tržištu sve jača, tako i kompanije biraju sve radikalniji, opasniji i otrovniji jezik. Takvo golo telo onda prestaje da bude umetnost.
Takva je situacija u skoro svim industrijama u našem okruženju: modnoj, kozmetičkoj, prehrambenoj, telekomunikacijama i drugim.
FOTO: Blic
D&G reklama kritikovana je širom sveta kao glamurozno predstavljanje grupnog silovanja i zabranjena je u nekoliko zemalja.
Reklamne poruke
Proizvođač reklame vrlo dobro zna da korisnici najbolje reaguju na seks i na crnu hroniku i tu ništa nije skandalozno – to je činjenica. Sklapanje reklamnih poruka, stoga, nije preterano teško, već je, pretpostavljam, i „zabavno“: „Muškarci znaju zašto“, „Za žene – ne za devojčice“, „Za muškarce – ne za dečake“ i mnoge druge poruke.
FOTO: Ženska posla
Jedna od reklamnih poruka Švepsa
Da obrnemo situaciju i ponudimo rešenje?
Sara Zelinski, Kajla Hacel i Dilan Lambi-Reine obrnule su muške i ženske uloge, pa su prikazale muškarce kao seksualne objekte, upravo onako kako su žene najčešće prikazane u reklamama.
FOTO: She.hr
I na kraju?
Seksističke poruke, dakle, ne vređaju samo žene, već stereotipiziraju i muškarce. Koliko koristi zaista donosi društvo u kojem seksizam preovladava u svim bitnim aspektima života? Koristi li to, zaista, muškarcu? Konačni efekat svega toga može biti socijalizacija svake nove generacije tako da svet, i žene u njemu, gledaju iz perspektive muškaraca, a to nije cilj: žene žele jedan zdrav, skaldan i ravnopravan život sa njima.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
Pročitajte i:
Feministička pornografija: Šta žene žele?
Evelin Nesbit - prvi svetski supermodel!
Prirodnjački muzej za više žena u nauci
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti