
За изучавање старије прошлости једног краја, археолошка налазишта су незаобилазан историјски извор и поред тога, представљају културно добро од великог значаја.
А колико се то културно добро валоризује и поштује од стране оних који су за њега надлежни, сувишно је за рећи.
Такву судбину има археолошки локалитет Градина, распрострањен на левој обали реке Босут, недалеко од града Шида. Најмање што могу да урадим за тако значајан историјски споменик, којег само река Босут чува од заборава, јесте да пишем о њему и да они који читају овај чланак, причају о њему.
Локалитет је откривен 1880. године. Резултати првих ископавања показали су да је реч о вишеслојном праисторијском насељу чију је непотпуну културно-хронолошку слику први изложио академикNikola Tasić.
Ово налазиште је постало образац за идентификацију сродних културних појава на великом простору и кључ за решавање проблема везаних за период старијег гвозденог доба.
У другој половини 20.века, Градина је ушла у домаћу и светску науку представљајући једну нову културу гвозденог доба која је добила назив Босутска култура.
Нешто више о овом локалитету рекао нам је кустос Галерије слика “Сава Шумановић” Шид, Радован Сремац. “Проналасци са локалитета Градина датују се од периода неолита, енеолита па све до бронзаног доба. Откривен је и материал из старијег гвозденог доба што највише потврђује колико је ова култура важна у археологији као науци за целу Војводину.
Током овог периода у насељу су грађене надземне куће са подовима формираним од неколико слојева барске глине које су потом глачане. Према писаним изворима у овом делу Срему верује се да су живели Бреуци, иначе древни народ Паноније чисто илирског порекла, да им је Градина била политички и административни центар. Што се тиче млађе фазе гвозденог доба, оно се са сигурношћу приписује Скордисцима.”
Пронађен материал чува се у Галерији “Сава Шумановић” где је, од 1996.године, приређена стална поставка и археолошка изложба. Према речима кустоса, живот који је на Градини трајао преко пет хиљада година , угасио се када је између 6. и 9. године нове ере угушен Илирско-панонски устанак против римске власти.
Археолошка истраживања вршена су у два наврата, 1964-5. и 1975-8. Од тада, локалитет је препуштен само времену…
Оштећена је изградњом пута Батровци-Шид. Прекрило ју је разно шибље и растиње које годинама нико није секао…Не могу позвати људе да дођу да је погледају јер се са моста само може видети брдашце прекривено зеленишем, буквално речено.
А то исто брдашцекрије историју нашег региона, крије културно богатство за које више нико не мари.
Старији мештани са овог подручја се сећају година када су вршена ископавања и како кажу, радо препричавају унуцима како су тада, као деца, ишли да траже “ковчеге са благом”, мачеве, ћупове.
Остаје само на њима да продуже живот овог локалитета кроз приче и легенд које деца обожавају, а река Босут ће и даље да чува богатство које се крије на њеној левој обали.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.